Braća terorisala grad, ljude bacali zverima: Masovna grobnica otkrila detalje užasa sukoba u Libiji

Šestorica braće terorisala su libijski grad zajedno sa svojim lavovima. I dalje nije poznato koliko ljudi nose na duši

Bili su porodica iz pakla. Godinama, sve do prošlog leta, braća Kani držali su mali libijski grad i svirepo ubijali muškarce, ali i žene i decu, da bi se održali na vlasti. Tek sada njihovi krvavi zločini isplivavaju na videlo, piše BBC.

Preporučujemo

Već mesecima radnici u zaštitnim odelima se vraćaju u grad Tarhuna, koji se nalazi na sat vožnje od Tripolija. Tamo su obeležili zemlju, ogradili je trakama... Tu su pronašli i izvukli 120 tela, a veliki deo teritorije je još neistražen.

- Svaki put kada izvlačim nečije ostatke, trudim se da budem nežan. Kod nas slovi verovanje da će duša preminulog osetiti ako mu slomiš kost - kaže Vadah al Kaiš, radnik koji je radio na iskopavanju tela ljudi za koje se veruje da su žrtve ozloglašene braće.

Veruje se da su iz zemlje izvukli i tela mladih boraca, koji su stradali u borbama oko Tarhuna prošle godine, tokom devete godine sukoba u Libiji. Međutim, mnogi stradali su civili, među kojima čak ima žena i male dece, koji su pre smrti mučeni.

Ovi grobovi su neosporiv dokaz terora koji je trajao gotovo osam godina, a koji su sprovodili članovi porodice Kani i pripadnici vojske koju su osnovali.

Trojica od sedmorice braće su mrtvi. Ostali su u junu 2020. godine uspeli da pobegnu uz pomoć snaga lojalnih nepriznatoj vladi Libije (GNA). Međutim, građani Tarhune i dalje sa strahom pričaju od njihovim zločinima. Tvrde da ih pristalice Kanijevih i dalje progone.

Povezati sve niti priče o braći Kani, Abdul-Halika, Mohameda, Muamara, Abdul-Rahima, Mohsena, Alija i Abdul-Adhima nije jednostavno. Ipak, u razgovoru sa meštanima može se naslutiti stravična priča o tome kako je jedna siromašna porodica iskoristila haos u Libiji, koji je nastao nakon revolucije 2011. godine, i zavladala gradom.

- Ta braća su bila beskrupulozna, nevaspitana. Nisu imali nikakav status u društvu. Bili su poput čopora hijena kada su bili zajedno. Stalno bi psovali i svađali se, nekad bi jedan drugog mlatili motkama - tvrdi Hamza Dilab, advokat i aktivista koji ih je upoznao pre 2011. godine.

"Oko za oko"

Kada je izbila revolucija, većina stanovnika Tarhuna ostala je lojalna Gadafiju. On je voleo ovaj grad, a muškarcima iz vodećih porodica je davao dobre poslove i visoke pozicije u bezbednosnim strukturama. Kani su bili među retkima koji su podržavali revolucionare, ali ne iz ideoloških razloga, već zbog toga što su 30 godina bili u svađi sa rođacima koji su podržavali Gadafija. U previranjima nakon svrgavanja Gadafija, braća su videla svoju šansu.

- Oni su polako, diskretno, uspeli da ubiju svakog člana te porodice, jednog po jednog - tvrdi Hamza Dilab.

Međutim, ta ubistva dovela su do osvete, te je tako 2012. ubijen jedan od mlađe braće Kani, Ali.

- Ali je bio lep mladi brat, a kada je ubijen, od njega su napravili legendu - kaže Džalel Harčauji, ekspert za Libiju pri Institutu Klingendael u Holandiji.

Objašnjava da su Alijeva braća tada odlučila da se osvete za njegovo ubistvo, ali ne tako što će pronaći i ubiti one koji su Alija ubili.

- Odlučili su da im pobiju čitave porodice - tvrdi Džalel.

Kako je vreme prolazilo braća Kani su uspeli da ujedine pobunjeničke grupe i da organizuju svoju vojsku, koja je brojala nekoliko hiljada ljudi. Kao i većina paravojnih formacija u Libiji, imali su pristup državnim sredstvima. I polazeći od osvete, braća su to iskoristila da oslikaju svoj apsolutni autoritet u Tarhuni.

