Šta je "francuski paradoks": Zemlja koja troši najviše lekova sada ne želi vakcine, iz više razloga

Francuska je jedna od zemalja čije se stanovništvo najviše koleba oko vakcina

Zemlja sa istorijski visokom potrošnjom lekova ima izuzetno nisko poverenje u vakcine. To je trend koji je izazvao zabrinutost u prvim danima masovne vakcinacije protiv korona virusa, a koji je dobio naziv "francuski paradoks".

Preporučujemo

Prateći evropske susede u prvim nedeljama kampanje vakcinacije, francusku vladu optužuju da je kapitulirala pred oklevajućim stanovništvom.

Francuska je tako jedna od zemalja čije se stanovništvo najviše koleba oko vakcina, uprkos tome što prema nekim nedavnim znacima poverenje raste, piše Euronews.

Ipak, samo 40 odsto ljudi u Francuskoj reklo je da bi primilo vakcinu protiv korona virusa ukoliko je ona dostupna, prema anketi Ipsos iz decembra prošle godine.

Ista anketa pokazala je da bi 77 odsto ispitanika pristalo na vakcinu u Velikoj Britaniji, 65 odsto u Nemačkoj, 62 u Italiji i Španiji. Situacija je nešto drugačija prema jednoj novijoj anketi IFOP prema kojoj bi 54 odsto Francuza primilo vakcinu. I Ipsosova anketa iz oktobra je dala slične rezultate pre nego što se u decembru dogodio pad.

Volja za vakcinacijom se razlikuje u zavisnosti od strukture stanovništa. Više je voljno starije stanovništvo, a na primer istraživanje je pokazalo da je primilo samo 29 odsto ispitanih žena u odnosu na 53 odsto muškaraca.

Zabrinjavajuća interna studija Federacije bolnica i ustanova za negu navela je da bi samo 19 odsto zaposlenih bilo spremno da primi vakcinu.

Žan Luk Melenšon, lider krajne leve stranke "la France Insoumise" izrazio je zabrinutost mnogih Francuza u pogledu vakcina izjavivši da "želi da odabere vrstu vakcine i da ne želi da bude zamorče".

Slični strahovi postoje i na društvenim mrežama, gde mnogi korisnici navode da su stariji odrasli u domovima za negu "zamorčići" za novu tehnologiju vakcina.

Nepoverenje prema vlastima

Francuski usporeni početak vakcinacije verovatno je doveo do "osnovnog nepoverenja", rekla je Hajdi Larson, direktorka Projekta poverenja u vakcina pri Londonskoj školi za higijenu. Istakla je vladino "upravljanje" različitim zdravstvenim skandalima što je "ili zbunilo ili razočaralo javnost u različitim tačkama".

Ipak, kolebanje kada je reč o vakcinama u Francuskoj nije ništa novo.

- To se sa jedne strane odnosi na našu društvenu i političku istoriju. Istina je da od države očekujemo mnogo, a istovremeno smo veoma kritični prema državi - rekla je Lusi Gumije, geopolitički stručnjak specijalizovan za javno zdravlje na Insitutu za geopolitiku Univerziteta u Parizu.

Ona kaže da je otpor vakcinama "odbrana individualnih sloboda, odbijanje upada države u naš privatni život", nazivajući to "francuskim paradoksom" jer je zemlja jedan od glavnih potrošača lekova širom sveta.

Skandali u zdravstvu

Poverenje u vakcine opalo je i nakon nekoliko veliki skandala u zdravstvenom sistemu. Ovi slučajevi uključuju skandal sa zaraženom krvlju početkom devedesetih kada je javnost saznala da je više od 1.000 hemofiličara u Francuskoj primilo krv zaraženu HIV. Suđeno je četvorici francuskih ministara, a trojica su osuđena.

Za Gumije tu spadaju i neke kontroverze koje su poljuljale poverenje. Jedna od njih je teorija o mogućoj vezi između vakcine protiv hepatitisa B i multiple skleroze što je dovelo do medijske "oluje" koja je zaustavila francusku kampanju vakcinacije 1998. godine.

Jedan skandal dogodio se i 2010. godine kada je otkriveno da su milioni ljudi dobili lek za dijabetes/sredstvo za suzbijanje apetita koji je imao štetne neželjene efekte. Procenjuje se da je to prouzorkvalo smrt kod hiljada ljudi od sedamdesetih do 2009. godine.

I na kraju tu je i slučaj iz 2009. i vakcinama protiv virusa H1N1 kada je zemlja naručila 94 miliona doza vakcina, a na kraju vakcinisala svega šeast miliona ljudi.

(Telegraf.rs)