Ova mesta uspela su da koronu stave pod kontrolu, svet mora da uči od njih: 4 stvari su ključne

Nijedna zemlja ne može da tvrdi da je uradila sve kako treba. Ali dole navedeni koraci ističu neke politike iz celog sveta koje su se pokazale efikasnim. Oni mogu da posluže kao priručnik za upravljanje budućim epidemijama zaraznih bolesti

Svet se duže od godinu dana bori sa pandemijom korona virusa, od kog je do sada umrlo više od 2,5 miliona ljudi, dok je više od 115 miliona obolelo. Zemlje širom sveta koristile su različite strategije u borbi sa ovom pošasti, a neke od njih pokazale su se i uspešnim.

Preporučujemo

Nakon što je godinu dana izveštavala o kovidu-19, novinarka BBC-ja Džejn Korbin krenula je na misiju širom četiri kontinenta, kako bi od globalnih lidera i zdravstvenih zvaničnika saznala koji su bili njihovi prioriteti u obuzdavanju virusa.

Ispostavilo se da su ove četiri ključne oblasti bile najefikasnije u sprečavanju širenja virusa i sprečavanju smrti:

- rane i efikasne akcije na kontroli granica i praćenje dolazaka

- testiranje, praćenje i traganje za svima za koje se sumnja da su zaraženi

- podrška onima koji su u karantinu da suzbiju virus

- efikasno vođstvo i dosledno i blagovremeno slanje javnih poruka

Nijedna zemlja ne može da tvrdi da je uradila sve kako treba. Ali dole navedeni koraci ističu neke politike iz celog sveta koje su se pokazale efikasnim. Oni mogu da posluže kao priručnik za upravljanje budućim epidemijama zaraznih bolesti.

Prvi korak: Priprema

Stenli Park živi u Seulu, Južna Koreja. Kada je otišao na aerodrom da pokupi svoju ćerku Džo Jeon koja je dolazila iz Atlante, nije je zagrlio, već je dočekao sa maskom i sredstvom za dezinfekciju. Nije mu to bila prva pandemija, i dalje se seća razaranja i straha koje je epidemija Mersa donela u Aziju 2015. godine.

To je iskustvo iz kojeg je njegova zemlja naučila, dok je vlada sprovela 48 reformi kako bi ojačala spremnost i odgovor na vanredne situacije u javnom zdravstvu.

Ovo se isplatilo. Kada je koronavirus pogodio, zvaničnici su mogli brzo da izravnaju krivu epidemije, bez zatvaranja preduzeća ili sprovođenja oštrijih ograničenja boravka u kući na nacionalnom nivou.

Njegova ćerka je po dolasku bila u strogom karantinu dve nedelje, skinula je aplikaciju koja je pratila njeno kretanje, a vlasti su je zvale šest puta kako bi je proverile.

Drugi korak: Testiranje, praćenje i traganje

Dok su slučajevi rasli uoči prvog zaključavanja krajem marta, britanska vlada, koja je do tada vršila traganje za kontaktima, prestala je sa testiranjem u zajednici.

Kapaciteti za testiranje bili su samo u bolnicama. Vladin program testiranja i traganja pokrenut je u maju.

Većina zemalja u istočnoj Aziji započela je traženje kontakata u januaru. U Južnoj Koreji, neke bolnice radile su sa kovidom od testiranja do lečenja. Tamo ljudi nisu ni morali da ulaze u zgrade - testirani su u posebnoj potpuno zatvorenoj kabini. Bolnica obrađuje sve sopstvene testove na licu mesta, a rezultati su obično dostupni u roku od četiri ili pet sati. U Velikoj Britaniji to može potrajati jedan dan ili više.

Na putu do bolnice tim za praćenje i traganje prati svaki sumnjivi slučaj. Tim može da bude forenzički i mogu da imaju pristup kreditnim karticama i mobilnim telefonima. Nadgledaju kamere u celom okrugu i šalju tim ukoliko uoče nešto sumnjivo.

