Godina protesta u bivšim sovjetskim republikama: Belorusija na nogama, revolucija u Kirgistanu

Uprkos merama koje ograničavaju okupljanje, demonstranti su izlazili na ulice Rusije, Belorusije, Moldavije, Azerbejdžana, Jermenije, Kirgistana

U godini kojom je dominirala pandemija korona virusa, neki od najmasovnijih protesta dogodili su se u nekadašnjim sovjetskim republikama. Ljudi su izašli na ulice protestujući protiv izbornih prevara, korupcije i sporova oko teritorija.

Preporučujemo

Uprkos merama koje ograničavaju okupljanje, demonstranti su izlazili na ulice Rusije, Belorusije, Moldavije, Azerbejdžana, Jermenije, Kirgistana, piše "The Moscow Times".

Ovo su sedam protesta koji su obeležili godinu u postsovjetskim republikama.

Rusija, protest u Kabarovsku

Najmanje 10.000 demonstranata marširalo je ruskim gradom Kabarovsk na Dalekom istoku 11. jula u prvoj od preko 150 demonstracija podrške svrgnutom guverneru Sergeju Furgalu.

On je uhapšen nekoliko dana pre prvog skupa jer je navodno naredio ubistva nekoliko biznismena pre 15 godina i od tada se nalazi u pritvoru u Moskvi.

Njegove pristalice veruju da su optužbe politički motivisane i da predstavalja pokušaj povratka kontrole nad regionom koji je vladajuća stranka Jedinsvena Rusija izgubila pobedom Furgala na izborima 2018. godine.

Predsednik Vladimir Putin imenovao je Migaila Degtjareva iz nacionalističkom LDPR za novog guvernera regiona, ali protesti protiv Kremlja privukli su hiljade ljudi i nastavili se tokom jula i avgusta. Manji protesti se održavaju i dalje.

Rusija, protest protiv izmena Ustava

Ruski aktivisti izašli su na ulice nakon što je nacija podržala ustavne promene koje utiru put za produženje vlasti predsednika Vladimira Putina do 2036. godine, a u ustav su unesene i neke konzervativne mere.

Male grupe demonstranata okupile su se širom Rusije u jeku prvog talasa pandemije u martu, dok je sibirski Krasnojarsk bio svedok najvećih protesta sa oko 250 demonstranata.

U julu, kada se glasalo "za", i kada je virus privremeno popustio, do hiljadu ljudi je protestovalo u Moskvi i Sankt Peterburgu zbog promena. Uhapšeno je najmanje 140 osoba.

Rusija, odbrana Kuštaua

Sukobi su izbili na brdu Kuštau u ruskoj centralnoj republici Baškortostan početkom avgusta kada je jedna kompanija počela da koša krečnjak sa mesta koje lokalni stanovnici smatraju svetim.

Stotine demonstranata kampovalo je danima u podnožju Kuštaua, a pridružile su im se hiljade drugih tokom kritičnih protestnih dana. Oko 50 demonstranata je privedeno, a njihov kamp uništen.

Regionalne vlasti su intervenisale kako bi se zaustavilo iskopavanje, ali su mnogi demonstranti i dalje u pritvoru.

Belorusija, antivladini protesti

Belorusija je mesecima bila zahvaćena istorijskim antivladinim demonstracijama koje su izbile nakon predsedničkih izbora održanim 9. avgusta na kojima je Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat sa preko 80 odsto glasova.

Njegovi protivnici tvrde da je glasanje nemešteno i da je nova političarka Svetlana Tihanovskaja, koja se kandidovala umesto svog supruga koji je u zatvoru, pravi pobednik.

Tihanovskaja je pobegla iz zemlje, ali najveći protesti nastavljaju uprkos represiji.

Od početka nemira pre čak sedam meseci uhapšeno je najmanje 30.000 ljudi, 1.300 je povređeno, a njih 5 je izgubilo život.

Azerbejdžan i Jermenija - protest zbog situacije u Nagorno-Karabahu

Kada su u julu izbili prvi sukobi između jermenskih i azerbejdžanskih snaga u Nagorno-Karabahu desetine hiljada ljudi protestovalo je u Bakuu.

Iako je sukob oko planinskog regiona tinjao skoro tri decenije, šestonedeljni rat koji je izbio u septembru završio je porazom Jermenije i promenom statusa quo u korist Azerbejdžana.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan suočava se sa neizvesnom budućnošću nakon potpisivanja mirovnog sporazuma uz posredovanje Rusije, a u Jermeniji su izbili protesti nakon što je on na Fejsbuku najavio mirovni sporazum, te je stotine demonstranata jurišalo na zgradu vlade.

Protesti protiv Pašinjana nastavljaju se usred njegovog ponovnog odbijanja da podnese ostavku. Preko 300 ljudi privedeno je od početka demonstracija.

Kirgistan - revolucija

Hiljade ljudi izašlo je 5. oktobra na ulice glavnog grada Kirgistana Biškeka protestujući zbog izbora za koje navode da je bilo kupovine glasova. Ovo je označilo početak treće revolucije u nekadašnjoj sovjetskoj republici od 2005. godine.

Demonstranti su upali u vladine zgrade i oslobodili bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva. Tokom cele noći trajali su nasilni sukobi sa policijom.

Postizborni sukobi besneli su i u naredne dve nedelje, što je dovelo do otkazivanja izbornih rezultata, ostavke predsednika Soronbaja Ženbekova i imenovanja populističkog lidera Sadira Žaparova za novog predsednika zemlje.

Preko 1.000 ljudi je povređeno, a jedan demonstrant ubijen tokom dve nedelje političkog haosa.

Moldavija - proevropski protesti

Proevropska izabrana predsednica Moldavije Maja Sandu suočava se sa žestokim protivljenjem aktuelnog proruskog predsednika Igora Dodohna i njegoce Socijalističke partije uprkos njenoj pobedi na izborima.

Poslanici iz Moldacije usvojili su zakon kojim je kontrola obaveštajne agencije prenesena za predsednika na parlamnent 3. decembra, samo nekoliko nedelja pre nego što bi ona trebalo da preuzme vlast.

Sandu tu meru vidi kao pokušaj da se redukuju njena predsednička ovlašćenja i da veći uticaj parlamentu koji kontroliše Dodon.

Na dan usvajanja zakona najmanje 5.000 ljudi protestovalo je ispred parlamenta u Kišinjevu, a preko 20.000 ljudi prisustvovalo je protestu podrške Sandu narednog vikenda.

(Telegraf.rs)