"Fali porodica, ali i kajmak. Rakije još imamo": Koliko gastarbajteri žale što nisu došli

Rigorozne mere zbog pandemije uticale su na odluku naših sagovornika da se ne upute u domovinu za praznike. Ove godine čuvaju i posao i zdravlje, ali čim se situacija malo primiri, većina poručuje da sigurno dolazi

Praznične korona mere u čitavom svetu pomrsile su konce našim državljanima koji žive i rade u inostranstvu, a koji su želeli da u decembru i januaru posete Srbiju. Iako su svih prethodnih godina obavezno dolazili kući za Novu godinu i Božić, ove su bili prinuđeni da promene svoje planove zbog, kako nam kažu, straha da će izgubiti posao i da će potrošiti godišnji odmor sedeći zaključani kod kuće, u karantinu.

Nekoliko dana pre katoličkog Božića, zabeležene su velike gužve na našim granicama, ali broj ljudi koji je ušao u Srbiju nije ni približno velik kao prethodnih godina. Ove praznike mnoge porodice u Srbiji slave bez svojih najmilijih koji su odlučili da ostanu u Norveškoj, Nemačkoj, Danskoj, Švajcarskoj...

Govoreći o razlozima koji su ih naterali da se "odreknu sarme" i zaobiđu zagrljaje sa rodbinom i kumovima, naši sagovornici ističu rigorozne mere po povratku u zemlju iz koje su krenuli. Obavezni PCR testovi na ulasku u Srbiju ih nisu obeshrabrili, koliko činjenica da ih po povratku iz domovine čeka karantin.

- Razloga da za praznike ne dođem u Srbiju ima više...Rakije još uvek imamo, sarmu kuvam sam, ima je i u zamrzivaču. Šalu na stranu, ne želim da putujem sa decom ako nemam mogućnost da stanem i odmorim. Ne želim da čekam na granici 12 sati - kaže za Telegraf.rs N. Ć., Beograđanin koji već godinama živi i radi u Nemačkoj.

Ipak, kao glavni razlog što je odustao od dolaska ističe činjenicu da mu je zdravlje njegovih najmilijih najpreče.

- Nisam želeo da kojim slučajem zarazim roditelje i sebe. Isto tako, ne želim da sedim u kući i u Srbiji i nazad kad se vratim - zaključuje N. Ć.

Naši sagovornici iz Norveške, koji su želeli da ostanu anonimni jer rade u tamošnjem zdravstvenom sistemu, po prvi put nakon deset godina, koliko žive i rade u Oslu, nisu došli kući za praznike. S obzirom na posao kojim se bave i ne čudi što im je zdravlje najmilijih bilo na prvom mestu kada su većali da li će sesti u avion ili ne.

- Članovi naše najuže porodice koji su u Srbiji spadaju u ugroženu grupu, tako da ne želimo da ih potencijalno izlažemo virusu. Ako ne ulazimo u raspravu o tome da li je stvarno neophodno putovati u ovo vreme i da je najpametnije proslaviti praznike u toplini svog doma, bitno je naglasiti da zdravstveni radnici imaju preporuku od poslodavca da ne putuju. U slučaju da odluče da putuju moraju da se konsultuju sa šefom zbog obavezne izolacije od deset dana i obaveznog testiranja po povratku u zemlju - otkrivaju naši sagovornici.

U Norveškoj konkretno, vreme obavezne izolacije nije plaćeno odsustvo.

- Tako da planiranje putovanja zahteva da se u odmor uračuna i deset dana koje bismo sedeli u kući. Zbog svega toga smo  odlučili da ove godine slavimo praznike ovde, uz nadu da će sledeća godina biti ispunjena bliskošću sa dragim ljudima. Umesto da sa starim prijateljima uživamo, ove godine pijemo kafu u jednom parku u Oslu i gledamo klince koji se raduju i uživaju u svakom trenutku igre i radosti - kažu naši sagovornici i nazdravljaju uz fotografiju termosa punog vrele kafe.

U šali kažu da im u celoj ovoj priči najteže pada što još neko vreme neće uživati u "đakonijama iz mamine kuhinje".

- Ali mamina kuhinja uvek fali, fali nam sve vreme otkako smo ovde - kažu sa osmehom.

U Srbiju će, vele, doći čim im mogućnosti to dozvole i kad budu znali da oni ne predstavljaju rizik po druge, niti da ugrožavaju svoje zdravlje.

