Kina masovno gradi podzemne silose, šta se krije iza namera Pekinga?

Satelitske fotografije koje je objavio Projekt za nuklearne informacije pokazuju kako je Kina krajem prošle godine započela izgradnju 11 podzemnih silosa pored poligona za obuku kraj Jilantaija, u severnom delu središnjeg dela Kine

Kina ubrzano radi na razvoju svojih kapaciteta za preživljavanje nuklearnog napada i osiguranje resursa za lansiranje protivnapada, upozorava dansko-američki stručnjak Hans Kristensen, nakon analize satelitskih fotografija poligona za obuku jedinica za raketne sisteme.

Čelnik Projekta za nuklearne informacije, u sklopu globalnog think tank-a Federacije američkih naučnika, veruje kako fotografije novogradnje na kineskim poligonima ukazuju da Kina pokušava da odgovori na potencijalnu pretnju američkog nuklearnog napada.

Kako piše Associated Press, Kina i SAD počinju da se upuštaju u trku u nuklearnom naoružanju, u kojoj je kineska modernizacija arsenala naterala Sjedinjene Američke Države da ponovno počnu da ulažu stotine milijardi dolara u narednim decenijama kako bi iznova izgradile nuklearni arsenal.

Kristensenove procene potvrđuje i poslednji izveštaj Pentagona o razvoju kineskih vojnih kapaciteta, u kom stoji kako Peking namerava da poveća spremnost svojih nuklearnih snaga tako što će veći broj jedinica i interkontinentalnih projektila da smesti u podzemne silose, te da će delovati pod većim stepenom spremnosti u kom bi mogli da lansiraju projektile čim dobiju upozorenje da su pod napadom.

- Plan korišćenja nuklearnog oružja NRK u prvi plan stavlja održavanje nuklearnih snaga sposobnih da prežive prvi udar, kao i da odgovore sa dovoljnom snagom kako bi neprijatelju naneli veliku štet - stoji u izveštaju Pentagona, objavljenom prošle godine.

Gradnja podzemnih silosa

Satelitske fotografije koje je objavio Projekt za nuklearne informacije pokazuju kako je Kina krajem prošle godine započela izgradnju 11 podzemnih silosa pored poligona za obuku kraj Jilantaija, u severnom delu središnjeg dela Kine. Na istoj je lokaciji još ranije započeta izgradnja novih pet silosa, prenosi Jutarnji list.

Poligon pored Jilantaija služio je za obuku nuklearnih jedinica, izvođenje vežbi lansiranja projektila s mobilnih lansirnih platformi, kao i za njihovu pripremu i održavanje, ali pre par godina tamo je počela i izgradnja prvih silosa. Sada se tamo nalazi već 18-20 silosa sa starijim interkontinentalnim balističkim projektilima DF-5, uz 16 novih koji su u izgradnji.

Novi silosi su nešto manjih dimenzija, a američko Ministarstvo obrane veruje kako će se koristiti za smeštanje novijih projektila tipa DF-41. Radi se o najmodernijoj seriji kineskih balističkih projektila, koji s dometom od oko 15.000 kilometara mogu da pogode skoro bilo koji do Amerike, gde bi teoretski mogli da lansiranju od šest do 10 nuklearnih bojevih glava.

Zvanična politika Kine je za sada je da nikad neće prva lansirati nuklearno oružje, na šta se SAD do sada nisu obavezale. Kineski arsenal nuklearnih bojevih glava procenjuje se na oko 320, što je kap u moru naspram američkih 3.800. Međutim, kineski nuklearni arsenal prvenstveno služi sprečavanju eskalacije u slučaju konvencionalnog sukoba oko kineskih regionalnih interesa.

Deklasifikovanje memoranduma

Krajem januara ove godine, neposredno pred odlazak predsednika Donalda Trampa s vlasti, skinuta je oznaka tajnosti s vladinog memoranduma o strateškom okviru za Indo-pacifičko područje. U tom je memorandumu jasno je navedeno kako bi Sjedinjene Američke Države oružjem branile Tajvan od moguće invazije iz Kine.

Memorandum je deklasifikovan preventivno, verovatno kako bi se poslalo upozorenje Kini da ništa ne pokušava dok novi predsednik Džo Bajden ne uspostavi sopstvenu stratešku politiku u regiji, ali i otkriva da su SAD znatno spremnije na indirektan vojni sukob s Kinom, nego što su to javno davale do znanja, prenosi hrvatski protal.

Amerika je javno obećala logističku podršku Tajvanu u slučaju napada, dakle slanje oružja i zaliha, ali memorandum je otkrio i kako bi u slučaju vanredne situacije SAD sarađivale s Japanom u odbrani japanskih ostrva Senkaku, koje Kina smatra svojim teritorijom.

U takvom hipotetičkom scenariju, u kom bi se američki brodovi i avioni našli pored ratne zone i u kom bi lako moglo doći do nenamerne razmene vatre s kineskim snagama, lako bi moglo da dođe do eskalacije sukoba.

Kineska vojska nije zamišljena za svetsku dominaciju, ali je usmerena je na dugoročni cilj zauzimanja regionalnih strateških interesa koje smatra svojim legitimnim teritorijama - Južno kinesko more, ostrvo Tajvan i ostrva Senkaku, za početak.

Održavanje minimalnog, ali kredibilnog sistema nuklearnog oružja spremnog da odgovori na prvi udar Kini bi osiguralo održavanje bilo kakvog sukoba na konvencionalnom nivou, kao i odvraćanje SAD-a od direktnog uplitanja u strahu od nuklearne eskalacije.

Modernizacija raketnih sistema

Kristensen u blogu ističe kako su silosi izgrađeni pored Jilantaija tek početak - izgledaju kao da kineska vojska testira nekoliko vrsti silosa, te da će tek da odluči kakve će konstrukcije da gradi na lokacijama drugih baza raketnih snaga.

Za Kinu je bitna i modernizacija raketnih sistema, jer postojećim DF-5 projektilima na tečno gorivo potrebno je dugo vremena kako bi se spremili za lansiranje. Novi DF-41 razvijeni su sa pogonom na čvrsto gorivo, te mogu znatno brže da se pripreme za lansiranje i manje su ranjiviji na prvom udaru.

Pentagon veruje da novi silosi ukazuju da Kina polako prelazi na sistem u kom će projektili biti unapred naoružani nuklearnim bojevim glavama, što je praksa koju je zvanični Peking do sada izbegavao za razliku od Rusije i Amerikanaca.

Kineski sistemi bili su, veruje se, postavljani bez ugrađenih bojevih glava, koje bi mogle u relativno kratkom roku da se lansiraju. Čini se da kineski stratezi odnedavno strahuju da bi i taj, kratki rok, mogao da bude previše dug za efikasan odgovor na nuklearni napad.

(Telegraf.rs)