Vladimir i Dijana umrli od korone u razmaku od 10 dana, za njima ostalo 13 dece: "Samo su plakali"

Brigu o mališanima trebalo bi da preuzme najstarija sestra koja ima 21 godinu. Međutim, Centar za socijalni rad je, za sada, dozvolio da kod sebe uzme troje dece

Dijana Rodikova iz Vasiljkiva u Ukrajini preminula je u ponedeljak od posledica korona virusa i to samo devet dana nakon što je bitku sa istom bolešću izgubio njen suprug Vladimir (44). Njih dvoje imali su petoro dece i bili su staratelji još osmoro mališana koji su u roku od samo nekoliko dana ostali bez oba roditelja.

Preporučujemo

Vladimir je preminuo 20. marta, mesec dana pre svog 45. rođendana. Dijana nije znala da joj je suprug izgubio bitku. Lekari su strahovali da joj kažu, kako joj se ne bi dodatno pogoršalo stanje.

- Mama se prva razbolela početkom meseca. Počela je da kašlje, krenula je temperatura i žalila se da nema snage. Tri dana nakon nje i tati su krenuli isti simptomi. Ubrzo su testirani i za oboje je stigao pozitivan nalaz. Bolnice su toliko pune da je lekar rekao da ne mogu da ih hospitalizuju dok im saturacija ne padne ispod 80. Tek kada je tati pala saturacija na 79, Hitna pomoć je došla i odvezla ga - priča najstarija ćerka Aleksandra, koja će sada preuzeti brigu o mališanima.

Aleksandra kaže da je Vladimir tri dana bio na odeljenju, a potom su ga prebacili na intenzivnu negu. Tri dana kasnije, u bolnici je završila i njena majka. Kaže da je u početku mama bolest mnogo lakše podnela od tate, koji se sve vreme žalio na stravične bolove.

- Lekari su rekli da se tata borio... Ipak, maska sa kiseonikom više nije pomagala. Prvo su tatu stavili na respirator, a potom i mamu. Oboje su okrenuli na stomak kako bi lakše mogli da dišu. Tog 20. mart, tačno u 21 sat, tata je počeo da se guši. Sve su pokušali, ali nije bilo spasa - priča Aleksandra.

Strahovala je kako će majka podneti vest o Vladimirovoj smrti, pa je dogovoreno da Dijani ništa ne kažu. I ona se borila kao lav sa opasnom bolešću. Odlučili su da je prebace u bolnicu u Kijevu. Tokom transporta, došlo je do zastoja rada srca.

- Doktor me je pozvao i rekao mi: "Moli se da srca ponovo zakuca" - priča Basija Volodarskaja, kuma.

Ona kaže da je Aleksandra čekala ispred bolnice da joj dovezu majku na intenzivnu negu.

- Ne znam ni kako su je doveli živu do tamo. Saturacija joj je bila 30, pritisak 80 sa 40, bila je bez svesti - priča Basija.

Cele noći su se lekari borili da joj spasu život. Uspeli su da joj podignu saturaciju na 90 i da joj stabilizuju pritisak. Uveli su je u komu i aparati su disali umesto nje, jer njena pluća više nisu funkcionisala. Nažalost, tada su bubrezi počeli da otkazuju.

- Doktor me je pozvao 28. marta i rekao da su šanse pet odsto da se izvuče. Rekao je da tokom večeri očekujemo loše vesti. Plakala sam sve vreme. Taj dan je nekako izgurala. Čula sam se sa lekarima sat nakon ponoći, ali saturacija joj je padala, kao i pritisak - priča Basija.

Nažalost, u jutro 29. marta, u 6.20 časova i Dijanino srce je prestalo da kuca.

Dok su se Vladimir i Dijana borili za život, 11 mališana iz njihovog doma su bili smešteni u Domu za decu bez roditeljskog staranja. Saopštili su im da im je tata umro, ali su se deca nadala da će se Dijana izvući. Niko nije imao srca da im kaže da je i ona veoma loše.

Nažalost, jedna od devojčica je na Fejsbuku pročitala status mamine prijateljice i shvatila je da mame više nema. Na kraju su svima morali da soapšte istinu.

- Kada smo stigli u Centar za socijalni rad svi su već plakali. Znali su da ih više nema. Odmah su pitali šta će biti sa njima. Najstarija ćerka Aleksandra ima 21 godinu i udala se i želi da preuzme brigu o njima, ali žele da joj povere samo troje dece, njene biološke sestre i braću. Ne zna se kako će za ostale - očajna je kuma Basija.

Kuma kaže da je problem i kuća, jer je Vladimir izbegao iz Donjecka i njegova kuća je uništena tokom sukoba. Kuća u Vasiljkivu u kojoj je porodica živela pripada državi i data im je na korišćenje.

Kuma kaže da će ubrzo pokrenuti humanitarnu akciju kako bi se deci obezbedio krov nad glavom, a sve u dogovoru sa Centrom za socijalni rad. Aleksandra se nada da će uspeti da zadrži svu braću i sestre, kao i decu kojima su njeni roditelji bili staratelji. Sada joj predstoji ozbiljna bitka, ali ne planira da odustane od mališana.

(Telegraf.rs)