Tortura u detinjstvu pa gnusan zločin: Zašto Amerika bruji o ženi koja će uskoro da bude pogubljena
Njena egzekucija bi uskoro trebalo da se dogodi, ali oni koji su ispratili njen slučaj, ali i koji su upoznati u njen život, tvrde da bi stvari trebalo da budu drugačije
Lisa Montgomeri je američka osuđenica i jedina žena koja čeka smrtnu kaznu na saveznom nivou jer je proglašena krivom "za posebno gnusan zločin". Njena egzekucija bi uskoro trebalo da se dogodi, ali oni koji su ispratili njen slučaj, ali i koji su upoznati u njen život, tvrde da bi stvari trebalo da budu drugačije.
U tekstu koji je objavio "Guardian", a koji je posvećen ovoj osuđenici, opisano je detaljno kakvo je detinjstvo imala Montgomeri i šta je tačno sve moglo da dovede do stanja u kom se ona sada nalazi.
Kako se navodi, Montgomeri je prva iskustva seksualnog zlostavljanja indirektno imala kada je bila stara svega tri godine. Naime, ona je spavala u istom krevetu kao i njena polusestra Dajana dok je tada osmogodišnju devojčicu silovao čovek koji je radio kao dadilja.
Sa 11 godina je i sama postala žrtva silovanja, pošto ju je seksualno zlostavljao očuh Džek, koji je fizički nasrtao i na njenu majku.
Teror se nastavio naredne četiri godine, toliko da je Džek čak izvan prikolice u šumama Oklahome izgradio posebnu prostoriju u kojoj niko nije znao šta se odvija. Ukoliko se opirala, udarao joj je glavu o pod, toliko jako da je doživela povrede mozga, što su skeneri kasnije i potvrdili.
Jednog dana je u sobu, tokom napada, naišla majka. U napadu besa je pištolj potegla na ćerku uz reči: "Kako si to mogla da mi uradiš".
Vremenom su stvari postajale samo gore. Dolazilo bi da su u zlostavljanju učestvovali i prijatelji očuha. Takođe, i sama majka ju je nekad davala kao roblje.
Ovo je priča Montgomerijeve. To su iskustva koja su prikupili lekari, psiholozi i socijalni radnici i zaključili da je ova žena godinama trpela mučenje. Ona je napunila sada 52 godine i 12. januara bi nad njom trebalo da bude izvršena smrtna presuda.
Prošlog petka je američki apelacioni sud otvorio put za pogubljenje, a taj potez je Ministarstvo pravde podržalo. Ipak, ima i onih koji na sve gledaju iz malo drugačije perspektive.
- Ovo je priča o ženi koja je duboko mentalno bolesna kao rezultat celokupnog mučenja i seksualnog zlostavljanja - rekla je Sandra Babkok, koja je konsultant u pravnom timu Montogonerijeve.
- Lisa nije najora od najgorih - ona je najrazbijenija od slomljenih - dodaje.
Ukoliko Montgomeri bude pogubljena kako je i planirano 12. januara, to će biti prvo pogubljenje žene za skoro 70 godina.
Zločin za koji je osuđena
Lisa Montgomeri je 16. decembra 2004. godine kada je imala 36 godina otputovala iz svog doma u Kanzasu do malog mesta Skidmor u Misuriju kako bi upoznala Bobi Džo Stinet, ženu koju je upoznala na društvenim mrežama kroz zajedničku ljubav prema psima.
Stinet, uzgajivačica pasa, bila je u osmom mesecu trudnoće. Montgomeri je navodno otišla da kupi štene, međutim u kući je napala trudnicu i ugušila je.
Kuhinjskim nožem je isekla stomak i izvadila fetus, a potom pokušala da prijavi dete kao svoje. Uhapšena je narednog dana nakon što je nađeno telo žene, a beba je vraćena ocu.
Za mnoge Amerikance se njena priča tu završava i ona treba da odgovara za gnusan zločin. Međutim, neki advokati i stručnjaci koji su godinama istraživali slučaj i ličnost Lise Montogomeri govore drugačije.
- Moramo da shvatimo šta bi moglo da dovede do toga da neko bude toliko duboko odvojena od svojih postupaka da bi bio sposoban da uradi nešto što bi zdrava osoba smatrala nezamislivim. Stvari koje je gotovo nemoguće shvatiti su razumljive ako uzmete u obzir mentalne bolesti, masovne traume u detinjstvu i šta to čini deci - rekla je Ketrin Porterfild, dečji psiholog specijalizovan za lečenje trauma. Sa Montogomerijevom je provela mnogo sati tokom 18 dana u okviru žalbenog postupka 2016. godine.
Dodaje se i da je Montgomeri u fazi izricanja presude dobila i neadekvatne pravne odbrane. "Guardian" piše o tome da ju je zastupao Fred Dušar koji je, kako se navodi, imao više klijenata osuđenih na smrt nego bilo ko drugi. Čak četvoro od sedmoro pogubljenih osuđenika iz Misurija imalo je tu "sreću ili nesreću" da im baš on bude odbrana.
Montgomeri je 26. oktobra 2007. godine osuđena na smrt.
Tek godinama kasnije, kada je novi tim advokata počeo da zastupa Montgomerijevu u pravnom postupku, počeo je da se pojavljuje ogroman obim seksualnog nasilja i mučenja koje je iskusila kao dete.
- Razgovor sa Lisom bio je poput razgovora sa ratnim veteranom iz Vijetnama ili Koreje koji su bili držani u rupama ili kavezima od bambusa u najgroznijim uslovima - rekla je Dženet Vogelsang, klinički socijalni radnik koja je provela nekoliko dugih dana razgovarajući sa Montgomeri.
Njenu priču sastavila je na čak 184 strane. Obuhvatila je seksualne napade i grupna silovanja, trgovinu robljem, ali to je bio samo početak... Njen izveštaj zaključio je da je Montgomerijeva doživela nešto ravno mučenju koje su češće doživljavala deca vojnici i ratni zarobljenici.
- Bila je izolovana, ispran joj je mozak, ponižena je i degradirana, tukli su je i nije joj bilo dozvoljeno da govori - dodala je.
Od trenutka kada je dobila intenzivnu psihijatrijsku negu u zatvoru dijagnstikovan joj je bipolarni poremećaj, posttraumatski poremećaj, anksioznost, depresija, psihoza, promene raspoloženja, gubitak pamćenja. Iscrpne studije pokazale su da se sa mnogim od ovih stanja borila i pre zločina.
U mesecima koji su prethodili ubistvu imala je nekoliko epizoda u kojima je ljudima tvrdila da je trudna iako se sterilisala nakon rođenja četvrtog deteta.
U izveštajima se takođe navodi da su tokom njenog odrastanja porodicu posetili socijalni radnici samo jednom. I lekar koji ju je pregledao kao dete i saznao za sulovanja o tome nije rekao ni reč.
Sandra Babkok kaže za "Guardian" da je tokom proteklih 30 godina branila stotine zatvorenika kojima preti pogubljenje u zemljama širom sveta, "ali da nikada nije videla ovakav slučaj".
- Ne znam ni za jedno pogubljenje u SAD ili negde drugde koje je izvršeno nad nekim ko je bio podvrgnut tako nemilosrdnom seksualnom mučenju i nasilju - rekla je. Dodaje da je uverena da bi većina Amerikanaca želela da zaustavi pogubljenje da su znali sve ove činjenice.
- Ako se pogubljenje i dogodi, svi bi trebalo da osećamo duboku sramotu - naglasila je ona.
(Telegraf.rs)