Iskustvo Srbina koji živi u zemlji koja jedina nije uvodila mere: (Ne)uspeh "švedskog modela"

Ognjen kaže da su Šveđani relativno brzo prilagodili navike novonastaloj situaciji i prihvatili da će neko vreme morati da žive sa koronavirusom, koji je, kako kaže, doneo i neke pozitivne promene u švedskom društvu

Švedske vlasti nisu skraćivale radno vreme ugostiteljskih objekata, a jedina nova mera koju su uveli je zabrana točenja alkohola posle 22 sata, uz već postojeće ograničenje broja gostiju i obaveznu distancu između stolova, kaže u razgovoru za portal N1 Ognjen Pejić, koji poslednje tri godine živi u Švedskoj.

Preporučujemo

Ognjen ističe da su Šveđani poslušali apel vlasti i preuzeli odgovornost za svoje ponašanje, pa su proredili posete jedni drugima, kao i odlaske u restorane i kafiće. Švedska je nedavno zabranila okupljanja više od osmoro ljudi, a vlada je poručila građanima da se uzdrže od odlaska u teretane i bibilioteke, uz molbu da ne organizuju zabave

- Šveđani su sami po sebi distancirani, za to im nisu potrebne nikakve mere i zabrane. Čak je i švedski premijer izjavio da njima distanca neće biti problem, jer su takav narod da mogu da sede kod kuće koliko god treba. Da budem iskren, nije baš da se Šveđani uopšte ne druže... Posećuju se oni međusobno, ali znatno manje nego što je to slučaj u Srbiji. Socijalna distanca im zato mnogo lakše pada - objašnjava Pejić.

"Šveđane od malih nogu uče da veruju svojoj vladi"

Na pitanje zbog čega građani Švedske imaju toliko poverenja u svoju vladu, Ognjen odgovara da je to ”nešto čemu ih uče od malih nogu”.

- Kad ti nešto kaže vlada, onda je to tako i tu nema nikakvog spora. Švedske vlasti su objavljivale podatke o koronavirusu, u koje ni u jednom trenutku niko nije sumnjao, ni građani ni mediji. Danci, Finci, Norvežani i Nemci su u jednom trenutku bili zatvorili granice za Šveđane zbog straha od širenja epidemije, ali je u Švedsku sve vreme moglo normalno da se uđe - ističe Ognjen.

On potvrđuje da vrtići i osnovne škole uprkos povećanju broja zaraženih rade normalno, dok učenici srednjih škola i studenti nastavu pohađaju na daljinu.

- Masku retko ko nosi, one nisu obavezne čak ni u gradskom prevozu. Deci su, inače, zabranili da nose maske jer su procenili da je to štetno po njihovo zdravlje. Jedino koga možete videti s maskom na licu su Azijati, skoro bez izuzetka - napominje Ognjen, dodajući da maske moraju da se nose jedino na aerodromima.

U prodavnicama su postavljene zaštitne ograde od pleksiglasa između kasira i kupaca, a to je, kako kaže, jedina mera koja je uvedena u trgovinskim objektima. Maske ni tamo nisu obavezne, dodaje.

- Švedske vlasti su poručile građanima da svako u ovoj situaciji treba da snosi ličnu odgovornost, te da neće uvoditi stroge restrikcije. Najveći problem bio je u Stokholmu, jer je to grad sa velikim brojem stranaca koji se uglavnom manje pridržavaju preporuka nego domaće stanovništvo - primećuje Ognjen.

"Otkazuju proslave, ne žele da rizikuju"

On podseća da pravljenje zaliha proletos nije zaobišlo ni Švedsku, što je, dodaje, bilo karakteristično samo za prvih desetak dana epidemije.

- Šveđani su počeli masovno da kupuju brašno, ulje i slične namirnice, dok je toalet-papir bukvalno bio razgrabljen. Mislim da su bili pod snažnim uticajem medija, koji su nesvesno doprineli maničnoj kupovini u prvim danima epidemije - napominje Ognjen.

Ističe da su ljudi u Švedskoj relativno brzo prilagodili navike novonastaloj situaciji i prihvatili da će neko vreme morati da žive sa koronavirusom, koji je, kako kaže, doneo i neke pozitivne promene u švedskom društvu.

- Nakon izbijanja epidemije Šveđani su znatno podigli nivo lične higijene, koja im, ruku na srce, nije bila jača strana. Otkako je krenula masovna upotreba sredstava za dezinfekciju, lekari kažu da je drastično smanjen broj crevnih infekcija, za čak osamdeset odsto - naglašava sagovornik.

Svadbena i ostala veselja u Švedskoj nisu bila zabranjivana, ali Ognjen kaže da su ih ljudi sami otkazivali jer nisu želeli ništa da rizikuju. Preporuka mladima je bila da se ne okupljaju u zatvorenim prostorima i da više vremena provode u prirodi.

Ognjen kaže i da su švedske vlasti našle način da spreče masovno okupljanje mladih, koje zvanično nije bilo zabranjeno.

- Šveđani tradicionalno proslavljaju završetak školovanja, a pošto javni skupovi zvanično nisu bili pod zabranom, gradske vlasti su pronašle krajnje neobičan način da onemoguće mlade da u vreme epidemije organizuju proslavu. Veče pre održavanja skupa, komunalne službe su donele veliku količinu životinjskog izmeta na mesto tradicionalnog okupljanja maturanata i tako im osujetili skup. Smrdeo je ceo grad, bukvalno nismo smeli prozor da otvorimo, ali vlasti su postigle cilj - prepričao je Ognjen tu nesvakidašnju situaciju.

Prema njegovim rečima, nakon što je došlo do pogoršanja epidemiološke situacije, u Švedskoj je bilo nekih nezvaničnih najava da će nošenje maski biti preporučeno starijim osobama, ali se to, kako kaže, još nije desilo.

- Poslednjih nekoliko nedelja i u Švedskoj je povećan broj zaraženih i umrlih, ali i dalje nema rigoroznih mera. Borba protiv koronavirusa uglavnom se zasniva na preporukama građanima - zaključuje Ognjen.

(Telegraf.rs)