Majka osuđena na 30 godina robije zbog ubistva četvoro dece: Zbog genetike će možda biti oslobođena?

- Jedna iznenadna smrt deteta je tragedija, dve su već sumnja, treća je ubistvo dok se ne dokaže suprotno - kazao je tada britanski pedijatar

Kejtlin Folbig iz Australije provela je 18 godina u zatvoru zbog užasnog zločina, odnosno ubistva njene četiri bebe.

Preporučujemo

Međutim, novi naučni dokazi nagoveštavaju da nije sve onako kako se čini, te da postoji šansa da se suđenje protiv nje ponovi, odnosno da se njena presuda poništi.

Genomska istraživanja kod dve bebe žrtve pokazuju da su one najverovatnije umrle od neotkrivene genetičke mutacije koja je izazvala srčane komplikacije, posle čega su krenule pretpostavke da je ova majka nepravedno osuđena.

Zbog ove studije čak 90 naučnika, među kojima su dva australijska laureta za Nobela, pitali su gradonačelnika Novog Južnog Velsa da Folbigovu pomiluje i da bude oslobođena. Ukoliko bi do toga došlo, ovaj slučaj bi bio jedna od najvećih sudskih grešaka u istoriji Australije.

Uticaj ovog istraživanja se ne zaustavlja tu. Dok naučnici još uče o uzrocima neočekivane smrt novorođenčadi (SIDS), novi podaci bi mogli da pomognu drugim ljudima koji i dalje žale za gubitkom svoje dece, prenosi CNN.

Tragičan život Kejtlin

Život Kejtlin Folbig od ranih dana bio je prožet tragedijom. Kada je imala samo 18 meseci, njen otac je nožem ubio njenu majku, zbog čega je osuđen na 15 godina zatvora. Potom je deportovan u Englesku.

U kasnim 80-im godinama prošlog veka ona se udala za Krejga Folbiga, kog je upaznala u jednom klubu u australijskom gradu Njukasl. Kada je imala 21 godinu, par je dobio sina Kejleba. Posle samo 19 dana, Kejleb je preminuo. Kao uzrok smrti naveden je SIDS, u odsustvu drugih dokaza.

Ona je ubrzo ponovo zatrudnela, te je 1990. godine rodila još jednog sina, Patrika. Testovi su pokazali da je dete normalno i zdravo. Međutim, dečak je posle četiri meseca zadobio oštećenje mozga i napade, posle kojih je preminuo.

Treće dete para umrlo je posle 10 meseci, a kao uzrok smrti proglašen je SIDS. Kada je 1999. godine preminula njena četvrta ćerka Laura, koja je posle 18 meseci umrla, policija je pokrenula istragu.

"Kada svinje polete"

Brak Kejtlin i Krejga se raspao. Pošto ju je napustio, muž je pronašao njen dnevnik i pročitao je odlomak zbog kog je "hteo da povrati". Odneo ga je u policiju, a 2001. godine ona je uhapšena i optužena za četiri ubistva.

Njena drugarica iz detinjstva Trejsi Čepmen opisala je Kejtlin kao "jako dobru majku" koja "voli životinje". Međutim, tužilac je tokom suđenja 2003. godine rekao da je ona zapravo "zadavila decu".

Nije bilo dokaza da  je ubila decu, a tužilaštvo se oslanjala na iskaz britanskog pedijatra Roja Medoua.

- Jedna iznenadna smrt deteta je tragedija, dve su već sumnja, treća je ubistvo dok se ne dokaže suprotno - kazao je tada on.

Tužilac je istakao da je šansa da su deca umrla prirodnom smrti jednake iskazu "kada svinje polete".

"Sramota me je same sebe"

Tužilaštvo se, takođe, oslanjalo na Kejtlinin dnevnik, te je tvrdilo da je to što je napisala zapravo priznanje krivice.

- Osećam se kao najgora majka na Zemlji, plašim se da će (Laura) da me napusti kao što je Sara. Znala sam da imam "kratak fitilj" i da sam nekada bila okrutnja prema njoj i ona je otišla, sa malo pomoći. Ovo ne sme opet da se desi. Sramota me je same sebe. Ne mogu da kažem (mužu) za ovo, jer će onda plašiti da me ostavi samu sa njom - napisala je Folbigova u dnevniku.

Ona je osuđena na 30 godina robije, bez mogućnosti za pomilovanje pre odsluženih 25 godina u zatvoru. Ona će imati 60 godina kada bude imala pravo da podnese zahtev za pomilovanje.

Bitka za slobodu

Pravni tim Kejtlin Folbig kontaktirali su profesorku Karolu Vinues, kopredsednika Centra za personalizovanu imunologiju pri Nacionalnom univerzitetu u Australiji i zamolili je da uradi sekvencu genoma kod njene dece kako bi videli da li postoji mutacija koje možda izazvala SIDS.

Tokom istrage, Vunues i njen tim su pronašli prvobitno neprijavljenu varijaciju u CALM2 genu koji kontroliše kako se kalcijum prenosi u i iz srčanih ćelija. Studije su otkrile da varijacije u CALM 2 genima mogu da izazovu srčane probleme kod male dece, št znači da su ti pokazatelji najpoznatiji uzročnici SIDS-a.

U novembru prošle godine su objavljeni novi dokazi. Tim, koji je predvodio danski profesor Mihael Toft Overgard, pronašao je CALM2 varijantu u Folbigovoj i njene dve devojčice koja izaziva oboljenje, baš kao i kod drugih vrsta CALM2 genoma.

Čak i ako Folbig bude oslobođena, njena pravna borba neće još biti gotova. Moraće da ide pred Apelacioni sud kako bi obrnula presudu i na taj način "očistila" svoje ime. Takođe, morala bi ponovo da ide na sud ukoliko bi tražila odštetu za godine koje je provela u zatvoru

(Telegraf.rs)