Da li će Tramp biti opozvan i jesmo li svedoci poslednjih dana njegove političke karijere?

- To bi bio veliki udarac za pristalice Trampa koji su nezadovoljni rezultatima izbora, a kao što smo videli jedan ekstremni deo je spreman da se i dalje bori svim sredstvima - kaže Zubenica za Telegraf.rs

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ušao je u istoriju te zemlje kao prvi predsednik protiv koga je pokrenut dva puta proces opoziva.

Preporučujemo

Iako ga je prvi put Senat oslobio optužbi da je "podrivao rad Kongresa i zloupotrebio vlast", ovoga puta se Trampu, prema ocenama stručnjaka, stavljaju teže stvari na teret. Naime, Predstavnički dom usvojio je predlog o impičmentu smatrajući da je sada već nekadašnji prvi čovek Amerike odgovoran za nerede 6. januara na Kapitol Hilu u Vašingtonu, u kojima je pet osoba poginulo, od toga jedan policajac.

Slike demonstranata kako opsedaju Kapitol Hil, stravični snimci ubistva jednog od demonstranata, članovi Kongresa koji se kriju pod klupama, obišle su svet, a Demokratska partija je ubeđena da je do ovoga došlo posle Trampovog obraćanja pristalicama istog dana na protestu u Vašingtonu.

Ono što predstavlja problem za Trampa jeste što je porastao broj Republikanaca koji takođe smatraju da je bivši predsednik odgovoran za haos na Kapitolu i potpaljivanje mase. Proces protiv Trampa faktički je počeo juče, kada je Predstavnički dom predao tekst impičmenta na čitanje Senatu. Samo suđenje za opoziv trebalo bi da počne u nedelji posle 8. februara, te nekadašnji prvi čovek Amerike ima oko dve nedelje da spremi odbranu.

Tramp je u više navrata kazao da je uveren da ništa u njegovom govoru nije predstavljalo podstrekavanje mase i osudio je napad na Kapitol. Takođe, istakao je da je ovo suđenje "najveći lov na veštice svih vremena". Kako se sada suočava sa ozbiljnim optužbama, postavlja se pitanje koliko je stvarno realno da Tramp bude ovoga puta opozvan.

"Veliki udarac za Trampa"

Politički analitičar Mišel Zubenica mišljenja je da to postoji kao opcija.

- Postoji ta mogućnost i takav scenario može da se desi, ali još uvek nisu velike šanse, jer je potrebno da dve trećine Senata glasa za takvu odluku - kaže Zubenica za "Telegraf.rs".

Na pitanje da kojim slučajem do toga ipak dođe, Zubenica kaže da bi to bilo nepovoljno po nekadašnjeg predsednika SAD, ali bi u velikoj meri uticalo i na politički sistem i dublje podele u toj zemlji.

- To bi bio veliki udarac za pristalice Trampa koji su nezadovoljni rezultatima izbora, a kao što smo videli jedan ekstremni deo je spreman da se i dalje bori svim sredstvima. Samom Trampu bi bio ovim činom zapečećena politička karijera i on više ne bi mogao da razmišlja o potencijalnoj ponovnoj kandidaturi u narednom periodu. Ovaj čin bi bio veoma riskantan za američki politički sistem. Međutim, i ako ne dođe do toga, SAD čeka nastavak unutrašnje i političke krize, jer su ideološke podele među američkim građanima ogromne - zaključuje Zubenica za naš portal.

Kako će teči suđenje?

Senatori bi u utorak trebalo da daju zakletvu kao članovi Suda za impičment, posle čega će Tramp biti obavešten da se odazove pozivu. Tramp ima vremena nedelju dana, do 2. februara, da odgovori na taj dokument, a Predstavnički dom se suočava sa istim rokom da podnese predistražni tekst.

Tramp bi trebalo do ponedeljka, 8. februara da podnese svoj predistražni tekst, a Predstavnički dom mora da podnese odgovor na Trampov tekst, odnosno da to učini 9. februara, a tada suđenje može da počne.

Eksperti smatraju da će suđenje Trampu trajati kraće nego prošle godine, koje se razvuklo na skoro tri nedelje.

Posledice po Trampa i slučaj Nikson

Ukoliko Senat dvotrećinskom većinom osudi Trampa, odnosno sa 67 glasova "za", to ne bi odmah izazvalo posledice po Trampa, isključivo zbog toga zato što on više nije predsednik SAD, već je to Džo Bajden koji ga je pobedio na izborima.

- Neće izgubili obezbeđenje i ostale privilegije zbog člana koji se tiče bivših predsednika. On je izgubio funkciju zbog izbora, a ne zbog opoziva - izjavila je stručnjak za ustavna pitanja pri Univerzitetu Vanderbilt, Suzan Šeri.

Prava kazna dolazi posle ukoliko bude osuđen. U tom slučaju, prostom većinom, odnosno sa 51 glasom do 100, Senat može da mu uskrati pravo da se ponovo kandiduje za mesto predsednika zemlje, posebno što je ranije u nekoliko navrata najavio da planira da izađe na predsedničke izbore 2024. godine.

Predstavnički dom Kongresa je 1974. godine odustao od impičmenta pošto je tadašnji predsednik Ričard Nikson podneo ostavku posle afere Votergejt. Međutim, za razliku od Trampa, Nikson je već dva puta bio izabran kao predsednik SAD, tako da nije bilo potrebe da se on diskvalifikuje.

17 Republikanaca

Prema navodima stručnjaka, očekuje se da se drugi Republikanci, uključujući Lizu Murkovski, Suzan Kolins i Bena Sasa, izjasne da je Tramp kriv. Međutim, mediji ističu da je dubok razdor unutar partije. Da bi se Tramp osudio, potrebno je 17 Republikanaca da glasaju "za", zajedno sa 50 pripadnika Demokratske partije.

I dalje nije poznato da li će toliko Republikanaca glasati za osudu bivšeg šefa države, uprkos tome što je lider te partije u Senatu Mič Mekonel kazao da je Tramp “servirao rulji laži” tokom nereda na Kapitol Hilu.

(Telegraf.rs)