Sve cake narko-kartela da doteraju drogu do Evrope: U krijumčarenju pomažu i Srbi, tone stižu u luke

Trgovina drogom mutirala je kao industrija i prilagodila se novim vremenima. U svetu nikad nije bila veća potražnja, pa je zato skočila i proizvodnja, a tone i tone kokaina na različite načine putuju do Evrope

Trgovina drogom je veoma unosan posao, a mnogi su spremni da uplivaju u mutne vode ne bi li se obogatili. Kako su čuveni narko-karteli počeli da pucaju, za uspešno obavljen posao sada je potrebno mnogo više karika u lancu. Tako su svoje parče kolača na svetskoj sceni našli su i mnogi kriminalci sa naših prostora. Podaci govore da je godina koja je na izmaku, baš kao i prethodna, bila plodonosna za trgovce kokainom. Na njihovu zaradu nije uticala ni pandemija. Podaci govore da se proizvodi i prodaje sve više, a to što su tokom ove i prošle godine izvršene istorijske zaplene možda najbolje ilustruje činjenicu da niko od nas zaista ne zna koliko stotina tona kokaina na kraju završi na ulicama.

Preporučujemo

Od kraja 2019. do početka ove godine, najmanja zemlja Južnog konusa presrela je više pošiljki kokaina nego u proteklih 20 godina. Oko 12 tona droge koje je "napustilo" ili se spremalo za transport iz Urugvaja u druge zemlje je presretnuto za manje od pola godine.

To je bila neobična količina za Urugvaj, ali pronalazak droge nije promenio sliku o samoj zemlji, već je otkrio kroz kakve transformacije su morali da prođu narko-karteli tokom poslednje decenije. Na njih nije uticala čak ni globalna pandemija korona virusa.

Eksperti i izveštaji iz Amerike i Evrope saglasni su u jednom - karteli koji posluju po receptu Pabla Eskobara, i organizuju čitavu operaciju, od plantaže do distribucije, nisu pravljeni da "žive" dugo. Otkako su veliki kolumbijski karteli počeli da se parčaju 90-ih godina prošlog veka, posao trgovine narkoticima se proširio na mnoge branše. Od tada su farmeri, proizvođači, biznismeni, carinici, piloti, mornari, ronioci, policajci, vojnici, komercijalisti i mnogi drugi uključeni u celu priču, a kada se svi oni dobro povežu, droga može da stigne bilo gde i bilo kada.

U zoru 27. decembra prošle godine, na poljima soje koju uzgaja njegov otac u blizini reke Urugvaj, pronađen je Kristofer Murijaldo (19). Njega su okružila dvojica policajaca, a već sutradan su na tom istom polju pronašli 1.488 kilograma kokaina. Drogu su čuvala dvojica radnika. Sve je govorilo da je ova zaplena povezana sa onom od prethodnog popodneva, kada je pronađeno 4,5 tona droge u luci u Montevideu.

Gaston Murijaldo (45), Kristoferov otac i biznismen koji se bavi uzgojem i prodajom soje, završio je zajedno iza rešetaka sa sinom. Ustanovljeno je da su pokušali da prošvercuju ukuno 5,9 tona droge. Policija ih je uhvatila tako što je primetila da je Gaston, koji je pre toga zapao u dugove, počeo često da putuje u Paragvaj, zemlju u kojoj se uglavnom dogovara trgovina kokainom i marihuanom u Južnom konusu. Verovali su da će mu iz Bolivije stići nešto vredno. Tako je i bilo. Vredna pošiljka je do Paragvaja stigla avionom, a potom je rekom spuštena do Urugvaja, tik do farme. Inače se na toj reci obavlja dosta saobraćaja, pa je nemoguće ispratiti svaku pošiljku... Tako je i Gaston verovao da će krijumčarenje skoro 6 tona kokaina proći nezapaženo...

Poslednjih godina poljoprivreda i trgovina narkoticima postali su sve više povezani na jugu Latinske Amerike. Ako ništa drugo, ruta za transport robe im je ista. I ne samo to, dele i radnike, špeditere, ali i direktore brojnih firmi koji ugovaraju prevoz robe. Kokain putuje zajedno sa sojom, pirinčem, mesom, vunom, vinom... Kako kažu zvaničnici, Urugvaj je zemlja koja proizvodi poljoprivredna dobra na veliko, a karteli to koriste i svoju robu zamaskiraju sojom ili pirinčem i šalju je dalje u svet.

