Kako će Iran da odgovori posle ubistva "oca nuklearnih bombi"? Ovo su mogući scenariji

Odnosi Irana sa zapadnim zemljama, posebno Sjedinjenim Američkim Državama su, blago rečeno, zategnuti

Preporučujemo

Javnost u Iranu i dalje u šoku posle ubistva naučnika naučnika Mohsena Fahrizada, koji je bio jedan od vodećih stručnjaka kada je reč o nuklearnoj tehnologiji u toj zemlji.

Neke zemlje, poput Rusije, osudile su ovaj čin kao teroristički, a iako i dalje nema indicija ko je odgovoran za atentat na Fahrizada u petak u Teheranu, iranske vlasti u velikoj meri sumnjaju da je Izrael povezan sa ovim ubistvom.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu odbio je da prokomentariše optužbe vlasti Irana.

Odnosi Irana sa zapadnim zemljama, posebno Sjedinjenim Američkim Državama su zategnuti, a na te tenzije prethodno je dodatno uticalo ubistvo iranskog generala Kasima Sulejmanija početkom godine.

Takođe, treba podsetiti da je juče u Siriji ubijen oficir Revolucionarne garde Irana, što je samo “dodalo ulje na vatru”. Postavlja se pitanje kako će zvanični Teheran odgovoriti na ove napade.

Odgovor br. 1: Ubrzavanje nuklearnog programa

Prema oceni stručnjaka, Iran je već napravio inicijalni odgovor. Naime, u periodu od 72 sata posle ubistva Fahrizada, parlament je odobrio ubrzavanje nuklearnog programa za civilnu upotrebu.

Time je povećan i nivo obogaćivanja uranijuma, što je u suprotnosti sporazumom sa SAD, koji su Amerikanci 2018. godine napustili po odluci aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Fahrizad nije samo bio vodeći naučnik, već je imao bitnu ulogu kada je reč o odbrambenoj politici zemlje, o čemu govori pristustvu brojnih vojnih zvaničnika na sahrani.

Ubrzavanje nuklearnog programa je način da se pokaže prkos svetu, odnosno da Iran može da nastavi sa razvojem tehnologije uprkos ovom ubistvu. Međutim, stručnjaci smatraju da iako povećanje obogaćivanja uranijuma može da znači napredovanje ka kreiranju nuklearne bombe, ova mera, prema njihovom mišljenju, može i da se povuče.

Odgovor br. 2: Korišćenje para-vojski

Poznavaoci prilika smatraju da Iran ima izvestan broj vojnih snaga koje finansira, naoružava i obučava širom Srednjeg istoka - u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu.

Kada je baraž dronova i krstarećih raketa 2019. godine pao na postrojenje Saudijske Arabije za obradu nafte, Teheran je naveo da su za napad odgovorni Huti, pobunjenici iz Jemena, iako je atak došao sa severa.

Zapadne obaveštajne službe došle su do zaključka da je ovo bio udar koji je organizovao Iran, a navodno je izvršen kako bi Teheran pokazao Saudijcima kako može da naškodi njihovoj ekonomiji.

Prema nekim procenama, Iran ima nekoliko alternativa koje bi mogao da iskoristi. Stručnjaci smatraju da bi zvanični Teheran mogao da naredi Hezbolahu u Libanu ili Hamas u Gazi da ispali rakete na Izrael. Takođe, mogao bi da instruiše militantima u Iraku da napadnu američke položaje u toj zemlji.

Jedna od opcija je i da angažuju Hute da povećaju atake na Saudijce. Međutim, sve ove opcije rizikuju opasnost od kontranapada.

Opcija br. 3: “Oko za oko, zub za zub”

Poznavaoci prilika su mišljenja da bi najriskantniji protez od svih bio da pokušaju ubistvo neke bitne izraelske figure ili osobe “sličnog kalibra” kakav je bio Fahrizad. Iran je ranije pokazao da je sposoban da izvrši udare daleko od granica Srednjeg istoka.

Naime, posle ubistva četiri iranska naučnika u periodu od 2010. do 2012. godine, za koje se smatra da je odgovarna izraelska obaveštajna služba Mosad, stigla je osveta. Hamas, za kog se govori da je Teheranov saveznik, pretpostavlja se da je odgovoran za teroristički napad 2012. godine u Bugarskoj, kada je bombaš-samoubica napao autobus pun turista iz Izraela.

Godinu pre toga, Hezbolah i Iran bili su okriveljeni za seriju smrtonosnih napada na izraelske subjekte interesa u Argentini.

Takođe, postoje sumnje od nedavno da iranski agenti u Evropi napadaju izraelske disidente, navodi BBC.

Opcija broj 4: Ne radi ništa

Koliko god to čudno zvučalo, mnogi smatraju da će zvanični Teheran razmatrati ovu soluciju, makar u kraćem vremenskom periodu.

Iako je iranski ambasador u Londonu nedavno izjavio da rezultati predsedničkih izbora SAD ništa ne menjaju u politici njegove zemlje, stručnjaci smatraju da će administracija nedavno izabranog Džoa Bajdena pokušati da ponovo stupi u kontakt sa Teheranom i koliko toliko primiri odnose dve zemlje, o čemu je ranije pisao "Telegraf.rs".

Bajden je u nekoliko navrata izjavio da želi da vrati SAD u prethodno potpisan nukelarni sporazum kog je Tramp napustio. To bi u slučaju Irana značilo povlačenje sankcija i priliv na milijarde dolara u zemlju.

(Telegraf.rs)