Ubijali bez razloga

- Terorisali su ljude samo da bi izazivali strah. Samo iz tog razloga bi i ubijali. Svako ko bi im se suprostavio, bio bi ubijen - kaže Hamza Dilab.

Hanan Abu Kleiš bila je u kući 17. aprila 2017. godine kada je grupa Kanijevih vojnika uletela u kuću. Ona kaže da joj je jedan uperio pištolj u glavu i pitao je ko je u kući.

- Kada sam rekla niko odvukao me je u očevu sobu i tada je njemu rekao: "Tebe ću ubiti prvog". To je i uradio. Učinila sam sve da pokušam da ga zaustavim, ali on mu je ispalio hice u grudi - tvrdi Hanan.

Tog dana stradala su i njena tri brata, dvoje njenih nećaka koji su imali samo 14 i 16 godina. Mnogi rođaci su tada nestali. Sumnja se da su oteti. Hanan kaže da nije bilo motiva za to, već su to učinili zato što je porodica poznata i poštovana u Tarhunu.

Do tada su Kanijevi napravili svoju mini-državu u i oko Tarhuna, a uspeli su da kontrolišu čak i policiju. Napravili su svoje carstvo, uzimali su reket od lokalne cementare i drugih preduzetnika. Otvorili su i svoj tržni centar i nekoliko perionica. Zarađivali su tako što su štitili narko-dilere i migrante koji su preko Sahare pokušavali da se dokopaju Mediterana. A istovremeno su se hvalili borbom protiv trgovine ljudima i stvaranjem "ostrva reda" u ratom razorenoj Libiji.

Na čelu mini-države bio je Mohamed al-Kani, salafista i drugi najstariji brat. On je jedini imao neko obrazovanje i regularan posao. Pre revolucije radio je kao vozač u naftnoj kompaniji. Štedljiv i smiren, uglavnom je nosio tradicionalnu salafističku haljinu.

- To je običaj kod gangsterskih porodica da osoba koja je na čelu nije preterano zastrašujuća ni harizmatična. Na vrhu obično nađete osobu koja je u stanju da razume sve složene šeme potrebne da bi cela piramida bila uspešna. To je bio slučaj i sa Mohamedom - kaže Džalel Harčauji.

Odmah ispod Mohameda po hijerarhiji bio je Abdul-Rahim, brat obrijane glave, koji je bio zadužen za "internu bezbednost". On se obračunavao sa svakim "osumnjičenim izdajnikom", dok je Mohsen bio "ministar odbrane" zadužen da vodi vojsku porodice Kani.

- Abdul-Rahim je bio glavni ubica, nakon njega Mohsen - kaže Hamza dilba i dodaje da je on, kao i mnogi drugi koji su odbegli iz Tarhuna, obavestio vlasti u Tripoliju o ubistvima koja se tamo događaju, ali da su vlasti sve to "ignorisale jer im je Kanijeva vojska bila korisna".

Lavove hranili mesom protivnika?

Braća su 2017. godine organizovale vojnu paradu na kojoj su prikazali teško naoružanje, uniformisane bezbednjake i lavove. Ti lavovi su bili njihovo lično vlasništvo, a priča se da se hranili telima ubijenih "izdajnika".

Onda su 2019. Kanijevi promenili strane u građanskom ratu. Napustili su GNA, koja drži pod kontrolom zapad Libije, i pozvali njihovog najvećeg neprijatelja generala Khalifa Haftara, koji drži istok zemlje, da koristi njihovo naoružanje da napadne prestonicu.

U tom trentuku mala Tarhuna postala je žiža u međunarodnim borbama. Haftara su podržali Francuska, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Rusija, koji su slali dobrovoljce u grad Kanijevih. S druge strane, Turska je dostavljala oružje u znak podrške vladi u Tripoliju. Sumnja se da je upravo turski dron ubio Mohsena al-Kanija i njegovog najmlađeg brata Abdula-Adhima (22) u septembru 2019. godine.

Žene našle krvave zidove u ćelijama, ali ne i svoje najmilije

Njihova smrt, kao i činjenica da Tripoli nije osvojen, uzrokovale su najkrvaviji period u istoriji Tarhuna.

