Volstrit žurnal o borbi sa korona virusom: Tvrdi da se lokdaun ne isplati

Švedska je prva naučila ovu lekciju, ali to su potvrdile i mnoge druge zemlja, navodi se u tekstu američkog lista

Guverner Teksasa Greg Abot objavio je nedavno da ta savezna država ukida obavezu nošenja maski i ograničavanje rada preduzeća. Iako su demokrate i medicinski zvaničnici osudili ovaj potez, postoje podaci koji pokazuju da efekti strogih mera nisu vredne troškova, piše za "The Wall Street Journal" Filip Lemuan, doktorand filozofije na Univerzitetu Kornel.

Preporučujemo

Pre godinu dana Lemuan je javno zagovarao totalno zaključavanje jer se to činilo razumnim, s obzirom na to koliko se u to vreme malo znalo o virusu korona i njegovim posledicama. Ali zaključavanje je postalo prva opcija vlada širom sveta, bez obzira na troškove.

Više od godinu dana nakon početka pandemije, vakcinacija je u toku u Evropi i SAD, a stroga ograničenja ipak i dalje postoje sa obe strane Atlantika. Nemačka, Irska, Velika Britanija još uvek su zaključane, dok Francuska već dva meseca ima policijski čas nakon 18 sati, za koji francuska vlada kaže da će potrajati još najmanje četiri nedelje. U mnogim američkim saveznim državama retko gde se održava redovna nastavama u školama, prenosi portal Indeks.

U ovo doba prošle godine nismo ni slutili kako će teško biti kontrolisati virus, ističe Lemuan. S obzirom na to kako se brzo širio, ljudi su opravdano pretpostavili da će većina stanovništva biti zaražena za nekoliko nedelja, osim ako nekako ne usporimo transmisiju. Projekcija tima Imperial College Covid-19 Response u Londonu predviđala je da će u roku od nekoliko meseci umreti dva miliona Amerikanaca. Zaključavanje bi prekinulo transmisiju virusa, a iako ne bi moglo da spreči sve infekcije, ipak bi sprečilo da bolnice budu preplavljene. To bi poravnalo krivu, navodi se u tekstu.

Nigde nije bilo eksponencijalnog rasta pandemije

Od tada smo naučili da se virus nikad ne širi eksponencijalno veoma dugo, čak i bez striktnih ograničenja. Epidemija se uvek povuče pre nego što se postigne kolektivni imunitet. Kao što je Lemuan zaključio u izveštaju Centra za proučavanje politike i ideologije, ljudi se plaše i menjaju svoje ponašanje kako raste broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva. To, pak, smanjuje prenos virusa.

Lemuan je analizirao podatke iz 100 regiona i zemalja. Nigde nije bilo eksponencijalnog rasta pandemije sve do dosezanja kolektivnog imuniteta, bez obzira na to da li je vlada uvela zaključavanje ili druge stroge mere. Ljudi su se s vremenom ponovo ponašali opuštenije. Kad se to dogodi, virus počinje opet da se širi. Zbog toga svuda vidimo "obrnutu U-krivu" broja zaraženih i smrtnih slučajeva.

Švedska prva naučila lekciju

Švedska je prva naučila ovu lekciju, ali to su potvrdile i mnoge druge zemlja. U početku je Švedska smatrana katastrofom kod mnogih zagovornika totalnog zaključavanja, da bi na kraju završila sa stopom smrtnosti koja se ne razlikuje od ostatke Evropske unije. U SAD su svojevremeno takvu politiku savezne države Džordžije smatrali eksperimentom žrtvovanja ljudi. Ali baš kao i u slučaju Švedske, Džordžija danas ima stopu smrtnosti koja je jednaka ostatku Amerike.

To ne znači da ograničenja nisu efikasna. Da je Švedska uvela strože mere, verovatno bi epidemija počela ranije da se povlači i incidencija bi padala nešto brže. Ali mere možda nisu toliko važne koliko su ljudi pretpostavljali. Zaključavanje može da uništi privredu, ali čini se da ima minimalno dejstvo na širenje kovida 19.

Nakon godinu dana analiziranja i prikupljanja podataka, sve je manje argumenata koji podržavaju potpuno zaključavanje, nastavlja Lemuan u tekstu. Niko ne poriče da je loše imati prepune bolnice, ali isto važi i za lišavanje ljudi normalnog života.

(Telegraf.rs)