"Zaštitnici" Venecije za Telegraf.rs: Italijanska lepotica bila je "košnica", danas je pustoš

U godinama pre pandemije velelepnu Veneciju posećivalo je čak do 30 miliona turista. Trgovi, mostovi, restorani bili su pretrpani posetiocima iz celog sveta

Svi se sećamo marta i aprila 2020. godine kada je Italija bila najveće žarište korona virusa u svetu. Ovo je ujedno i jedna od prvih zemalja u Evropi koja se potpuno zatvorila, a ulice nekih od najpoznatijih italijanskih gradova bile su gotovo neprepoznatljive bez gomile ljudi. Venecija u tome nije bila izuzetak.

Preporučujemo

U godinama pre pandemije velelepnu Veneciju posećivalo je čak do 30 miliona turista. Trgovi, mostovi, restorani bili su pretrpani posetiocima iz celog sveta, a brojni aktivisti upozoravali su na probleme koje sa sobom donose veliki kruzeri koji pristižu u lagunu. Međutim, 2020. godina je sve to promenila. Venecija je ostala prazna, a zaključavanje zbog širenja virusa ostavilo je mnoge lokalce bez posla.

Nedostatak stanovnika

Iako je grad tokom leta bio otvoren za posetioce, tamo je otišlo mnogo manje ljudi nego što bi se u normalnim okolnostima očekivalo. Upravo taj nedostatak turista na svetlost dana iznedrio je problem koji u ovom gradu postoji godinama - napustilo ga je previše stanovnika.

Venecija je zapravo na mnogo načina postala žrtva sopstvene popularnosti. Mogućnost dolaska kruzera, jeftina avionska putovanja, pa onda i prekomerni turizam suočili su se sa stalnim padom broja lokalnih stanovnika koji su bežali od "invazije turista".

Prema nekim procenama, broj stanovnika u Veneciji se smanjio sa 175.000 nakon Drugog svetskog rata na svega 52.000 danas. U trenutku kada je Italija zaključana, u Veneciji su ostali samo Venecijanci - a njih je sada premalo.

- Pandemija je imala mnogo vidljivih i manje vidljivih efekata na grad, posebno je dokazala koliko je smanjen broj stalnih stanovnika, a praznina koja se oseća zbog manjka turista naročito je odraz nedostatka stanovnika - rekla je za Telegraf.rs Džejn Da Mosto iz organizacije "We are here Venice".

Ova organizacija je poznata u Veneciji i ima pet osnovnih ciljeva: zabrana dolaska velikih kruzera, zaštita lagune, sprečavanje daljeg pada populacije i povratak stanovnika, uspostavljanje kontrole nad turizmom i podizanje svesti kod ljudi.

Italija se i dalje suočava sa brojnim merama restrikcije kako bi se sprečilo širenje korona virusa. Neke od njih biće verovatno na snazi i narednih meseci, a to može da napravi dodatan problem za grad u kom je već dosta ljudi ostalo bez posla.

- Saznali smo da će svi građanski muzeji (o kojima brine opštinska uprava, a ne država) ostati zatvoreni do aprila. Čak će i naučni rad i kustoske aktivnosti da budu obustavljene tokom ovog vremena. Ovo otkriva koliko je kulturni život grada i njegovih građana podređen turizmu. Nedostatak posetilaca negativno je uticao na mnoge sektore: zatvoreno je puno prodavnica, ugostiteljskih objekata, logističke aktivnosti, a mnogi radnici su ostali bez posla. Ali prodavnice koje stanovnicima pružaju osnovnu robu, nastavljaju svoj rad sa manje poteškoća - dodaju iz organizacije.

Upravo ovakva situacija mogla bi da bude i tačka prekretnice za Veneciju. Aktivisti smatraju da je ovo trenutak u kom bi moglo da se razmišlja o stvaranju novog tipa turizma koji neće biti masovan. Nažalost, konkretnog plana italijanskih vlasti nema, pa se tako ne zna šta Veneciju čeka kada se pandemija jednog dana završi.

- Nažalost, kao što priča o muzejima otkriva, čini se da se ne ulaže mnogo truda u pogledu političkih strategija, ali ipak, čini se da je konsenzus stav da se iz perspektive turističke monokulture pređe na raznovrsniji, dugoročniji, socio-ekonomski plan. U međuvremenu, mnoga dobrovoljna udruženja i grupe u Veneciji rade na povezivanju i izgradnji jače mreže ljudi koji žive u gradu, na razmeni ideja, a takođe nude konkretnu pomoć i prevazilaze, gde je to moguće, nedostatak novčanih sredstava - navode iz "We are here Venice".