- Ubistva su se događala sve češće, jer stvari nisu funkcionisale. Kako da obezbediš da ti stanovništvo ne šuruje sa protivnikom. Tako je porodica Kani upala u paranoju - tvrdi Džalel.

Ipak, kaže i da su ubistva bile motivisana potrebom braće Kani da nabave novu opremu da bi nastavili rat. Jednog dana decembra 2019. godine Rabija Džabalah, domaćica iz Tarhuna, gledala je kako ubijaju njenog rođaka Tareka na kućnom pragu. Vojnici su otišli u njegovom džipu. Narednog dana, dok su ga sahranjivali, policija je upala na groblje i uhapsila 10 muškaraca, uključujući i Rabijinog supruga.

Došli su u Tarekovom džipu, na koji su montirali bacač raketa. Tada je Rabija shvatila zašto je njen rođak ubijen.

- Porodica Džabalah je živela od prodaje teretnih vozila, uglavnom terenaca sa pogonom na sva četiri točka. Napali su nas da bi nas opljačkali, da bi nam oteli vozila koje bi potom koristili u ratu - uverena je Rabija.

Provladine snage su uspele da zauzmu Tarhunu početkom juna 2020. godine i preostala četvorica braće Kani i njihova vojska, pobegle su sa Haftarovim snagama u istočnu Libiju.

Sledećeg jutra Rabija i mnoge druge žene čiji su muževi, braće i sinovi oteti otrčale su u Kanijeve zatvore da potraže svoje najmilije. Tamo su zatekli užas. Gledali su ćelije širine 70x70 centimetara u kojima je bilo odbačene odeće, ali ne i ljudi. Ćelije su toliko male da odrastao čovek u njoj ne može ni da sedne.

- To je uništilo svaku našu nadu. Zidovi su bili prekriveni krvlju. Više nisam mogla da podnesem to. Doživela sam nervni slom - priča Rabija za BBC.

Danijel Hilton je jedan od retkih stranih novinara koji je uspeo da uđe u Tarhunu nakon što su braća Kani poraženi. On je došao do jezivih otkrića.

- Iznad ćelija sam našao ostatke pepela, od vatri... Palili su ih da bi te ćelije pretvorili u rernu i tako mučili ljude.

Na podu druge ćelije pronašao je šarene dečije cipelice. Niko ne zna gde su ta deca.

Masovna grobnica krije tajnu brutalnih ubistava

Kamal Abubakr, čelnik odeljenja za pronalaženje nestalih vlade GNA kaže da je u Tarhuni zabeleženo 350 nestalih osoba. Ipak, lokalci kažu da je ta brojka bliža 1.000.

Do sada su uspeli da identifikuju mali broj ostataka koji su iskopani iz masovne grobnice. Dr Abubakr kaže da su otkrića u grobnicama u Tarhunu gnusnija od bilo čega otkrivenog u Libiji od početka sukoba 2011. godine.

- Ovo je prvi put da smo u masovnim grobnicama pronašli ostatke žene ili dece. Pronašli smo i telo zakopano sa medicinskom opremom, maskom za kiseonik i infuzijom. Živ čovek je odveden iz bolnice i zakopan. To je bio šok za sve nas - kaže Abubakr.

Vlada u Tripoliju tvrdi da istražuje da li je bilo ubistava, ali Hana Salah iz Hjuman Rajts Voča u Libiji kaže da nije zatvorena nijedna istraga od 2015. godine.

- Vlasti bi trebalo da se ovome posvete i da učine sve da se žrtve identifikuju a odgovorni za ove zločine privedu pravdi - izričita je Salah.

Ona smatra da je vlada GNA, koja je neko vreme bila u savezništvu sa braćom Kani "zažmurila" na optužbe za stravične zločine, što implicira da bi čak i neki visoki zvaničnici vlade u Tripoliju mogli da budu odgovorni za zločine.

Uprkos brojnim insistiranjima novinara BBC-a, niko od zvaničnika iz Tripolija nije želeo da komentariše ove optužbe.

U međuvremenu, međunarodni krivični sud je otvorio istragu o ubistvima u Tarhuni, a Mohame al Kani je stavljen na listu sankcionisanih vlade SAD. Ipak, sumnja se da će se ijedan od preživele braće, dokle god su pod Haftarovom zaštitom, naći pred sudom i odgovarati za optužbe.

(Telegraf.rs)