Stotine barži i kamiona prevozi dobra širom regiona. Kokain tako putuje od Perua do Bolivije, od Paragvaja do Brazila, a onda dalje do Atlantika, i odatle u evropske i svetske luke. Murijaldo je želeo da bude karika u tom lancu. Na saslušanju nije hteo da prizna odakle je kokain stigao i kome je trebalo da ga isporuči, ali se zna da je avansno dobio 250.000 dolara da isprati brod pun robe za Togo u Africi. Odatle je, kako se veruje, droga trebalo da stigne do Evrope.

Hiljade i hiljade tona robe koju niko ne kontroliše

Ujedinjene nacije procenjuju da oko 500 miliona kontejnera plovi morem svake godine. Devet od deset prođe kroz više luka dok ne stigne na krajnju destinaciju, a samo 2 odsto kontejnera bude pregledano. Tako preko Atlantika kokain stiže u Evrope prolazeći luke i luke. Uglavom ga istovare prvo u Africi, a onda pronalazi put dalje i tako već godinama Evropa zadovoljava svoju potražnju za ovom opasnom drogom, koja je iz godine u godinu sve veća.

- Nije novina da je Urugvaj tranzitna zemlja, ono što je novo jeste količina droge koja ovuda prolazi. Povećanja u proizvodnji u potražnji je doprinela tome - kaže za El Pais Karlos Noria, bivši generalni poverenik Uprave za suzbijanje ilegalne trgovine drogom u Urugvaju.

Godišnje proizvodili i po 2.000 tona kokaina

Izveštaji pokazuju da je 2017. godine proizvodnja kokaina bila na najvišem nivou u istoriji. Procene su da je proizvedeno 1.976 tona. Naredne godine Evropska unija je oborila rekord u broju zaplena, bilo ih je čak 110.000. Kokain je koristilo oko 18 miliona Evropljana, starosti između 15 i 64 godine.

Nisu samo Evropljani navučeni na ovu opasnu drogu. I Australija poslednjih godina beleži porast potražnje. Ista priča je i u velikim gradovima Latinske Amerike. Da bi se zadovoljilo svetsko tržište, zemlje koji su proizvođači morale su da naprave biznis plan. U periodu od 2005. do 2018. godine, uzgoj koke se duplirao u Kolumbiji, a zabeleženo je sve više plantaža i u Peruu i Boliviji.

Farmeri su odigrali značajnu ulogu, povećavajući prinos kroz modernizaciju i naprednik tehnikama orezivanja, đubrenja, suzbijanja korova, štetočina - većinom agrohemikalijama - a posebno uvođenjem sorti veće produktivnosti, otpornijih na vremenske uticaje i patogene organizme, sorti koje poboljšavaju prinos tokom procesa ekstrakcije alkaloida. Došlo je i do "ukrštanja", pa je samim tim i kvalitetniji proizvod.

U periodu od 2013. do 2017. ne samo da se duplirao broj plantaža u Kolumbiji, već i proizvodnja hidrohlorida. U Peruu, s druge strane, nema mnogo novih plantaža, koliko je na postojećim poboljšan prinos. Rađa kao nikad do sada.

- Postoji stabilizacija, ali pre svega u povećanju produktivnosti. Ne samo od isprane osnovne paste, već od čistog kokaina visokonaučnim metodama. Prestali su da zapošljavaju jeftinu radnu snagu, angažovali su izvanredne hemičare - objašnjava Hugo Kabijeses, profesor na Univerzitetu del Pacifiko u Peruu i teoretičar dinamike lekova i ilegalnih ekonomija u zemlji i regionu.

- Povećanje produktivnosti lista koke u potrazi za kvalitetom alkaloida stvara spor oko toga koja područja proizvode list koke sa najboljim alkaloidom - dodaje Haime Antezana Rivera, nezavisni konsultant o dinamici koke u Peruu. On kaže da je proizvodnja lišća i hidrohlorida u Peruu porasla između 11 i 12 odsto u periodu od 2016. do 2017. godine.

Na ulicama svetskim metropola potražnja skače zajedno sa kvalitetom. Dok je 2007. godine drogu koristilo oko 14 miliona ljudi, ove godine su procene da je koristi oko 19 miliona.

Ko najbolje "plasira"

Tokom 2006. najviše pošiljki kokaina je u Evropu stizalo iz Venecuele. Međutim, u prva četiri meseca ove godine uglavnom stiže iz Ekvadora i Brazila, koje su čak svrgle i Kolumbiju sa prvog mesta, bar u Belgiji, koja "troši" velike količine.

