Bivši špijun tvrdi: "Tramp je bio pion KGB 40 godina, bio je savršena meta"

Trampa je za agenta KGB regrutovao sovjetski emigrant, koji mu je prodao 200 televizora iz svoje prodavnice na Menhetnu za hotel Grand Hajat u Njujorku

- Ruska tajna služba KGB glumila je godinama da su impresionirani likom i delom Donalda Trampa - kaže bivši špijun Juri Švets (67) za Guardian.

Preporučujemo

Švets je dodao da je Donald Tramp više od 40 godina bio ruski pion spreman da promoviše moskovsku propagandu.

Juri Švets, koji je 1980-ih bio stacioniran u Vašingtonu, uporedio je bivšeg predsednika sa "petorkom iz Kembridža", britanskom špijunskom grupom koja je prenosila tajne Moskvi tokom Drugog svetskog rata i početkom Hladnog rata.

Švets je danas ključni izvor u knjizi Krega Ugnera "American Kompromat". U njoj se otkriva i veza između bivšeg predsednika Trampa i preminulog pedofila Džefrija Epstajna.

- Ovo je primer kada su ljudi regrutovani još kao studenti a onda su se dokopali važnih položaja; nešto slično tome se dogodilo sa Trampom - rekao je Švets britanskom listu.

Švets, major KGB, "radio" je kao dopisnik iz Vašingtona za rusku agenciju Tass tokom 1980-ih. U 1993. se trajno preselio u SAD i dobio je američko državljanstvo. Radio je kao istražitelj korporativne bezbednosti i bio je partner Aleksandera Litvinenka koji je 2006. ubijen u Londonu.

Unger u knjizi opisuje kako se Tramp prvi put pojavio na ruskom radaru 1977. godine kada se oženio prvom ženom Ivanom Zelničkovom, češkom manekenkom. Tad je postao meta špijunske operacije koju je nadgledala obaveštajna služba Čehoskovačke u saradnji sa KBG-om.

Tri godine kasnije Tramp je otvorio svoju prvu veliku zgradu, hotel Grand Hajat Njujork. Tramp je kupio 200 televizora za hotel od Semjona Kislina, sovjetskog emigranta koji je bio suvlasnik Džoj-Lud elektroniksa na Petoj aveniji.

Prema Švetsu, Džoj-Lud je bio pod kontrolom KGB-a a Kislin je radio kao takozvani "agent presretač" koji je identifikovao Trampa, mladog biznismena u usponu, kao potencijalnog saradnika. Kislin je negirao da je imao veze sa KGB-om.

A onda su Tramp i Ivana 1987. godine prvi put posetili Moskvu i Sankt Peterburg. Švets kaže da je KGB tada tetošio Trampa i da su mu agenti službe usadili u glavu ideju da treba da se bavi politikom.

- KGB je odlučio da ga šarmira. Prikupili su dovoljno podataka o njegovoj ličnosti da su znali ko je on. Smatrali su da je intelektualno i psihološki veoma ranjiv i da pada na laskanje. I to su iskoristili. Glumili su da su neverovatno impresionirani njegovom ličnošću i da smatraju da bi on jednog dana trebalo da bude predsednik Sjedinjenih Država, da ljudi poput njega mogu da promene svet. Sve vreme su ga time hranili i na kraju se to i dogodilo - ispričao je bivši major.

Ubrzo nakon povratka u SAD, Tramp je počeo da juri nominaciju republikanaca za predsednika i čak je organizovao jedan skup u Nju Hempširu. Zakupio je celu stranicu Njujork tajmsa, Vašington posta i Boston globa 1. septembra za svoju reklamu pod naslovom: "Američkoj spoljnoj politici ne fali ništa što malo kičme neće izlečiti".

U tom tekstu, Tramp je kritikovao politiku Ronalda Regana, optužio Japan da iskorišćavaju SAD i izrazio neslaganje sa ulaskom SAD u NATO. U formi otvorenog pisma objasnio je Amerikancima zašto SAD treba da prestanu sa odbranom drugih zemalja kako bi mogle da zaštite same sebe.

Bizarni oglas izazvao je oduševljenje u Rusiji. Švets, koji se vratio u Rusiju, bio je u sedištu KGB-a u Jasenovu kada je dobio telegram gde je oglas pozdravljen kao uspešna "aktivna mera" novog piona KGB-a.

- To je bila situacija bez presedana. Prilično sam bio upoznat sa aktivnim merama KBG-a iz 1970-ih i 1980-ih i kasnije ruskim aktivnim merama i nikada nisam čuo ni video nešto nalik tome - sve dok Tramp nije postao predsednik ove zemlje. Bilo je to potpuno blesavo i teško za poverovati da bi neko objavio tako nešto i potpisao se ispod toga. Uz to je uspeo da impresionira ljude na zapadu i na kraju postane predsednik - rekao je Švets.

Moskva je pozdravila Trampovu pobedu na predsedničkim izborima u SAD 2016. Specijalni savetnik Robert Muler nije utvrdio da je postojala tajna veza Trampovog tima i Rusa, ali je Moskovski projekat, inicijativa Centra za američki progres utvrdio da je Trampov izborni tim imao bar 272 kontakta i bar 38 sastanaka sa ruskim operativcima.

- Meni je lično Mulerov izveštaj bio veliko razočaranje jer su ljudi očekivali temeljnu istragu svih veza Trampa i Moskve a dobili smo istragu vezanu samo za krivična dela. Mi smo to pokušali da ispravimo. Zato sam se povezao sa Kregom i verujem da će ova knjiga nastaviti tamo gde je Muler stao - rekao je Švets, koji je i sam sproveo svoju istragu.

Unger, autor sedam knjiga i saradnik magazina Vaniti fer kaže da je Tramp bio KGB-ov instrument.

- Oni nisu imali neki veliki plan da oblikuju ovog lika i 40 godina kasnije on postane predsednik. Kada su počeli, 1980ih, Rusi su regrutovali levo i desno i jurili desetine ljudi. Tramp je bio savršena meta iz mnogo razloga: njegova taština i narcisoidnost su ga činili savršenom metom regrutera. I tokom 40 godina je pripreman za izbore - rekao je on.

(Telegraf.rs)