Države u koje korona još nije stigla: U jednoj ima svega 22 doktora i 2 respiratora

Iako ih nije pogodio direktan talas pandemije, sigurno je da su i ova mesta pogođena na određeni način onim što se događa u ostatku sveta

Uz svu svoju rasprostranjenost i neverovatnu brzinu kojom se širi, još uvek postoje mesta na našoj planeti gde korona virus nije stigao, a možda nikada i neće. To su mesta u kojima nema maski, nema pozdrava laktovima, ograničavanja kapaciteta i socijalnog distanciranja, piše "Guardian".

Preporučujemo

Širom sveta postoje brojne ovakve države, mnoge od njih ostrvske i veoma udaljene. Ipak, iako ih nije pogodio direktan talas pandemije, sigurno je da su i ova mesta pogođena na određeni način onim što se događa u ostatku sveta.

Pacifik je dom za najviše "korona-free" nacija. U dalekom arhipelagu Kukovih ostrva, korona virus je bio bauk koji nikada nije izašao iz senke. U prvim mesecima izbijanja pandemije, škole su zatvorene na Rarotongi, najmnogoljudnijem ostrvu, a podsticano je i fizičko distanciranje na javnim mestima. Mere su opuštene nakon nekoliko nedelja, ali je to bilo najbliže što su se Kukova ostrva približila onome što se događalo dalje u svetu.

Međutim, u zemlji koja ima samo 22 lekara i dva respiratora za populaciju od 17.500, mnogi su živeli u strahu od nekontrolisane epidemije.

- Bez obzira na to koliko mislimo da smo pripremljeni, ovde smo bili u sigurnom mehuru lišeni stvarnog uticaja i razaranja koje kovid-19 može da ima na zajednice - rekla je Glenda Tuaine sa Rarotonge.

Ipak, turizam donosi skoro dve trećine BDP. Dakle, kada je vlada sredinom marta zatvorila granice za međunarodne putnike, uticaj je bio brz i izražen.

- Onog trenutka kad smo zatvorili granice to je pogodilo naše ljude po džepu - naveo je premijer Mark Braun.

Od tada je ekonomija potpomognuta vladinim paketom pomoći koji zadržava radnike na radnim mestima i mali deo komercijalnih aktivnosti koji odmiču u odsustvu vitalnih turističkih dolara.

Uprkos poteškoćama ili zbog njih, Braun tvrdi da se pojavio snažniji duh zajednice.

- Ljudi koji brinu jedni o drugima, paze na svoje komšije, svoje odnose, dele hranu koju su uzgajali - naveo je.

U međuvremenu, poslovna zajednica koja se bori da ostane na površini i dalje čeka delimično spasilački pojas kroz mogućnost odlaska na Novi Zeland bez karantina.

Širom Pacifika je držanje dalje od virusa značilo i odlučno kontrolisanje granica. Tonga je zaustavila gotovo svako kretanje, a izbegla je virus kao i Kiribati, Nijue, Nauru i Tuvalu.

Prisilna izolacija pomaže. Dva jedina mesta na planeti koja nisu povezana vazduhoplovstvom, ostrva Tokelau (zavisno od Novog Zelanda) i ostrvo Pitkairn (britanska teritorija), takođe su bez kovida.

Međutim, stvari su se u nekim ostrvskim zemljama menjale previše naglo.

Francuska Polinezija je ponovo otvorila svoje granice i ukinula karantin u julu kako bi pokrenula zasutavljenu ekonomiju zavisnu od turizma. U toj fazi, francuska teritorija je imala samo 62 potvršena slučaja, sada ima više od 15.000 i 91 smrti slučaj.

Međutim, zadržavanje blokade takođe ima svoju cenu. Ove blokade razorile su ionako krhke ekonomije širom Tihog okeana, posebno one zavisne od turizma.

Na Fidžiju je na hiljade ljudi napustilo poslove u turističkom sektoru i vratilo se poljoprivredi. Širom Papua Nove Gvineje više od polovine porodica izvuklo je decu iz škole jer nisu mogle da priušte njihovo školovanje, pokazuju podaci Svetske banke.

Na susednim Solomonskim ostrvima, gde je bilo samo 17 slučajeva korona virusa, 57 odsto svih anketiranih porodica danas jede manje zbog smanjenih prihoda.

(Telegraf.rs)