Žarišta u kojima mogu da buknu novi sukobi u 2021. godini

Prema pisanju američkih medija, svet je bio na ivici novog rata, pošto je Tramp u razgovoru sa najbližim saradnicima razmatrao ideju o vojnoj intervenciji u Iranu

Pandemija korona virusa sigurno je bila tema broj jedan svetske javnosti, ali ni prethodne godine nisu izostali ratni sukobi među i unutar država.

Preporučujemo

Tenzije među državama, sporovi oko granica, oružani sukobi, rat u Nagorno-Karabahu, previranja u Africi, samo su fragment onoga šta se dešavalo u 2020. godini. S obzirom da je pred nama 2021. postavlja se pitanje u kojim mestima bi mogli da buknu novi okršaji.

Iran

Zvanični Teheran već je duže vremena “trn u oku” zapadnih zemalja, posebno Sjedinjenih Američkih Država. Tenzije između dve države eskalirale su početkom januara 2020. kada su američki vojnici u Iraku ubili visoko rangiranog generala Kasima Sulejmanija.

Iranska revolucionarna armija je odgovorila raketiranjem vojnih baza i ambasadu Amerike u Iraku, doduše ne sa mnogo uspeha. Predsednik SAD Donald Tramp, koji je 2018. godine ukinuo nuklearni sporazum sa Iranom oštrim rečima, nazivajući ga “sponzorom terorizma”.

Prema pisanju lista “New York Times”, čak smo bili blizu početka novog rata, s obzirom na to da je prvi čovek SAD raspravljao sa bliskim saradnicima o eventualnom napadu na Iran.

Tramp je u novembru 2020. godine poražen na predsedničkim izborima, te će naredne četiri godine Ameriku predvoditi Džo Bajden. Prema neki navodima, Bajden će pokušati da vrati sporazum iz 2015. godine, po kome su SAD ukinule sankcije Iranu, u zamenu da Teheran prestane sa razvijanjem nuklearnog naoružanje.

Da li će Bajden uspeti u svojoj nameri, ili će se situacija još više rasplamsati, ostaje da se vidi.

Himalaji

Konflikt između Kine i Indije polovinom 2020. godine naglo se pooštrio, pošto je došlo do sukoba između dve nuklearne sile u oblasti Ladak u kome je na desetine vojnika povređeno, a prema nekim navodima bilo je žrtava.

Ovo je bio prvi okršaj sa smrtonosnim ishodima u toj objasti za 45 godina, a Indija je optužila Kinu da je pokušala “jednostrano da promeni status kvo”. Peking je, sa druge strane, optužio indijske vojnike da su napali kineske snage. Posle razmene optužbi, dve armije su održale sastanak kako bi spustile tenzije posle prvog konflitka sa smrtnim ishodom još od 1975. godine.

Linija stvarne kontrole koja razdvaja dve zemlje je loše demarkirana. Zbog prisustva reka, jezera i snežnih vrhova ta linija može da se pomera, a ta loše postavljena granica razdvaje dve velike armije.

Prema najavama analitičara, Kina planira da poveća svoj uticaj, koliko u ekonomskom, toliko u vojno-političkom smislu. U prilog tome ide izjava kineskog predsednika, koji je poručio vojnicima da “budu u stanju visoke pripravnosti” i pozvao ih da budu “apsolutno lojalni, čisti i pouzdani“. Čak su se pojavile i informacije da je kineska vojska navodno koristila mikrotalasno oružje protiv Indijaca.

Indija, takođe, ne odustaje od tog dela teritorije, tako da je ta zemlja takođe odlučila da poveća vojno prisustvo u regionu Ladak.

Nagorno-Karabah

Sukob koji je privukao najveću pažnju svetske, ali i domaće javnosti bili su okršaji Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu krajem septembra 2020.

Tenzije u tom području porasle su kada je kada je Jermenija oborila dva helikoptera i tri drona. Naime, Jermeni su prvobitno optužili komšije da su granatirale civilne položaje, a sukobi su se ubrzo rasplamsali i rezultovali pogibijom civila i vojnika sa obe strane.

