U najsiromašnijoj državi Evrope veliki broj ljudi umire od korone, nemaju novca za kupovinu vakcina

Dok je većina zapadnoevropskih zemalja već obavila prvu fazu vakcinacije zdravstvenih radnika i prelazi u drugu, najsiromašnija evropska zemlja još nije uspela da obavi nijednu vakcinaciju jer ne može da priušti kupovinu vakcina

- Srećan sam što radim na "prvoj liniji" i što vidim da kanadski zdravstveni sistem tako dobro funkcioniše. Ali tužan sam što sam vakcinisan pre svoje majke koja radi u zdravstvenom sistemu u Moldaviji - napisao je Aleku Matraguna u objavi na Fejsbuku, prenosi Guardian.

Preporučujemo

Matraguna je stručnjak za sonografiju iz Moldavije koji živi u Montrealu. Njegova majka ima 61 godinu i pedijatar je sa više od 30 godina radnog staža. Ipak, kako kaže, ona nema pojma kada bi vakcina protiv korona virusa mogla da postane dostupna za nju i za više od 53.300 zdravstvenih radnika u najsiromašnijoj evropskoj zemlji.

- Imala sam sličnu reakciju i u vezi svoje porodice u Moldaviji kad sam još početkom decembra u svojoj lokalnoj londonskoj apoteci videla natpis koji kaže da je vakcina na putu. U to se vreme moja baka tek oporavila, a otac se još borio s posledicama virusa - kaže Paula Erizanu, moldavska spisateljica s prebivalištem u Londonu.

Većina zapadnoevropskih vlada već je obavila prvu fazu vakcinacije zdravstvenih radnika i prelazi u drugu fazu, uprkos tome što problemi s proizvodnjom podrivaju stvaranje zaliha. Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja, još nije uspela da obavi nijednu vakcinaciju jer ne može da priušti kupovinu vakcina.

Moldavska vlada ne očekuje da će prvu seriju cepiva dobiti pre kraja februara, a čak ni taj raspored nije siguran i ispunjen je birokratskim kašnjenjima. Ukrajina, Gruzija i Jermenija u sličnoj su situaciji.

- Tako u Evropi izgleda "katastrofalni moralni neuspeh" zbog distribucije vakcina - kaže čelnik Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adanom Gebrejesus.

Ekonomski najugroženije evropske zemlje oslanjaju se na Kovaks, program za države s niskim prihodima koji je, kao reakciju na pandemiju, pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. Kroz taj će program biti garantovana besplatna vakcina za 20 posto stanovništva neke zemlje. Što se tiče ostalih doza koje su im potrebne, ove zemlje traže pomoć od bogatijih suseda. No to teško da je način da se reši globalna pandemija. U međusobno povezanom svetu nijedna zemlja nije sigurna dok svaka zemlja nije sigurna, prenosi Jutarnji.hr.

- Kod kuće sam u Kišinjevu još od decembra, a vesti o smrti povezanih s kovidom članova porodica, bliskih prijatelja, bivših kolega ili poznatih osoba, svakodnevna su pojava. Zaista, ukupna stopa smrtnosti u Moldaviji porasla je za 21 posto između maja i decembra 2020. u poređenju s istim razdobljem 2019. godine - kaže Paula Erizanu.

Zdravstveni sistem je preopterećen. Jedan muškarac u 60-ima, zaražen virusom, morao je u dvorištu bolnice, na hladnoći, tri sata da čeka slobodan krevet. Prošlog su proleća videozapisi pacijenata iz manjih provincijskih bolnica pokazali šokantne uslove koji uključuju nedostatak grejanja ili čiste vode. U jednoj bolnici muškarac je umro u kupatilu, a osoblje se satimo bojalo da mu se približi zbog nedostatka zaštitne opreme. Na kraju su zamolili druge kovid pacijente da iznesu telo i prekriju ga čaršavom.

