Glad hara u jednom od najbogatijih gradova sveta: Građani preko noći završili na prosjačkom štapu

Pre korona-krize je oko 400.000 žitelja Njujorka koristilo usluge narodnih kuhinja i banaka hrane. U međuvremenu je taj broj narastao na 1,5 miliona

"Masbia Soup Kitchen" u Fletbušu je mešavina narodne kuhinje i banke hrane. Nekoliko puta dnevno se korisnicima usluga nude topla jela, a pre svega namirnice za poneti. Aleksander Rapaport je Masbiu, što na hebrejskom znači „nahraniti", otvorio 2009. Posledice tadašnje finansijske krize teško su pogodile i ovaj kvart u Bruklinu.

- U međuvremenu je bilo nekoliko katastrofa, uragan Sendi, tada je ovde bila velika navala. Ali ovako kao sad, to se još nikada nije dogodilo. Potražnja je porasla za 500 odsto - kaže Rapaport za DW i dodaje da to stanje traje već nekoliko meseci.

- Na početku pandemije je kolona bila duga i po nekoliko stotina metara! Tako je to bilo sve dok trgovci iz komšiluka nisu počeli da se žale. Sad se radi po novom sistemu - ljudi pošalju SMS-poruku u kojoj stoji reč 'jelo' i onda dobiju termin. Tako da sad imamo digitalni red čekanja, svakih deset minuta navrati nekoliko ljudi.

Masoma Tahir je među njima. Majka dvoje dece u Njujork je stigla iz Pakistana, neposredno uoči izbijanja pandemije.

- Ono što dobijem dovoljno je uglavnom za 5-6 dana. Na početku smo mogli da dobijemo termin samo svake tri nedelje, a sad svake nedelje. To puno pomaže - kaže ona.

Njen suprug se u međuvremenu zaposlio na jednoj benzinskoj pumpi. Ali plata nije dovoljna za pokrivanje troškova stana i hrane. I zato Masoma svake nedelje ode u Masbiu po osnovne prehrambene namirnice, na primer pirinač. Isto čini i Moše Lou, koji sa svojom porodicom živi u komšiluku.

- Ovde vas niko ne diskriminiše. Ponekad dobijemo i topli obrok, jako to cenimo - iskren je Lou.

Među njima nema razlike – jer su svi gladni. I tako i danas u redu za hranu stoje ortodoksni Jevrejin Moše, zajedno s muslimankom Masomom iz Pakistana i hrišćankom Irmom iz Latinske Amerike.

- Ostala sam bez radnog mesta. Kancelarije firme koje sam čistila su zatvorene zbog korone. I sad mi kažu da moram da čekam. I da mogu opet da dođem kad vremena postanu bolja. Možda... - očajna je Irma.

Poslednji izlaz

Baš kao i Irma bez posla je tokom pandemije ostalo oko milion stanovnika Njujorka. A bez posla nema prihoda i ugrožena im je egzistencija. Pomoć za nezaposlene nije dovoljna čak ni za plaćanje troškova dramatično visokih stanarina. Poslednji izlaz iz te situacije za mnoge je odlazak u humanitarne organizacije koje se, kao Masbia Soup Kitchen, brinu oko njih. U toj narodnoj kuhinji radi i Džuli Larosa, ona ovde pomaže kao volonterka sedam dana u nedelji.

- Svi ovamo dolaze. Majka s desetero dece. Stariji ljudi koji žive sami. Neki su ljudi tako ponosni da navrate tek kad padne mrak. Kako ih niko ne bi video. Mi pomažemo svima. Barem to pokušavamo - kaže Larosa.

Proletos, na vrhuncu prvog talasa korone, navala je bila tako velika da su u nekim narodnim kuhinjama i bankama hrane ostali bez jela. U međuvremenu su gradske vlasti u te programe uložile stotine miliona dolara – iako se većina narodnih kuhinja finansira pretežito uz pomoć donacija.

Pomoć gradskih vlasti

- Grad Njujork je tu napravio impresivan posao. Grad je vrlo brzo pokrenuo razne programe. Na jednoj strani se novac izdvojio za narodne kuhinje. A na drugoj se pobrinulo da škole, iako su bile zatvorene, dele obroke deci i njihovim porodicama. I treće, organizovane su službe za dostavu hrane starijima i osobama s invaliditetom, ljudima koji su se zbog korone bojali da izađu napolje - priča Nik Freudenberg, profesor na Univerzitetu u Njujorku i direktor Uruban Food Policy instituta.

Već godina se u svom radu bavi problemom gladi u jednom od najbogatijih gradova sveta.

- Važno je pojasniti da ovo nije nikakav novi problem. Već i pre pandemije smo imali oko milion do 1,2 miliona ljudi u Njujorku koji nisu imali osigurano snabdevanje prehrambenim namirnicama - objašnjava on.

Freudenberg polazi od toga da je brojka u međuvremenu narasla na dva miliona – to su ljudi koji jednostavno nemaju dovoljno novca da se na trajno prehranjuju na zdrav način. To je skoro svaki četvrti žitelj ove metropole, kaže sagovornik.

- Uzrok te nesigurnosti u Njujorku i SAD leži u činjenici da ljudi nemaju dovoljno novca da kupe sebi hranu, da plate stan, da finansiraju zdravstveno osiguranje. Nemaju posao s kojim bi sve to mogli da plate.

Zato 1,5 miliona Njujorčana zavisi od narodnih kuhinja, banaka hrane i drugih programa. To su sve dragoceni i itekako potrebni programi, ali ne i održivi na duži rok, upozorava Freudenberg.

- Dugoročno rešenje bi bilo da ljudi zarađuju dovoljno novca da si sami kupuju hranu u dućanu. Ovaj program koji je pokrenuo grad je bio odgovor na krizu, program iz nužde. Ali to neće rešiti probleme koje mi ovde u Njujorku imamo već odavno. Nesigurnosti u snabdevanju hranom je bilo i pre pandemije, bojimo se da će tako biti i nakon nje.

(Telegraf.rs)