Politička kriza drma 3 evropske zemlje: Pale dve vlade, jedna na ivici kolapsa

Sve se ovo dešava usred korona krize, dok se evropske zemlje bore sa porastom novoobolelih i sa novim sojevima korona virusa

Vlada holandskog premijera Marka Rutea kolektivno je podnela ostavku zbog izveštaja koji je tereti za loše upravljanje subvencijama za brigu o deci. Holandija je treća evropska zemlja koja je ove nedelje bačena u političku neizvesnost usred krize sa korona virusom - pre nje je premijer Estonije podneo ostavku, dok je italijanska vlada na "staklenim nogama" nakon što je mala koalicina stranka povukla iz vlade svoje ministre.

Preporučujemo

Holandija

Holandski premijer Mark Rute je potvrdio danas da je predao ostavku svoje vlade kralju Vilemu-Aleksanderu.

Vlada je kolektivno podnela ostavku zbog izveštaja koji je tereti za loše upravljanje subvencijama za brigu o deci, a što je hiljade porodica odvelo u finansijsku propast.

Parlamentarna istraga zaključila je prošlog meseca da je učinjena neviđena nepravda nedužnim porodicama, koje su bile prisiljene da vrate desetine hiljada evra dodeljenih subvencija, što je dovelo do nezaposlenosti, bankrota ili razvoda, preneo je ranije Gardijan.

Rute, koji se nalazi na funkciji od 2010. godine, rekao je krajem prošlog meseca da je afera, koja se proteže gotovo tokom čitave protekle decenije, bila sramotna.

Otprilike 10.000 porodica dobilo je naknadu u iznosu od najmanje 30.000 evra.

Porodice su ove nedelje podigle optužnice protiv petorice političara, uključujući ministra finansija Vopkea Hoekstre i ministra ekonomije Erika Viebesa, zbog njihove uloge u lošem upravljanju subvencijama.

Šta je krenulo po zlu?

Roditelji su označeni kao prevaranti zbog malih grešaka, poput nedostaka potpisa na papirima, i pogrešno primorani da vrate desetine hiljada evra koje je vlada dala za nadoknađivanje troškova brige o deci, bez ikakvih pravnih sredstava.

Porodice su bačene u stanje propasti, od strane državnog aparata koji je postao "neprijatelj naroda", prenosi BBC.

Odnosi su se raspali pod pritiskom, domovi su izgubljeni, majke su sa suzama govorile o finansijskim i psihološkim mukama koje su pretrpele nakon što su bile na meti poreskih zvaničnika.

Prošle godine je poreska uprava priznala da je 11.000 ljudi bilo podvrgnuto dodatnom nadzoru samo zato što su imali dvojno državljanstvo. Ovo priznanje ojačalo je široko rasprostranjeno uverenje među mnogim etničkim manjinama u Holandiji da su diskriminacije protiv njih institucionalizovane i ovekovečene od strane onih na vlasti.

Šta su rekli pogrešno okrivljeni roditelji?

Skandal je počeo 2012. godine, a broj roditelja koji je bio uključen u to ide do 26.000. Neki su otvoreni pozvali vladu da podnese ostavku, rekavši da su izgubili veru u sposobnost kabineta da očisti sistem.

Jedna majka morala je da plati oko 48.000 evra poreskim vlastima. Pokušala je da objasni vlastima da su napravljene greške, ali zvaničnici su tada počeli da uskraćuju ne samo dodatke za negu dece već i druge beneficije.

Dugovala je kiriju, a energetske kompanije odbile su da obezbede redovno snabdevanje. Na kraju je izgubila posao i nije mogla da nađe drugi jer su je smatrali prevarantom. Na kraju je, usled pritiska, narušena i njena veza sa detetom.

- Postoje ljudi u (kabinetu) koji su dozvolili da se to dogodi, da se nastavi i na kraju su pokušali da to zataškaju - rekao je jedan roditelj za RTL Nieuws.

Estonija

Premijer Estonije Juri Ratas saopštio je 13. januara da podnosi ostavku, nakon što je otvorena istraga o finansiranju projekta za razvoj imovine u glavnom gradu Talinu.

Portparol premijera Lisi Pol rekla je da će on predati ostavku predsednici Kersti Kaljulajd, nakon čega će ona parlamentu predložiti novog premijera, prenosi Rojters.

Portla BNS preneo je da je Ratas doneo odluku o ostavci nakon sastanka rukovodstva svoje levo orijentisane Estonske stranke centra, koja je završena u utorak kasno uveče.

Portal navodi da se stranka smatra osumnjičnom u krivičnoj istrazi o finansiranju, ali je Ratas negira da zna nešto o tome.

Ratas, koji je premijer od 2016. izgubio je parlamentarne izbore 2019, ali je sprečio pobednika izbora, Reformsku partiju da preuzme vlast, formiravši koaliciju sa konzervativnom Otadžbinskom strankom i krajnje desanom stranom EKRE.

Sledeći izbori u Estoniji treba da budu održani u martu 2023.

Predsednica Estonije Kersti Kaljulajd ponudila je liderki opozicione Reformske stranke desnog centra Kaji Kalas da formira novu vladu.

Kalasovoj, čija je partija pobedila na izborima održanim 2019. godine, ali nije formirala vladu jer je Ratas formirao koaliciju sa konzervativnom Otadžbinskom strankom i krajnje desanom strankom EKRE, biće potrebna podrška u parlamentu, preneo je Rojters.

U novoj vladi najverovatnije neće uzeti učešće krajnje desničarska stranka EKRE, čiji lideri su američki izborni rezultat osudili kao namešten, a izabranog predsednika SAD Džoa Bajdena nazvali korumpiranim.

Kalasova je kritičar referenduma koji je predložila odlazeća vlada o tome da li brak treba definisati kao zajednicu između muškarca i žene.

Italija

Koaliciona vlada italijanskog premijera Đuzepea Kontea u riziku je od pada nakon što je mala partnerska stranka "Italija viva" povukla iz vlade svoje ministre, čime je vladajuća koalicija ostala bez većine u parlamentu usred pandemije kovida-19.

Konte se nakon toga odupro pozivima da podnese ostavku, već je signalizirao da želi da se bori za opstanak u parlamentu uz podršku njegovih glavnih koalicionih partnera planirajući da pokuša da pronađe takozvane odgovorne poslanike u opozicionim redovima koji bi podržali vladu, preneo je Rojters.

Bivši premijer Mateo Renci uveo je zemlju u sredu u politički haos kada je povukao svoja dva ministra iz vlade, iznoseći dugačku listu pritužbi na to kako je Konte rešavao situaciju u zdravstvu i ekonomiji.

Renci je ostavio otvorena vrata za povratak u vladu ukoliko se postigne novi politički sporazum, međutim, njegovi partneri su rekli da ne žele više ništa da imaju sa njim.

Da bi ostao na čelu vlade Konteu je potrebno da pronađe 25 poslanika u donjem domu parlamenta koji ima 630 mesta i 18 poslanika u Senatu koji ima 315 mesta.

Ako u tome i uspe to će biti krhka većina što će otežati postizanje duže političke stabilnosti, ocenjuje britanska agencija.

U slučaju da Konte ne pronađe način da ostane na funkciji, predsednik Italije Serđo Matarela mogao bi da pokuša da sastavi vladu nacionalnog jedinstva kako bi se prevazišao ćorsokak, koji je zaprepastio mnoge Italijane.

(Telegraf.rs)