Kako je Putinu 2020. uništila "savršeni" plan? Da li sad sprema novo iznenađenje

Iako je početkom 2020. delovalo kao da će ova godina biti idealna za Putina, već u martu krenuli su prvi problemi

Predsednik Rusije Vladimir Putin otpočeo je 2020. godinu iznenađenjem, najavivši ustavne reforme, a ubrzo potom stiglo je saopštenje tadašnjeg premijera Dmitrija Medvedeva da je raspustio vladu.

Preporučujemo

Svet je odmah krenuo da "čita između redova" i shvatio da će izmene ustava omogućiti Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine. Referendum je zakazan za april i delovalo je kao da je Putin dobro "raskrčio put" i obezbedio sebi doživotni mandat.

Međutim, ono što je usledilo Putinu je izazvalo glavobolje, ubrizgalo mu "horor dozu" realnosti i učinilo da ovo bude najizazovnija godina u njegovoj političkoj istoriji, prenosi CNN.

Kada je korona virus počeo da se širi svetom, Rusija je u prvi mah delovala kao zemlja koja drži konce u svojim rukama. Odmah su zatvorili granicu sa Kinom, Putin je isticao kako je virus pod kontrolom zahvaljujući rigoroznim preventivnim merama kako bi se sprečilo širanje zaraze. Ipak, kako navodi CNN, povlačenje tih poteza bio je samo običan spin. Nedugo nakon što je Rusija proglasila potpuni lokdaun 28. marta postalo je jasno da se zemlja suočava sa katastrfalnom zdravstvenom krizom.

U aprilu je Moskva zabeležila stopu mortaliteta za oko 20 odsto veću u odnosu na decenijski prosek, dok su vlasti u prestonici indirektno priznale da se "umanjuje broj mrtvih od kovida-19".  Vlasti su bile primorane da odlože održavanje referenduma o izmeni ustava.

Sumnja u to kako se Kremlj nosi sa pandemijom počela je da raste, a spekulisalo se i o tome da li je građanima otkrivena prava istina o ozbiljnosti krize u kojoj se država nalazi.

Misteriozne smrti lekara i respiratori koji gore

Te sumnje samo su rasle dok su ruski lekari i medicinsko osoblje putem društvenih mreža uzbunjivali javnost da im u bolnicama svega fali i da je broj preminulih veći od zvaničnih brojki. Izveštaji o padu zdravstvenih radnika sa prozora i o požarima koji su izazvani neispravnim respiratorima ruske proizvodnje dodatno su narušili poverenje javnosti.

Udar je pretrpela i ruska ekonomija. Zemlja je zaglibila u recesiji izazvanoj korona virusom, dodatno zakomplikovanoj padom globalnih cena nafte i padom izvoza. Do sredine godine, Svetska banka je projektovala da će se rast BDP-a Rusije 2020. smanjiti za 6 odsto, što bi bila najniža stopa u poslednjih jedanaest godina, praćena skokom nezaposlenosti i porastom nivoa siromaštva. Takav duboki ekonomski stres pretio je da ugrozi politički plan vladajuće stranke Jedinstvena Rusija otkrivanjem slabosti u socijalno kompaktnom sistemu koji Putina drži na vlasti dve decenije, piše CNN.

Kako ističe ovaj medij, Putinova dugovečnost na političkom nebu često se pripisuje jednostavnoj pogodbi između njega i građana: Prihvatite ograničenu političku konkurenciju u zamenu za stabilnost i stalno povećanje životnog standarda. Ali usred pandemije, taj dogovor je počeo da puca.

U julu su počeli protesti u Habarovsku, na istoku zemlje. Na hiljade građana izašlo je na ulice kako bi pružili podršku regionalnom guverneru Sergeju Furgalu, koji je uhapšen i optužen da je organizovao ubistva dva biznismena tokom 2004. i 2005. godine. Furgal je negirao zločine koji mu se stavljaju na teret, a njegove pristalice protumačile su ovo kao politički motivisan napad na regionalnog protivnika Jedinstvene Rusije.

Kao da ovo nije bila dovoljna briga, ubrzo su počeli protesti i u susednoj Belorusiji, nakon što je u avgustu predsednik Aleksandar Lukašenko, kojeg mnogi nazivaju poslednjim evropskim diktatorom, proglasio pobedu na izborima.