Odnosi između dve nekadašnje sovjetske republike zategnuti još od 1991. godine kada je jermenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, teritoriju koju je međunarodna zajednica priznala kao deo Azerbejdžana. Takođe, većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni.

U narednim nedeljama trajali su krvavi sukobi, koji su uz posredovanje predsednika Rusije Vladimira Putina okončani, pošto su dve strane potpisale sporazum o prekidu sukoba, a turski i ruski vojnici poslati su u Nagorno-Karabah u sklopu mirnovnih snaga.

Jermeni nisu bili zadovoljni odlukom koju je doneo premijer Jermenije Nikol Pašinjan, te su izašli na ulice kako bi iskazali svoju frustraciju. Čak su u jednom trenutku krenuli ka kući tog državnika.

Nezadovoljni žitelji Nagorno-Karabaha su počeli da napuštaju svoja ognjišta usled sporazuma, a u odlasku su palili svoje kuće.

Ni sam Pašinjan nije bio srećan zbog dogovora, te je posle potpisivanja kazao da bi bolje bilo da je Jerevan pre godinu dana pristao da Azerbejdžanu vrati pet regiona oko Nagorno-Karabaha.

Iako su mirovnjaci stigli i "na papiru" je sve rešeno, na terenu je situacija posve drugačija. O tome govori tvrdnja zvaničnog Bakua da je jedan azerbejdžanski vojnik ubijen, a drugi ranjen u zasedi koju su postavile lokalne jermenske snage. Vlasti u Nagorno-Karabahu su to demantovale.

Po svemu sudeći, deluje da situacija u Nagorno-Karabahu, iako je udaren paraf na sporazum, daleko od toga da je okončana...

Južno kinesko more

Svetski mediji budno su pratili nategnutu situaciju i povećanu aktivnost ratnih mornarica u Južno kineskom moru, odnosno sporu Japana i Kine.

Naime, reč je o nenaseljenim ostrvima Senkaku kako ga zovu Japanci, odnosno Dijaoju kako ga oslovljavaju Kinezi. Kinezi smatraju da taj otok pripada Pekingu, dok Japan ističe da je imao administrativnu kontrolu nad tim regionom. Tenzije "krčkaju" u poslednjih nekoliko godina oko lanca ostrva dugog oko 1.900 kilometara, a dve zemlje već vekovima prisvajaju ovu regiju u Južnom kineskom moru.

Neslaganja Japana i Kine podgrejale su strahove da je vrlo moguće da bi to moglo da bude incijalna kapsula za sukob oko ostrva Senkaku/Dijaoju u Južno kineskom moru. Eksperti smatraju da, ukoliko dođe do toga, eventualni okršaj mogao bi da izazove vojni sukob Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Razlog tome je što SAD imaju odbrambeni sporazum sa Japanom koji podrazumeva da ukoliko se japanska teritorija nađe pod napadom, Vašington je u obavezi da je brani.

Zvanični Peking ukazao je da je sve češće prisustvo američkih vojnih snaga u blizini Kine i njenih interesnih zona u okolini. Jedna organizacija u Kini objavila je da je najmanje 60 američkih borbenih aviona obavili su osmatračke misije regiona koji se nalaze jako blizu teritorije Kine.

Kako je tada saopštila Inicijativa za strategijske situacije u Južnom kineskom moru, od 60 borbenih aviona koliko je zabeleženo, 41 letelica je preletela preko tog spornog mora, šest iznad Istočnog kineskog i 13 preko Žutog mora.

- Ove vojne aktivnosti u Južnom kineskom moru pokazuju da je taj region i dalje u fokusu Amerikanaca, ali ono što dodatno privlači pažnju jeste povećana aktivnost u regionu Žutog mora. Pre dva meseca, aktivnosti u tom regionu bile su sporadične - dodaje se.

(Telegraf.rs)