Iako su mnogi mislili da će aktuelna pandemija uticati na transport, to se nije dogodilo, o čemu najbolje svedoče zaplene koje se događaju u evropskim lukama. U Roterdamu, koji slovi za "enklavu transkontinentalnog šverca", bilo je više zaplena u prva tri meseca 2020. nego tokom cele 2019. godine. U aprilu je zaplenjeno više od 16 tona u Španiji, Holandiji i Belgiji.

Kartelima zatvorene granice nisu smetale. Dokle god u evropske luke stiže tropsko voće, stiže i kokain. Malu pometnju na tržištu je izazvao skok cene koke na početku pandemije, ali se sve ubrzo stabilizovalo, već do maja. Sada u Peruu za 11 kila koke treba izdvojiti između 30 i 55 dolara.

Ni u Kolumbiji nije došlo do skoka cena. Pometnje nastale na tržištu ubistvima vođa narko-kartela brzo su se smirile.

- U poslednjih 20 godina kilo vredi oko 600 dolara. U decembru je u nekim područjima skočilo na 900 zbog preraspodele kupaca ali i uspostavljanja novih kanala i učesnika u lancu trgovine - kažu stručnjaci.

Sada "glavne baje" nisu samo Kolumbijci. Ima i Brazilaca, Meksikanaca, Afrikanaca, Evropljana, Azijata. Upravo su nove gazde i njihova želja da se što bolje pozicioniraju na tržištu uticali na to da radnici rade što više i proizvode sve više i sve kvalitetnije robe.

Peru, drugi najveći svetski proizvođač lista koke i osnovne paste, doživeo je pad proizvodnje koke, paste i kokaina tokom druge polovine marta zbog blokade. Bilo je područja u kojima je cena lista u potpunosti pala, kao u Punu, gde je vrednost arobe (11 kilograma) išla na nulu.

- Nije bilo kupca jer su svi bežali iz straha od zaraze. Prestali su da proizvode i kupuju  - objašnjava Haime Antezana Rivera, nezavisni savetnik za dinamiku koke u Peruu.

To nije mnogo potrajalo. Drugi učesnici na tržištu su kupovali po veoma niskoj ceni, a potom su preprodavali po višoj. Kako dozvoliti da tako unosan biznis propadne? Nije propao više od veka. Rečne rute povezuju džungle Anda i planinske vence sa svetom već 150 godina, otkako su Nemci, Francuzi, Holanđani i Amerikanci osnovali poljoprivredne, proizvodne i logističke osnove kokaina u Peruu. Saobraćaj se nikada nije zaustavio, čak ni nakon što je kokain postao ilegalan pre oko 100 godina. Od 1980-ih Centralna Evropa troši sve više i više, a u poslednjoj deceniji povećala se potražnja iz skandinavskih i istočnih zemalja, podržavajući sve veći promet iz Južne Amerike.

Unosan posao

Prošla godina bila je godina kokaina u Urugvaju. Murijaldova pošiljka od gotovo šest tona povećana je za oko 4,5 tone nakon zaplene u Antverpenu u avgustu. Dok je brod prolazio kroz Hamburg, nemačka policija je izvršila najveću zaplenu u istoriji. Zajedno sa sojom pronašli su i 4.500 kilograma kokaina. Jedini koji je za ovo odgovarao jeste bogati biznismen koji ima sedam kompanija za uvoz i izvoz. Terete ga za trgovinu narkoticima, ali presudu čeka na slobodi. Njegova odbrana bazira se na tome da je "neko ubacio kokain u kontejnere kada je brod napustio Montevideo".

Koliko je ovo unosan posao najbolje govore brojke. U Urugvaju recimo, 4.200 paketa praha vredi oko 43 miliona dolara. U Paragvaju ista ta količina vredi 14, a u Peruu osam miliona. Da je pošiljka stigla u Antverpen vredela bi više od 129 miliona. U zemljama EU gram se prodaje za oko 80 evra, tako da je vrednost pošiljke veća od 400 miliona, a Nemci kažu čak i milijardu. U kontejnerima je bilo 4,5 miliona "doza", čistoće oko 90 odsto. Procene su da je Evropa 2017. godine "pošmrkala" oko 9,1 milijardi evra.

- Devedesetih smo imali kartele u Južnoj Americi. Oni su držali sve, od proizvodnje do distribucije. To se promenilo, sad učestvuje više malih grupa. Neko sadi, neko proizvodi, drugi transportuju, treći distribuiraju - kaže Norija.