Navaljni i priče o trovanju novičokom

Kremlj je doduše uspeo da održi referendum kojim su osigurali izmene ustava, ali se Putin ubrzo suočio sa novim mukama kada je krajem meseca opozicioni lider Aleksej Navaljni hitno smešten u bolnicu, zbog sumnje da je otrovan na letu koji je leteo iz Tomska za Moskvu.

Čovek, kojeg nazivaju najvećim protivnikom Kremlja, ubrzo je prebačen u bolnicu u Nemačkoj, i to nakon što su ruski lekari rekli da je u previše lošem stanju da bi putovao. Nemačka vlada je potom obelodanila da su testovi pokazali da je Navaljni otrovan novičokom.

Kremlj je demantovao da je umešan u pokušaj ubistva Navaljnog, ali su i dalje trpeli pritiske sa Zapada i dobijali oštre poruke, prvenstveno od nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je rekla da postoji "niz ozbiljnih pitanja na koje samo vlada Rusije može i mora da da odgovor".

Sredinom decembra, CNN-Bellingcat objavio je dokaze koji navodno dovode u vezu FSB sa trovanjem Navaljnog. Tokom godišnje konferencije Putin je, odgovarajući na pitanja o trovanju ruskog opozicionara, odgovorio sa: "Kome on uopšte pa treba?".

- Da su ruski agenti to hteli, verovatno bi ga dovršili - rekao je Putin na konferenciji koja je održana pre dve sedmice.

Trovanje Navaljnog bacilo je senku dobru sliku koju je Rusija pokušavala da izgradi pokazujući dobru volju i pomažući svetu tokom pandemije. Početkom aprila ruska vlada je, kako navodi CNN, postigla PR puč slanjem respiratora i zaštitne opreme u Njujork za pomoć bolnicama na prvoj liniji fronta.

Ipak, CNN podseća da su u Njujork stigli isti oni modeli respiratora koji su se zapalili u bolnici u Rusiji, a američke vlasti su saopštile da ti respiratori nikad nisu korišćeni.

"Sav ponosan predstavio vakcinu koju sam neće da primi"

Rusija je pokušala da se istakne u prvi plan i time što će prva napraviti vakcinu protiv korona virusa. U avgustu je Putin oduševljeno saopštio da je Rusija napravila vakcinu imena "Sputnik V" i da je ona odobrena za korišćenje, iako u tom trenutku nije prošla 3. fazu testiranja.

"Ta žurba da bi bili prvi samo je podgrejala međunarodni skepticizam, kao i stalno isticanje Kremlja da sam Putin neće primiti vakcinu", navodi CNN u svojoj analizi.

Navode da to uopšte ne iznenađuje, s obzirom na to da se informacije o Putinovom zdravlju strogo čuvaju i da je kabinet preduzeo neverovatne mere da zaštite prvog čoveka države od korona virusa, uključujući i postavljanje dezinfekcionog tunela u Kremlju i njegovog rezidenciji.

I sukobi između Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno-Karabaha bili su još jedan test za rusku vladu i njenu mogućnost da se "snađe u kriznim situacijama".

Iako su kratke, ali intenzivne krvave borbe, završene raspoređivanjem ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu, sporazum o prekidu vatre takođe je pokazao regionalni uticaj Turske. Rusija više nije jedina neophodna sila na postsovjetskom prostoru...

S obzirom na sve navedeno, CNN zaključuje da "Kremljologija nije netačna nauka, ali kako se bliži kraj 2020. godina, čovek se pita da li Putin preispituje svoje očigledne planove da ostane na mestu predsednika do 2036. godine".

Ističu da je osmišljen i plan za bekstvo lidera Kremlja, a to je zakon koji bi bivšim predsednicima pružio doživotni imunitet.

- Predlog zakona nikako ne podrazumeva skori odlazak ruskog predsednika sa funkcije - uostalom, Putin je čovek koji voli da drži svoje opcije otvorenim. Ali za neke posmatrače, zakon je podsećao na iznenadnu predaju vlasti bivšem predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu tadašnjem premijeru Putinz u novogodišnjoj noći 1999. Jedno od prvih Putinovih postupaka kao predsednika bilo je potpisivanje papira koja daje Jeljcinu imunitet. Kraj ove grčevite i teške godine verovatno će ostaviti oduševljene ruske posmatrače koji će očekivati novogodišnja iznenađenja od Putina - zaključuje CNN.

(Telegraf.rs)