Problemi na sve strane: Zašto EU zaostaje u vakcinaciji protiv korona virusa?

Brojni su razlozi zbog čega je vakcinacija sporija u EU nego u Velikoj Britaniji i SAD: zbog procesa odobravanja, obezbeđivanja ugovora, spore isporuke...

Dok su druge bogate zemlje napredovale u vakcinaciji protiv korona virusa, Evropska Unija je zaostajala.

Preporučujemo

Nije problem u tome da EU nije prepoznala hitnost situacije: Evropska komisija je već potpisala ugovore za više od dve milijarde doza vakcina sa šest kompanija. Cilj je da zemlje do leta vakcinišu 70 posto stanovništva.

Međutim, dok je Velika Britanija davala 11 doza na 100 ljudi i SAD 7,1 dozu na 100 ljudi, Nemačka je dala 2,29 doza na 100 ljudi, Italija 2,5 doze i Francuska 1,7 doza na 100 ljudi, prema podacima "Our World in Data".

EU se sada suočava sa pojačanim kritikama, jer su kašnjenja isporuka od strane farmaceutskih kompanija navela mnoge da se pitaju šta je blok mogao da učini bolje na početku uvođenja vakcina.

Proces odobravanja vakcina u EU sporiji nego u ostalim zemljama

Evropska unija je sporije odobravala prve vakcine protiv koronavirusa nego Velika Britanija i SAD, prenosi Euronews.

Velika Britanija je odobrila Fajzer/Biontek vakcinu 2. decembra, i ovo je postala prva vakcina koja je odobrena u zapadnim zemljama. Posle nekih nedelju dana, vakcinu je odobrila Američka uprava za hranu i lekove.

Sa druge strane, Evropska agencija za lekove je ovu vakcinu odobrila 21. decembra, a vakcinacije je počela tek nedelju dana kasnije.

To je delom i zbog toga što evropski regulator zahteva informacije od svake države članice i izdaje uslovno odobrenje za stavljanje u promet koje je bliže standardnom postupku za odobrenje vakcine.

Prema procesu EU, proizvođač lekova će biti odgovoran ako bilo šta sa vakcinom pođe po zlu.

EU sporije od drugih obezbeđuje ugovore o vakcinama

Deo krivice mogao bi da se svali na kasne ugovore o vakcinama, kažu stručnjaci.

Evropska komisija postigla je prvi sporazum o dozama potencijalne vakcine protiv koronavirusa sredinom avgusta sa farmaceutskom kompanijom AstraZeneka, nekoliko meseci nakon što je kompanija postigla sporazum sa Velikom Britanijom u maju.

U međuvremenu, ugovor EU sa kompanijom Fajzer bio je osiguran tek u novembru, dok su Velika Britanija i SAD imale ugovore sa kompanijom od jula.

SAD su potvrdile svojih prvih 100 miliona doza sa Modernom u avgustu i uložile velika sredstva u razvoj vakcina počev od proleća.

Izrael, zemlja koja je vakcinisala više od 30 odsto svog stanovništva, imao je sporazum sa Modernom do juna i potpisao je ugovor sa Fajzerom u novembru, uz dogovor da ta zemlja deli podatke o kovidu-19 sa proizvođačem lekova, navodi Rojters.

- Želeli smo da investiramo u raznolik portfolio različitih kompanija koje koriste različite tehnologije, jer nismo bili sigurni koja će vakcina biti uspešna - rekao je portparol Evropske komisije Stefan de Kersmaker.

Vakcine Fajzer i Moderne koriste novu mRNA tehnologiju, za koje je rekao da su "složenije tehnologije ... pa to objašnjava da vam treba malo više vremena za dogovaranje ugovora".

Izvršni direktor AstraZeneke Paskal Soriot rekao je da su razlozi za odlaganja isporuke doza vakcine delimično zbog ugovora EU koji dolazi nekoliko meseci nakon Velike Britanije.

U intervjuu za Die Welt takođe je tvrdio da kompanija nije ugovorno obavezna da daje obećane doze, usred porasta tenzija, jer je proizvođač lekova rekao da ne može da ispuni sve doze iz prvog kvartala u EU.

- Rekli smo da ćemo se potruditi. Razlog zašto smo to rekli je taj što je Evropa u to vreme želela da se obezbedi manje ili više istovremeno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, iako je ugovor potpisan tri meseca kasnije - rekao je Soriot.

Vakcina AstraZeneca tek treba da bude odobrena od strane Evropske agencije za lekove, a pitanja o dizajnu ispitivanja i efikasnosti odlažu odobrenje u nekim zemljama.

Da li je EU potrošila dovoljno novca na problem?

- Nismo naručili dovoljno doza dve izvrsne vakcine dovoljno rano - rekao je Skot Markus, viši saradnik u ekonomskom istraživačkom centru Bruegel. Smatra da je EU trebalo da se usredsredi na vakcine koje su ranije očigledno bile vodeće.

Instrument za hitnu podršku koji se koristi za kupovinu vakcina vredeo je 2,7 milijardi evra, dok su SAD potrošile oko 18 milijardi dolara na vakcine, navodi Bloomberg.

Portparol EU De Kersmaker kaže da ugovori o vakcinama uključuju ulaganje u razvoj vakcina.

- Znali smo da ne postoji sigurnost da će ove vakcine biti uspešne, ali ipak smo insistirali na tome da će ove kompanije razviti svoje proizvodne kapacitete, da će razviti zalihe vakcina, tako da čim EMA da zeleno svetlo, oni mogu da započnu isporuku velike količine vakcina - rekao je, navodeći da finansijski rizik preuzima Evropska komisija.

Ali neki nisu uvereni da su svi resursi potrošeni na rešavanje problema i da je to zaista bio prioritet tokom leta.

Spora isporuka u državama članicama

Deo krivice za sporu isporuku svalio se na države članice, posebno rano, pošto su birokratske poteškoće sputavale zemlje EU.

Holandija je naišla na značajne kritike nakon što je kasno započela kampanju vakcinacije, jer je vakcina Fajzer/Biontek morala da se čuva na ultrahladnim temperaturama, a nisu se na odgovarajući način pripremile za nju, preneo je AP.

Francuska je takođe bila izložena žestokim kritikama jer je zemlja u prvoj nedelji uvođenja vakcinisala samo stotine, delimično i zbog toga što je njihova strategija zahtevala da pacijenti imaju konsultacije pre vakcinacije.

Italija je u međuvremenu vakcinisala građane brže od većine drugih država članica, ali je svoju kampanju usredsredila na zdravstvene radnike umesto na ranjive odrasle osobe, tako da su mnogi ranjivi ljudi i dalje u riziku.

EU je u međuvremenu naglasila njihov napor da solidarno osiguraju vakcine kao 27 država i započnu zajedničku kampanju vakcinacije.

(Telegraf.rs)