Krvava smrt za sve koji "ne poštuju pravila"

Ipak, parčanje posla dovelo je i do porasta nasilja i korupcije. To je poslednjih godina zabeleženo u evropskim lukama, u koje stižu ove dragocene pošiljke. U martu 2016. glava jednog Marokanca koji je bio umešan u trgovinu narkoticima, pronađena je ispred jednog kafića u Amsterdamu. Do tada je u Holandiji, Španiji i Belgiji zabeleženo 16 ubistava koja se dovode u vezu sa narko-kartelima i svađama oko kokaina koji je stigao preko Antverpena. U tom gradu je sve više napada, pucnjava, i eksplozija, ali i otmica. Jednom je čak na više od 40 dana nestalo i jedno dete (13) čiji su članovi porodice umešani u trgovinu kokainom. Prljavi posao za gazde završavaju, uglavnom, plaćene ubice.

Sve te "evropske grupe" imaju mrežu koja ih štiti od suparničkih klanova, međutim, postoji jedan problem, njihove glavne gazde sede u Latinskoj Americi, što njima u Evropi, bar tako misle, daje odrešene ruke da rade sa kokainom šta hoće, što može da ih košta glave. Sami određuju kako će valjati robu, dižu cene kad to mogu, izbegavaju posrednike i uništavaju kvalitet. Grupice su raspoređene po celoj Evropi, od Italije i Španije, preko Britanije i Francuske, Turske i naravno Srbije.

Sada za transport postoji toliko kombinacija i ruta da im se ne može ući u trag. Nekad je bilo mnogo lakše, kada je postojao lik poput Eskobara, ali već tada se znalo da njegov princip rada neće moći dugo da opstane. Tržište se sada ubrzano deli i sve je više aktera koji učestvuju u lancu isporuke. Sve ovo dovelo je do toga da širom sveta imamo sve više obračuna kartela, u kojima mnogi stradaju.

- U poređenju sa periodom od pre 20 godina, ovaj šverc sad nekako više obuzima legalne tokove. Tu su luke, transport, logistika. Cena je i dalje visoka, što znači da je i mito dobro i da sve može da se plati. Zato imamo sve više korupcije među policajcima i carinicima, ali i među radnicima u lukama - kažu stručnjaci.

A onom ko želi da plati, znaće i u čiji džep treba pare da gurne. Trenutno je to verovatno u džepove radnika i pripadnika organa reda u Roterdamu, gde je najveća evropska luka, u koju i stiže najviše droge. U tu luku svakog dana uplovi ili iz nje isplovi 24.000 kontejnera. Tu nastaje tenzija - da li ih trkeljisati ili biti efikasan.

- Za pregled jednog kontejnera im treba 20 minuta, dakle nema šanse da svaki pregledaju. Luka bi trpela neviđene gubitke - kažu stručnjaci, aludirajući da se tačno zna koji kontejneri će da prođu "ispod radara" i ko treba da se podmaže da bi tako i ostalo.

Korumpiranih policajaca nikad više

- Kriminalne mreže koje su delovale tako što su "nagrizale" društvene osnove vladavine prava u Latinskoj Americi to čine u evropskim državama. U Španiji, ako je ranije bilo vesti o korumpiranim policajcima jednom mesečno, sada se mogu čuti skoro svake nedelje. Korupcija je sve češća i češća - ističe David Pere Martinez Oro, koordinator Jedinice za politiku lekova na Autonomnom univerzitetu u Barseloni.

U svetu trgovine narkoticima postoji koncept "efekta balona" koji je razvijen nakon saznanja o strašnim rezultatima plana Kolumbija: kada se na balon pritisne, vazduh ne nestaje, on se pomera u drugu tačku. Nikakvi zakoni ni zabrane neće rešiti problem, već će samo raspršiti i podeliti kriminalne grupe, koje menjaju mesto proizvodnje; decentralizuje sistem povećanjem nasilja na novim teritorijama. To je nenaučena lekcija na primeru Kolumbije iz koje se nasilje preselilo u Meksiko, odatle u Centralnu Ameriku i sada u Evropu.

- Prvo će podmazati policiju, onda sudije, a potom i političare. To je logičan scenario jer neregulisana tržišta funkcionišu bez kontrole. Jedini način da se to reši jeste da država proizvodi više kokaina i distribuira ga, ako ne želi da ima korumpirane policajce - kaže Pere Martinez Oro.

(Telegraf.rs)