Dino Suljkanović iz BiH, koji takođe živi i radi u Nemačkoj, ove godine je preskočio dolazak kući, ali i u Srbiju gde ima mnogo dragih prijatelja. Kaže da se u Nemačkoj zbog rigoroznijih mera tokom praznika oseti da su ljudi napeti, ali se nada da će uskoro svemu doći kraj. Ne krije da mu fali Bosna, ali i sve zemlje bivše Jugoslavije.

- Uhvati čoveka nostalgija, pogotovo u ovo vreme praznika... Nisi sa svojima, među svojima. Fali ta atmosfera, to druženje, neke naše priče... Ali, život ide u svom nekom ritmu i tako je kako je, pomiriš se sa tim i guraš dalje. Prelomio sam da neću doći baš zbog svih tih karantina, jer previše slobodnih dana i godišnjeg odmora gubim za ništa, da sedim ovde u kući kad se vratim, da bih ispoštovao zakon - kaže nam Dino.

Ističe da i sam više nije siguran za gde važe koja pravila jer se "stalno nešto menja".

- Po povratku je neophodan negativan PCR test i taj karantin od pet dana, što ja nazivam kao kućni pritvor, dok se sve ne iskristališe da li si zaražen ili nisi. Nakon toga si slobodan čovek, možeš slobodno da radiš i da se krećeš. Ipak, i tad nemaš gde. Možeš otići na posao ili u prodavnicu da kupiš šta ti treba i to je to. Možda su zato ovi praznici još teži - kaže naš sagovornik.

Kada je prelomio da neće doći u BiH, dodatni udarac mu je bio i to što ni u Austriju ne može bez da ispoštuje sve mere.

- Imam dosta rođaka i prijatelja na samo 70 kilometara od mesta gde živim, ali su preko granice, pa tako ni njih ne mogu da odem da vidim. Ali, šta je tu je. Nisam ja jedini koji je sa ovim nadeverao - dodaje Dino.

Vedrana T. koja već godinama živi u Norveškoj kaže da u Srbiju, da joj majka ne živi u Beogradu, uopšte ne bi ni dolazila sve dok traje pandemija. Poslednji put je bila letos, jer se majci naglo pogoršalo zdravstveno stanje, a od tada ni ne želi da dođe, već na sve načine pokušava da majku dovede u Norvešku.

- Letos sam panično došla jer se ona nije osećala dobro. Nije imala koronu ali joj se sve ostalo zdravstveno poremetilo. Tvrdim da je uzrok svega bilo mesec i po dana zabrane izlaska iz kuće. Zbog korone, mama već drugi put ne uspeva da dođe kod mene u Oslo, što bih najviše volela, jer se ja osećam sigurnije ovde i ona bi bila sigurnija sa mnom - kaže nam Vedrana.

Rigorozne mere za one koji bi da putuju iz Srbije u Norvešku

Proletos nije dočekala majku jer je bio otkazan let, a sada u decembru su odložili njen dolazak zbog novih korona mera koje su na snazi u Norveškoj.

- Ovde svako ko dođe iz inostranstva, a nema boravišnu dozvolu, mora u hotelski karantin. To izgleda tako što te smeste u neki hotel blizu aerodroma, u izolaciji si, hranu donose pred vrata, imaš pravo da izađeš na terasu. Dan košta 500 NOK (oko 50 evra) i to plaća gost, odnosno putnik. Na stranu novac, jednostavno ne želim da mama dolazi u takvim uslovima jer je to 10 dana potpune izolacije, van Osla i ne bih mogla da je vidim. Tako da je bolje da bude izolovana u svojoj kući nego u hotelu, gde ne zna nikoga i ne može da komunicira sa ljudima. Nadam se da će to pravilo biti ukinuto do proleća te da će tada doći - ističe naša sagovornica.

Sa porodicom i prijateljima se nažalost neće izljubiti za praznike i to će joj nedostajati, ali sa druge strane od srpskih gurmanluka joj neće ništa faliti.

- Sarme sam naučila da pravim prve godine kad sam se preselila. Turske radnje imaju sve naše proizvode, od kiselog kupusa, do kori za pitu i ajvara, tako da mi ništa od hrane ne nedostaje, napravim nam kada se poželim - dodaje ona.

