Filmska priča: Trećinu veka se borila za demokratiju, deceniju u kućnom pritvoru, ponovo je uhapšena

A sve je počelo 1988. godine kada je Aung San Su Ći održala svoj prvi govor pred 150.000 ljudi i pokrenula lavinu koja se nakon 28 godina završila njenim izborom za premijera

Drama se upravo dešava pred našim očima, iako smo u 21. veku, imamo priliku da gledamo preuzimanje vlasti od strane vojske, pošto ne priznaju izborne rezultati.

Dobitnica Nobelove nagrade (1992.) za mir ili bolje rečeno za borbu za demokratiju, Aung San Su Ći, premijerka Mjanmara je ponovo u zatvoru, nakon optužbe vojske da su izbori pokradeni.

Preporučujemo

Tako se 76. godišnja predsednica Mjanmara ponovo našla na početku. Iako kao svršeni student filozofije i ekonomije nije mogla ni da pretpostavi kakva će joj sudbina biti, tokom svog života bila je samo pred iskušenjima, u kućnom pritvoru, odvojena od porodice, pod stalnom presijom. Ipak prebrodila je sve, osnovala Nacionalnu ligu za demokratiju (NLD) i imao se utisak da zemlja izlazi iz mraka diktature.

A sve je počelo 1988. godine kada je Aung San Su Ći održala svoj prvi govor pred 150.000 ljudi i pokrenula lavinu koja se nakon 28 godina završila njenim izborom za premijera. Iako se svet divio njenoj borbi za demokratiju postojalo je mnogo razloga protiv. Suštinski Aung San Su Ći je kritikovana zbog neaktivnosti Mjanmara kao odgovor na genocid nad narodom Rohindža i odbijanja da prizna da je mjanmarska vojska počinila masakre. Što je kulminiralo njenom pojavom 2019. godine na Međunarodnom sudu pravde gde je branila vojsku od optužba da su počinili genocid nad Rohindžama.

Nažalost pod njenim vođstvom, Mjanmar je krivično gonio mnoge novinare. Očigledno da se do demokratije ne dolazi lako i da društvo mora da prođe kroz transformaciju, a da jedan čovek ne može sam sve.

Dakle, vojska u Mjanmaru je potvrdile da je izvela državni udar, protiv civilne vlade prvi put od 1962. godine. Razlog deluje jednostavan jer je vojno podržana stranka, USDP (Sindikalna partija solidarnosti i razvoja), imala loš učinak na opštim izborima prošlog novembra, dok je NLD, stranka Aung San Su Ći, prošla bolje nego 2015. godine. Usledio je bes javnosti zbog poništavanja izbornih rezultata na kojima je 70% glasača i pored pandemije Covid-19 nadmoćno glasalo za Aung San Su Ći. Sada izgleda niko ne zna kako će se stvar okončati, a broj građana na ulicama je sve veći iz dana u dan.

Verovatno je svima jasno da je Aung San Su Ći poznato otporna na pritisak i pištolj koji je stavljen uz glavu. Možda to sve nije ni čudno ako se zna da je Aung San Su Ći, ćerka heroja koji se borio za nezavisnosti Mjanmara, generala Aung San, koji je ubijen neposredno pre nego što je zemlja stekla nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine 1948. godine. Po ocu i nosi ime. Izgleda da se ponovo potvrdilo „Nomen est omen“, odnosno da ime određuje sudbinu.

Iako je većina država na svetu i Ujedinjene nacije osudile vojni puč, izgleda kao da se ništa neće promeniti. A nama preostaje da pratimo događaje i nadamo se da će Mijanmarski narod naći ponovo snage da pobedi huntu. Ovoga puta jednom za svagda.

Burma je bila tri veka kraljevstvo pre nego što su je Britanci kolonizovali i pripojili Britanskoj Indiji (1855.). Naravno narodi Burme se nisu mirili sa Britanskom vlašću pa su se izborili za nezavisnost 1948. godine. Sve je kratko trajalo jer je vojska preuzela civilnu vlast 1958. godine i tako je bilo sve do pobede Aung San Su Ći. Ime Mjanmar nosi od 1989. godine na zahtev vojske i pored protivljenja opozicije i emigracije, kao i mnogih država sveta.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)