Pandemija je učinila da čitav grad zastane, pa su tako i svi planovi za uvođenje posebnih turističkih mera ostavljeni po strani.

Venecija je imala u planu da početkom jula 2020. predstavi posebne takse za turiste u rasponu od 3 do 8 evra. Ali je sada manjak posetilaca, ali i kruzera, donošenje ove regulative ostavio za 2021. godinu.

Ekološki drugačija Venecija

U trenucima kada su Venecijom šetali samo njeni stalni stanovnici iz grada su pristizale i nikad lepše fotografije. Bez previše ljudi, bez kruzera koji su donosili zagađenje i sa nikad čistijom vodom u kanalima, Venecija je pokazala zašto slovi za jedan od najlepših gradova na svetu.

Sledeći koraci organizacije "We are here Venice" upravo se odnose na ovu ekološku zaštitu i podizanje svesti kod ljudi.

- Trenutno radimo na obnovi slanih močvara, koje su od suštinske važnosti za zaštitu ekosistema lagune i imaju veliki potencijal kao "umivaonici ugljenika". Ovo može da bude korisno sredstvo za ublažavanje klimatskih promena i stvaranje novih "zelenih poslova". Štaviše, naše aktivnosti na podizanju svesti će se nastaviti, u pogledu negativnih uticaja prevelikih brodova za krstarenje na grad, kao i globalnih posledica, kao i još jedna inicijativa za isticanje važnosti razumevanja načina na koji vremenske prognoze funkcionišu, tako da ljudi mogu ceniti njenu nepredvidivost bez gubitka poverenja u pouzdanost meteorloške službe. Takođe smo veoma zabrinuti zbog kvaliteta vazduha - dodaju.

2020. donela dugo očekivanu branu

Posle prošlogodišnjih rekordnih poplava koje su potopile čitav grad i načinile ogromnu materijalnu štetu, za Veneciju su u julu 2020. konačno stigle i lepe i dugo očekivane vesti u vezi sa branama koje danas štite ovaj italijanski dragulj od katastrofa.

Prvi testovi su bili uspešni i Venecija je u nekoliko navrata "odbranjena" od dizanja nivoa vode nakon padavina. Međutim, početkom decembra iz ovog grada su ponovo stigle zabrinjavajuće fotografije ulica pod vodom. Razlog - nije se reagovalo na vreme.

- Da bi zatvorili ulaze između mora i lagune, mobilnim barijerama treba nekoliko sati i oko 80 radnika (ukupno kažu da im treba 48 sati, da bi upozorili brodove koji se približavaju/odlaze, transportovali posadu do mesta odbrane od poplava i izvršili testove). Ne znamo koliko će se od ovih kritičnih faktora primenjivati na sistem u budućnosti, nakon što se završi faza testiranja. U međuvremenu, vremenske prognoze nužno imaju široku granicu predvidljivosti. Do poplave 8. decembra došlo je zato što operateri barijera nisu uspeli da prilagode promenu vremena, posebno pod olujnim uslovima. Shvatili su da će nivo vode biti veoma visok tek nakon što je bilo prekasno za pokretanje procedura zatvaranja ovih kapija - navode nam iz organizacije.

Dugo očekivani sistem, simbolično nazvan "Mojsije" je u julu imao prvi puni test, a nedavno je pohvaljen zbog spasavanja Venecije od visokih plima. Prvo je spasao grad početkom oktobra, a onda i pre nekoliko nedelja kada je voda dostigla visinu od 1,35 metara.

Brane su prijektovane još 1984. godine, a trebalo je da počnu sa radom 2011, ali su projektat "pojeli" korupcionaški skandali.

Italijanska vlada našla se pod pritiskom da konačno završi projekat vredan 6 milijardi evra, koji je dizajniran da zaštiti Veneciju od plima do tri metra, nakon što je grad u novembru prošle godine doživeo najgoru poplavu od 1966. godine.

U tim poplavama život su izgubile dve osobe i prouzorkovane su štete od oko milijardu evra.

(Telegraf.rs)