Kako je vakcina podelila svet? Antivakseri se uzdaju u Boga, neodlučni čekaju ishod "prve runde"

Razlozi protivljenja su razni

Za milione Amerikanaca početak uvođenja vakcinacije protiv korona virusa bio je trenutak za kojim su čeznuli. Ali za mnoge u gradu istočno od Sijetla medicinski napredak nije bio povod za slavlje.

Preporučujemo

Neki su rekli da su vakcine jednostavno pogrešne i opasne. Drugi su rekli da ih je posebno zabrinuo kratak vremenski raspon u kome je proizvedena i da je deo vladinog projekta.

U mestu blizu granice sa Ajdahom, bilo je puno ljudi koji su rekli da bi rado primili Fajzerovu vakcinu, koju je prošle nedelje odobrila Uprava za hranu i lekove (FDA), i koju su ove nedelje primili najugroženiji u SAD. Ipak, mnogi su rekli da je ne bi primili iz različitih razloga.

Najnovije istraživanje pokazalo je da 60 odsto ljudi planira da se vakciniše, dok je 20 odsto reklo da će to učiniti tek nakon što to učine drugi i pokaže se da je bezbedna. Istraživački centar Pev otkrio je da je još 20 odsto reklo da praktično ne postoje nikakve okolnosti pod kojima bi primili vakcinu. Odnos prema vakcini razlikuje se i u zavisnosti od političke pripadnosti: samo 50 odsto republikanaca reklo da planira dobiti vakcinu, a to bi učinilo oko 69 odsto demokrata.

U studiji iz 2018. godine, koju je objavio PLOS (Public library of Science), sugeriše se da je grad od 200.000 stanovnika bio među desetak "žarišta antivaksera“ u SAD, gde je stopa vakcinacije niža od prosečne za bolesti poput boginja, zaušaka i rubeole (MMR). Na tom spisku su se našli i Sijetl, Portland i Solt Lejk Siti. Stručnjaci su ukazali na veliki broj takozvanih "nemedicinskih izuzeća" ili NME, koje roditelji traže za svoju decu.

- Nekoliko američkih žarišnih gradskih područja izdvaja se po velikom broju pristalica nemedicinskih usluga (NME) - navodi se u studiji.

Ističe se i da bi u ovim gustonaseljenim urbanim područjima moglo da dođe do epidemija bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, i da bi se širile kao požar kroz nevakcinisanu populaciju u tim mestima, a i šire.

Zoi Trigs (19) i njen 21-godišnji dečko Kodi Morlan bili su odlučni da se neće vakcinisati.

- Veliki sam zagovornik medicinske slobode. Ne primam vakcine i ne nosim masku - rekla je Trigs, instruktor pilatesa.

- Vakcine nisu sigurne i efikasne kako to mediji prikazuju. One u stvari nisu dovoljno testirane. Sva ispitivanja koja su obavili zapravo finansiraju iste kompanije koje su kreirale vakcinu - zaključila je ona.

Ona i  Morlan rekli su da ne veruju da je pandemija, koja je ubila više od 300.000 ljudi u SAD i zarazila više od 16 miliona, nešto više od sezonskog gripa. Morlan je rekao da je nosio masku kada je izlazio kako bi izbegao svađe sa osobljem u prodavnicama.

Njih dvoje nisu jedini koji ne žele da prime vakcinu. Mnogi su rekli da ih zabrinjava to što su čuli da "vakcine sadrže ćelije pobačenih fetusa", što naravno nije tačno.

U gradu Spoken, u državi Vašington, koji se smatra konzervativnijom od Sijetla nije mnogo drugačija situacija.

Majk Čaram (36), kancelarijski službenik, rekao je da, iako sumnja da će mnoge njegove kolege primiti vakcinu, on zasigurno neće. Njegova glavna briga bila je to što je lek proizveden za manje od godinu dana, pobijajući sve rekorde. Takođe je rekao da je zabrinut šta bi moglo biti u vakcini. On se uzda u Boga da će zaštititi njega i njegovu porodicu.

Tomas Mej, bioetičar i profesor na Medicinskom fakultetu Elson Flojd na Univerzitetu u Vašingtonu, rekao je da je država Vašington tradicionalno imala "viši nivo kolebanja oko vakcina“, pre svega u oblasti rutinske imunizacije dece.

Veruje da je do toga dolazilo zbog pojedinačnih incidenata, za koje je okrivljena vakcina, iako vrlo verovatno ona nije bila uzrok.

- Ne iznenađuje me skepticizam u široj javnosti, mislim da su naši podaci onoliko dobri koliko to mogu biti - rekao je on i dodao da je transparentnost presudna da bi se ljudi nagovorili da uzimaju vakcine. Sugerisao je i da je na najvišim nivoima vlasti postojala mešovita poruka o pandemiji.

Šavn Vestal, kolumnista gradskih novina "The Spokesman-Reviev", napisao je ovog vikenda članak o fenomenu koji naziva "individualističkim kaubojskim duhom", koji je mitologiziran, često pogrešno. Osvrnuo se na proteste protiv nošenja maski koji su održani u gradovima širom države.

- To je ideologija onih koji su tvrdoglavo ponosni na odbijanje da nose maske, kao da je taj tužni, jadni vapaj slobode bio počasni poklič - napisao je.

- Deo naše populacije nije samo neodlučan, već zaista žestoko protiv vakcina - navela je Keli Havkins, menadžerka za komunikacije i javno informisanje u Regionalnom zdravstvenom okrugu Spoken. Rekla je da se veći deo rada odeljenja fokusirao na pokušaj pružanja pouzdanih informacija onima koji su u dilemi.

Kajla Majers, zdravstvena radnica rekla je da ona i kolege već dugo pokušavaju da promene mišljenje onih koji se protive vakcinama.

Ona kaže da brojne studije pokazuju da svega mali deo populacije, manje od 3 odsto, neće nikad pristati da se vakciniše.

- Nije važno koliko komuniciramo ili koliko dobrih studija i članaka delimo s njima, oni se nikada neće promeniti - navela je ona.

Ona smatra da je mnogo važnije da se pruže pouzdane informacije onima koji su i dalje neodlučni. Većina ljudi sa kojima je Independent razgovarao rekli su da bi verovatno primili vakcinu, ali mnogi su rekli da radije ne bi bili prvi primaoci.

- Planiram da primim vakcinu, ali znam da mnogi ljudi neće - rekao je gospodin Metkalf, čija je supruga i dalje neodlučna.

Karolina Jurkov je rekla da se ne protivi vakcinama, ali da će sačekati da vidi kako će se odigrati "prva runda" programa kada je budu primili stariji i medicinsko osoblje. Džoana Vajpl (60) i njen 68-godišnji suprug Patrik bili su odlučni. Oni su među mnogima koji su rekli da se okreću svojoj veri koja će im pokazati put.

- Ne znam šta ću učiniti ako vakcinaciju proglase obaveznom, jer ja to ne želim - rekla je Džoana.

(Telegraf.rs)