I Jovana iz Lugana će ove praznike provesti daleko od porodice u Srbiji. Ona sa suprugom i ćerkom godinama živi u Švajcarskoj i do sada su nekoliko puta godišnje dolazili u Srbiju. Ove godine to su uspeli samo jednom letos, kada je Srbija bila skinuta sa švajcarske crvene liste.

Kako su se približavali praznici, nadali su se da će uspeti da još jednom dođu u domovinu, međutim sredinom decembra Srbija je opet vraćena na crvenu listu - što znači da po povratku u Švajcarsku moraju da idu u karantin na 10 dana. U međuvremenu je i naša država pooštrila mere za ulazak, tražeći negativan kovid test ili karantin.

- Proteklih godina smo dolazili uglavnom za Božić, kako bismo bili sa najmilijima. Ove godine to nažalost nećemo moći i mnogo nam je teško zbog toga - kaže Jovana za Telegraf.rs.

Ona i suprug su preležali korona virus pre nekoliko meseci i prošli su sa lakšim simptomima, a dodaje kako je i porodica u Srbiji obolela.

- I oni su sada u karantinu jer su se inficirali koronom. Ova godina je teško pala svima i jedva čekamo da se završi. Nadamo se da ćemo uskoro moći da se vratimo u stanje pre pandemije i bez straha ponovo putujemo - ističe naša sagovornica.

Ove praznike provešće u stanu u krugu porodice, a na meniju će se obavezno naći i neka hrana iz Srbije - ajvar i sarmice.

Marina iz Brisela je u Srbiji bila pre godinu i po. Od početka pandemije nije bila nijednom jer je naša zemlja sve vreme bila na crvenoj listi u Belgiji, što znači da se putovanje u Srbiju ne preporučuje i da je po povratku obavezan karantin.

Kako se praznici približavaju, nostalgija postaje sve veća.

- Uglavnom sam dolazila za letnji odmor, ali ove godine sam zbog korone i to preskočila. Nedostaje mi porodica, pogotovo najmlađi član, bratanica, i teško mi je što nisam deo njenog života - otkriva Marina.

Ona živi na relaciji Brisel-Luksemburg i kaže da joj nedostaju putovanja, kojih je pre pandemije bilo puno.

- Fali mi da putujem i da odem u neke toplije krajeve jer je ovde sada sivo i hladno. Naravno da jedva čekam da ponovo vidim porodicu i nadam se da ću otići kući čim Srbija više ne bude "crvena" - objašnjava ona.

Ove praznike će, kako kaže, sa najmilijima u Srbiji "dočekati" preko video poziva, a ima samo jednu želju - da svi ostanu zdravi!

- Tek sada smo shvatili da ništa nije bitnije od zdravlja. Pa ako treba da i dalje budemo rastavljeni kako bismo sačuvali živote, to ćemo i da uradimo. Biće još prilika za slavlja i proslave, hranu i piće - samo da svi izađemo živi i zdravi iz pandemije - zaključuje naša sagovornica.

Fali porodica, ali i kajmak

Srpkinja iz Kopenhagena M. K. priča za naš portal da joj je novonastala situacija u Evropi značajno poremetila planove da za novogodišnje i božićne praznike bude u Srbiji.

- Familija mi najviše nedostaje. Imamo stalno komunikaciju preko telefona i aplikacija na mobilnom, ali to nije to. Ništa ne može da zameni taj osećaj prisnosti kada smo svi na okupu i zajedno da dočekamo Novu godinu i Božić - kaže M. K. za “Telegraf.rs".

Dodaje da joj je familija uvek na prvom mestu, ali i da žali za prilikom što nije bila u mogućnosti da vidi prijatelje iz Srbije. Ističe da je sa njima uvek na vezi, ali se tako radovala da ih vidi uživo.

- Nedostaje mi moj narod pošto smo jako otvoreni i druželjubivi. Ljudi su topli i uvek mogu sa prijateljima i rodbinom da se spontatno dogovoriš i odeš na kafu. U Danskoj su stvari, ipak, malo drugačije - objasnila je ona.

Uz ljubav i toplinu uz članove familije i prijatelja, kaže da joj fali i naša hrana, ali i kafići.

- Mnogo mi nedostaje naša hrana, koja ovde baš i ne može da se nabavi. Posebno mi fale roštilj, kajmak i burek... Uz to, nezaobilazni su kafići u Srbiji, gde možeš da naručiš tursku kafu za male pare i da uživaš u priči i druženju - objasnila je kroz osmeh ova Srpkinja.

(Telegraf.rs)