Tri evropske države koje su bez blokade epidemiju držale pod kontrolom: Kako su u tome uspele?

Danska, Finska i Norveška su brzo reagovale na najmanji porast infekcija, što im je omogućilo da tokom leta gotovo iskorene virus i spremne dočekaju jesen

Vakcine protiv korona virusa polako stižu, ali zima u Evropu dolazi brže. I dok se veći deo kontinenta bori sa uvođenjem i ukidanjem novih mera i pronalaskom ravnoteže pred predstojeće praznike, pristup tri zemlje se ističe i potpuno je drugačiji. Reč je o Danskoj, Finskoj i Norveškoj.

Preporučujemo

Analiza CNN koja je proučavala podatke Univerziteta Oksford i Univerziteta Džons Hopkins otkrila je da, iako su sve tri zemlje primenile neke od "najopuštenijih" kombinacija mera ograničenja na kontinentu, ipak su uspele da održe prosečnu dnevnu stopu smrtnosti na niskom nivou (ispod jedne na milion stanovnika) u periodu od 1. septembra do 30. novembra.

Uspeh Danske se, međutim, možda približava kraju. Krajem novembra, danska stopa smrtnosti premašila je jedan na milion stanovnika, prvi put od maja meseca, pokazuju podaci Džonsa Hopkinsa. U petak je broj novih slučajeva premašio 4.000, a ranije tokom nedelje zvaničnici su proširili ograničenja i najavili blokiranje širom zemlje s ciljem da se zaustave rastuće infekcije.

Kako navodi CNN, Danska, Finska i Norveška su brzo reagovale na najmanji porast infekcija, što im je omogućilo da tokom leta gotovo iskorene virus i spremne dočekaju jesen. Stručnjaci navode da su ključna bila i jasna uputstva stanovnicima i spremnost stanovnika da ih slede, a pojačani su i kapaciteti za testiranje i traženje kontakata, te je obezbeđeno plaćeno bolovanje kako bi se epidemiaja lokalizovala.

Kako biti najbolji (ili kako biti Finska)

Podaci Džonsa Hopkinsa pokazuju da je Finska imala najniži evropski prosek infekcija i smrtnih slučajeva po glavi stanovnika poslednjih meseci. Ova zemlja je uspela da zaustavi lokalne epidemije, iako je imala veoma opuštene mere za razliku od ostatka kontinenta.

Kretanje unutar države nije bilo ograničeno, oni kojima je to bilo potrebno mogli su da pohađaju školu i radna mesta, a nošenje maski nije bilo obavezno.

- U ovome nema ničega magičnog, mi imamo samo pragmatičan pristup - rekao je Peka Norti, profesor epidemiologije na Univerzitetu Tampare koji je više od 25 godina radio za agencije za javno zdravstvo.

Kulturni, politički i geografski faktori, poput niske gustine naseljenosti, manje putovanja i veliko poverenje u vladu, bili su takođe od pomoći, ali najveću razliku je doneo rad zdravstvenih agencija u zemlji.

Tokom leta je Finska izgradila "proverenu terensku epidemiološku praksu", rekao je Norti. Testiranje, izolovanje, traženje kontakata, stavljanje u karantin i sprečavanje događaja sa previše ljudi na lokalnom nivou. Prosečni dnevni obim testiranja gotovo se učetvorostručio sa 2.900 uzoraka u maju na 11.300 u avgustu, pokazuju podaci Ministarstva zdravlja. Krajem novembra finske laboratorije su dnevno izvodile do 23.000 testova ili 90 odsto trenutnog kapaciteta.

Finska je leto iskoristila da se pripremi za novi talas reagujući preventivnim merama umesto potpunog zaključavanja, rekao je Mika Salminen, direktor zdravstvene zaštite u finskom Institutu za zdravlje i socijalnu zaštitu. Ograničavanje međunarodnih putovanja tokom većeg dela leta doprinelo je ovom uspehu.