- S 2,6 miliona stanovnika, Moldavija je zabeležila nešto manje od 157.000 službenih slučajeva kovida-19 i više od 3.300 smrtnih slučajeva. Ipak, stvarni broj zaraženih verovatno će biti puno veći, budući da je vlada dnevno testirala samo između 1.000 i 3.000 ljudi, dostigavši ​​neverovatnu stopu od 58 posto pozitivnih testova u decembru. Osobama s lakšim simptomima često se nedeljama odbijaju pregledi. Lekari s prve linije koji rade na kovid odeljenjima jedini su medicinari koji su testirani. Štaviše, iako su moj otac i baka ozbiljno oboleli i imali mnoge tipične simptome kovida, njihovi su testovi bili negativni. Testirani su samo jednom - kaže Paula Erizanu.

Stopa infekcija među medicinskim osobljem bila je 25 posto u maju, što je najviša stopa u Evropi, u poređenju sa samo 12 posto u susednoj Rumuniji.

Pandemija je rasvetlila ozbiljno nedovoljno finansiranje i loše upravljanje prenapregnutim javnim zdravstvenim uslugama ove bivše sovjetske republike. Dugoročne posledice mogle bi se pokazati katastrofalnima.

Slučaj Matraguna pokazuje jedno od najhroničnijih oboljenja moldavskog zdravstvenog sistema: odliv medicinskog osoblja. Nešto manje od trećine zdravstvenih radnika već je u godinama za odlazak u penziju. Prosečna mesečna plata lekara opšte prakse sada iznosi oko 480 evra, i to nakon povećanja od 30 posto u 2020. Uz ograničena sredstva, oni koji ostaju kod kuće bore se s korupcijom i politizacijom bolničkog upravljanja. Mnogi traže bolje mogućnosti i pravednije sisteme u inostranstvu. Bez masovnih finansijskih injekcija i modernizacije sistema zdravstvene zaštite, mladi medicinari iz Moldavije nastaviće da odlaze u bogatije zemlje, dok će Moldavci kod kuće na kraju imati još lošiju zdravstvenu zaštitu.

Masovno iseljavanje nije problem samo zdravstvenom sistemu Moldavije: to je verovatno najveći izazov čitave zemlje. U nedostatku prilika za posao kod kuće ili u potrazi za boljim životnim standardom na zapadu, Rusiji ili u Izraelu, više od milion Moldavaca - uključujući i Paulu Erizanu - napustilo je zemlju. Tokom prošle godine desetine hiljada ljudi koji su ili izgubili posao u inostranstvu zbog zatvaranja ili su dovoljno privilegovani da mogu da rade na daljinu, vratili su se kući. Ipak, ova obrnuta migracija mogla bi biti privremena ako vlada napokon ne osigura ekonomsku podršku svojim građanima.

Maske su obavezne čak i na ulicama, uspostavljena su pravila socijalnog distanciranja i trgovine svima mere temperaturu, ali ne poštuju svi ljudi vladine preporuke, a skepticizam prema vakcinama izrazito je visok, čak i među zdravstvenim radnicima. U anketama ljudi kažu da ih više brine ekonomska, a ne zdravstvena kriza: bolest čak ne ulazi u pet glavnih briga koje Moldavci imaju - na vrhu je budućnost njihove dece, visoke cene, siromaštvo, nezaposlenost i korupcija.

Tokom 2020. godine Moldavija je bila jedna od retkih evropskih država koja nije pružala gotovo nikakvu finansijsku pomoć građanima ili malim preduzećima. Posledice će se odraziti i na 2021. godinu. Novoizabrana predsednica Maja Sandu, bivši ekonomista Svetske banke, inaugurisana je na Božić i osigurala je razna obećanja zapadnih partnera, uključujući donaciju od 200.000 doza cepiva iz Rumunije i podršku Evropske unije u iznosu od 15 miliona evra.

No, izvršna vlast Moldavije u međuvremenu je podnela ostavku, vladi nedostaje legitimna parlamentarna većina, a politička klasa bori se oko toga kako organizovati prevremene parlamentarne izbore, dok istovremeno smišlja kako da izvede masovni program vakcinacije.

- Svetla na kraju našeg tunela, nema ni na vidiku - zaključuje Paula Erizanu.

(Telegraf.rs)