Korona mutant razorio Brazil: "Nema vremena za polovične akcije, ljudi zanemarili izolaciju i mere"

Brazilu preti kolaps javnog i privatnog zdravstvenog sistema, a ova zemlja suočava se i sa ogromnim problemom - nedostatkom vakcina protiv korona virusa

U utorak je u Brazilu postavljen dnevni rekord sa 1.726 smrtnih slučajeva od korone širom zemlje, piše Dojče vele (Deutsche Welle). Prosek tokom poslednjih sedam dana je 1.274 smrtna slučaja, što je gotovo četvrtinu više nego pre dve nedelje - to je najveći broj od izbijanja pandemije.

Preporučujemo

- Proživljavamo najgoru fazu pandemije, sa novim dnevnim rekordima stope smrtnosti i prepunim odeljenjima za intenzivnu negu u celoj zemlji - rekla je mikrobiolog Natalia Pasternak, rezimirajući situaciju u intervjuu za DW.

Pored toga, razvoj pandemije se dramatično ubrzao: za 34 dana se stopa smrtnosti popela s prosečno 1.000 na 1.100 ljudi dnevno. Zatim se broj smrtnih slučajeva popeo na 1.200 dnevno. Više od 257.000 Brazilaca umrlo je od virusa. Broj novih infekcija takođe se masovno povećava. Samo u utorak registrovano je 60.000 novih slučajeva.

Najnoviji talas infekcije verovatno je podstaknut varijantom P.1, koja je prvi put otkrivena u Amazoniji, pretpostavljaju stručnjaci. Preliminarna studija, koju su u ponedeljak objavili Univerzitet u Oksfordu i Tropski institut Univerziteta u Sao Paulu, sugeriše da je varijanta između 1,4 i 2,2 puta zaraznija od originala. Uz to, kaže se da je mutant više puta doveo do obnovljenih infekcija kod pacijenata koji su već izlečeni.

Razlog brzog širenja mutanta mogle bi da budu blage zaštitne mere u Brazilu.

- Kao i sve mutacije, Manaus-mutacija uzrokovana je nekontroliranom cirkulacijom virusa. Dakle, ne može se reći da je samo ova varijanta virusa dovela do porasta broja zaraženih. Mere predostrožnosti su ublažene i ljudi su zanemarili izolaciju, što je dovelo do mutacija koje su sada verovatno mnogo zaraznije i podstiču širenje bolesti - kaže Natalia Pasternak.

U ponedeljak su državni sekretari za zdravstvo pozvali na drastične korake kako bi sprečili kolaps zdravstvenog sistema - uključujući zabranu kulturnih i sportskih manifestacija, zatvaranje škola, plaža, barova i ograničenja lokalnog javnog prevoza. Nacionalni i međunarodni vazdušni, kao i kopneni putnički saobraćaj takođe treba da budu ograničeni. Kao najvažniju meru, zdravstveni sekretati pozvali su na uvođenje policijskog časa u celoj zemlji, između 20 sati i 6 sati ujutro, kako radnim danom, tako i vikendom.

Nema dovoljno vakcina

Pasternak takođe poziva na oštro zaključavanje.

- Ako nešto ne preduzmemo, doći će do kolapsa javnog i privatnog zdravstvenog sistema. Budući da nemamo dovoljno vakcina, treba nam pravo zaključavanje. Više nema vremena za polovične akcije - istakla je ona.

U Brazilu je kampanja vakcinisanja započela krajem januara. Do sada je vakcinisano 7,1 miliona ljudi, oko 3,3 posto stanovništva.

Međutim, u mnogim regijama vakcinisanje je moralo da bude obustavljeno zbog nedostatka cepiva. Nabavku dovoljnog broja vakcinia poremetila je politička borba za vlast između predsednika Žaira Bolsonara i guvernera Sao Paula Žoaoa Dorije u drugoj polovini 2020. godine. Dok se Bolsonaro, kritičan prema vakcinisanju, oslanjao isključivo na vakcine AstraZeneke, Dorija je sklopio partnerstvo s kineskim proizvođačem Sinovak.

Gradovi već sami traže alternative, s obzirom na probleme vlade oko brze nabavke vakcine u dovoljnim količinama. Savez brazilskih gradova FNP, koji okuplja gradove s više od 80.000 stanovnika, želi da s proizvođačima samoinicijativno sklopi ugovore o isporuci vakcina. Predsednik FNP-a pozvao je gradonačelnike da "povuku sve poluge kako bi sprečili dramatičnu situaciju u kojoj se mora odlučiti ko treba da umre, a ko ne".

(Telegraf.rs)