Da bi pomogla ljudima da se izoluju i ostanu kod kuće, vlada je pružila ekonomsku podršku. Hiljade ljudi koji su bili izloženi mogli su u karantin jer je vlada ponudila kompenzaciju za izgubljene prihode, rekao je Salminen.

- Nije da nismo imali žarišta - rekao je Norti.

Finska jeste imala lokalna rasplamsavanja, ali lokalne zdravstvene vlasti mogle su da ih obzdaju koristeći podatke u realnom vremenu.

Međutim, kako broj slučajeva raste, postaje sve teže identifikovati sve izvore prenosa. Salminen kaže da ako se situacija pogorša, nije isključeno potpuno zaključavanje.

Norveški način

Preko granice, norveški zvaničnici su fokus stavili na rešavanju problema najugroženijih. Prolećno zaključavanje Norveške bilo je najstrože u Skandinaviji.

Naftna i gasna industrija u zemlji bila je u stanju da pruži veliku ekonomsku zaštitu kako bi ublažila efekat na novčanike, ali se vlada ubrzo suočila i sa sve većom krizom mentalnog zdravlja, pa su zvaničnii prebacili ova ograničenja. Takođe, krajem leta su zdravstvene vlasti otkrile da je oko 40 odsto slučajeva korona virusa prijavljenih u julu bilo među norveškom stranom populacijom.

Da bi prilagodila svoju komunikacionu strategiju, vlada se opredelila za oko 770.000 dolara finansiranja u svrhu podizanja svesti o kovidu-19 za imigranstsku populaciju u zemlji. Čini se da su ove ciljane intervencije doprinele zapaženom padu stope zaraze među tim zajednicama, rekao je profesor sociologije i politike na Univerzitetu Aston Džonatan Triter.

Znati šta treba da se radi

Pojedini stručnjaci koji su govorili za CNN naveli su da je presudan faktor ranog uspeha Danske bila jasna poruka o rizicima i potrebi za promenama u ponašanju. Oni su postignuće zemlje pripisali njenoj istoriji međusobnog poverenja između stanovnika i vlade.

- Vlada je uspela da aktivira to poreklo poverenja, dobru podrazumevanu poziciju, efisanom komunikacijom - rekao je Majkl Bang Petersen, profesor političke psihologije na Univerzitetu Arhus.

On je rekao da postoje dva faktora koji određuju kako će se ljudi ponašati kako bi izbegli infekciju. Jedan je motivacija: da li su zabrinuti zbog zaraze. Drugo je da li znaju tačno šta treba da preduzmu kako bi se sprečilo širenje bolesti, koja zavisi od komunikacije zdravstvenih vlasti i političara.

Jedan od zvaničnika koji je predvodio dansku reakciju na pandemiju ponovio je upravo to.

- Rešavanja pandemija ima veze sa ljudskim ponašanjem - rekao je Soren Brostrom, šef danskih zdravstvenih vlasti.

Međutim, i u Danskoj se prošle nedelje govorilo o pogoršanju situacije, a premijerka Mete Frederiksen je rekla da postoji samo jedna stvar koja deluje protiv korone.

- To je ako vi i ja, ako svi preuzmemo odgovornost za sebe, i jedni za druge - rekla je ona.

Inače, višestruke studije su zaključile da "zaključavanje" zemalja funkcioniše, te da je sporije reagovanje zemalja sa novim merama tokom proleća dovelo do skoro dvostruko više novih smrtnih slučajeva narednih meseci.

Međutim, kako zamor prodire, ljudi postaju sve više nevoljni da slede stroge nove mere. Socijalno distanciranje nije dugoročno održivo, kaže Brostorm. Zemlji je potrebno dovoljno organičenja da bi mogla da kontroliše pandemiju.

- Mislim da smo otkrili da smo u ovom pogledu zaista postigli prilično dobar bačans u ovoj zemlji - rekao je on.

Danska volja da uvede strože mere kada je to potrebno stoji u potpunoj suprotnosti sa Švedskom, koja je imala jedan od najlabavijih pristupa pandemiji u svetu.

(Telegraf.rs)