Broj umrlih u Južnoj Koreji, zemlji sa 52 miliona stanovnika, je 1.693.

Treći korak: Podrška u karantinu

- To što smo naterali ljude da ostanu kod kuće je glavni razlog za obuzdavanje kovida - rekla je Uša Kumari, zdravstvena radnica u Kerali, Indija. Uša je jedna od 30.000 akreditovanih socijalno-zdravstvenih aktivista, poznatih kao Aša radnici.

Njen zadatak bio je da svako ko mora da se samoizoluje - to i uradi. Ona je umesto njih išla u kupovine, uzimala im lekove i sve što im je potrebno, kako ne bi morali da izlaze iz kuće.

Javne kuhinje su svakog dana spremale oko 600 besplatnih obroka za ljude u samoizolaciji ili u bolnicama.

Obezbeđena je novčana pomoć, a u nekim slučajevima su računi privremeno zamrznuti.

Sa populacijom od 35 miliona, Kerala je od zemlje sa najvećim brojem slučajeva u Indiji u martu 2020. godine došla među zemlje sa najnižom stopom smrtnosti na svetu.

Četvrti korak: Zaštita starijih osoba

Početkom aprila Lisa Federle je počela sa testiranjem u staračkim domovima u gradu Tibingen u nemačkoj saveznoj državi Baden-Virtemberg, kako bi sprečila pojavu virusa i dozvolila posetioce.

Gradonačelnik Boris Palmer mislio je kako treba napraviti specijalan štit zaštite za ljude koji su u najvećem riziku. Video je uticaj virusa u Italiji i Španiji na najstarije, zbog je mislio da njih treba posebno zaštititi.

Svoj lokalni budžet iskoristio je za prioritet nege i podrške starijoj populaciji grada, uključujući subvencionisanu taksi službu, besplatne maske dopremljene kućama i posebno radno vreme za kupovinu.

Bolnica u gradu je primila manje kovid pacijenata i mogla je da nastavi sa drugim procedurama.

Peti korak: Strategija vakcinacije

Više od 26 miliona ljudi u Velikoj Britaniji primilo je najmanje jednu dozu vakcine protiv korona virusa - deo najvećeg programa inokulacije koji je država ikada pokrenula. Iako zaostaje za svetskim liderom Izraelom, koji je do sada u potpunosti vakcinisao više od polovine svog stanovništva, Velika Britanija je postigla izuzetan uspeh sa svojim programom vakcina.

Uspeh Velike Britanije uglavnom se svodi na ogroman napor u planiranju. Odeljenje za zdravstvo i socijalnu zaštitu započelo je planiranje masovnog programa vakcinacije pre nego što je uopšte postojala potvrda prvog slučaja kovid-19 u Velikoj Britaniji. U leto je vlada potpisala ugovor za 100 miliona doza vakcine Oksford-AstraZeneka i 30 miliona doza vakcine Fajzer-Biontek.

U Evropi je druga priča - planiranje je započelo kasnije, a uvođenje je sporo. Samo je 8 posto ljudi u Evropi do sada primilo vakcinu u poređenju sa 36 posto u Velikoj Britaniji. Ugovori o vakcinama u Velikoj Britaniji sklopljeni su tri meseca pre EU.

Situacija je gora širom sveta u razvoju. Iako je gotovo cela Evropa i Amerika započela kampanje vakcinacije, samo je nekoliko afričkih zemalja to učinilo.

Profesor Dejl Fišer kaže da ne smemo da rizikujemo i ne naučimo lekcije iz prethodnih 12 meseci.

- Jako smo pogođeni i platili smo pozamašnu cenu. Jedna od najgorih stvari koju možemo da učinimo kad se ovo završi, jeste da se samo vratimo u normalu.Ako iz ovoga ne naučimo lekciju, istorija će se ponoviti - istakao je on.

(Telegraf.rs)