Iz Moskve i dalje muk: Ovo su razlozi zašto Putin uporno ne želi da čestita Bajdenu pobedu

Kremlj očekuje da će politika Džozefa Bajdena prema Rusiji biti slična kursu administracije Baraka Obame. Ali, Moskvi bi još draži bio jedan drugačiji scenario, smatra ruski novinar Konstantin Egert.

Vladimir Putin ćuti. Ne žuri mu se da čestita Džou Bajdenu na pobedi na američkim predsedničkim izborima. Njegov portparol Dmitrij Peskov objasnio je da je razlog u tome što je predsednik Donald Tramp zahtevao ponovno brojanje glasova u nekoliko država. Ali, nije u tome stvar.

Putin, za kojeg je odlučujuće da nikad ne izgleda slabo, pokazuje Bajdenu da se, i pored sankcija Zapada Rusiji i međunarodne izolacije, ne libi da se suprotstavi novom „vođi slobodnog sveta“, piše DW.

Bajden će Putinu da bude peti američki predsednik. Prvi je bio Bil Klinton. Putin gaji pomešana osećanja prema nekadašnjem potpredsedniku Bajdenu. On je jedan od onih članova vlade Baraka Obame, koji nije krio simpatije za Dmitrija Medevedeva, čuvara mesta za Putina od 2008. do 2012, i nadao da će se on kandidovati za funkciju predsednika. Takve „uvrede časti“ Putin ne zaboravlja. I navodno ne prašta.

Putinov prezir prema Obaminoj vladi

S druge strane, Putin je otvoreno prezirao vladu Obama-Bajden. Smatrao ju je slabom i neodlučnom. Ona je otezala i protivila se pred usvajanje „Magnitskog zakona“ u Kongresu, kojim bi širom sveta mogli da budu kažnjeni političari i službenici koji su prekršili ljudska prava. Dopustila je da Bašar al Asad upotrebi hemijsko oružje protiv sirijskog civilnog stanovništva, čime je prešla sopstvenu „crvenu liniju“, i onda bespomoćno gledala kako Rusija šalje svoje borbene avione i pomaže sirijskom diktatoru da se odbrani.

Još važnije za Putina je bila Obamina uzdržana reakcija na aneksiju Krima i na kraju njegovo odlučujuće oklevanje da snabde ukrajinsku armiju bojevim oružjem. Tek je Trampova administracija promenila tu politiku.

Sada Putin čeka da vidi da li će vlada Bajden-Haris postati „Tim Obama 3.0“ ili će zauzeti tvrđi stav prema Moskvi. Verovatno se neće dugo čekati da se to sazna.

Bajdenov tim bi veoma brzo morao da stupi u kontakt s rukovodstvom Ruske Federacije, kako bi započeli pregovore o novom sporazumu o strateškom naoružanju, a koji bi trebalo da zameni Sporazum Start 3, koji su 2013. potpisali Obama i Medvedev. Moskva i Vašington sada diskutuju o produženju na godinu dana.

Trampova administracija želi da Kina, koja u ovom trenutku toliko povećava svoj arsenal nuklearnog oružja, takođe pristupi novom sporazumu. Ona polazi od toga da će Putin svog strateškog partnera Sija Đinpinga da ubedi da i on sedne za pregovarački sto. Da li će Bajden na tome da insistira ili će odustati od teme kineskog učešća? To će Kremlju i svetu automatski da signalizira da li će njegova vlada nastaviti s tvrdom politikom Republikanaca prema Kini, što je veoma važan znak za Putina, koji se na svetskoj pozornici sve više prepliće s režimom u Pekingu.

Belorusija, Severni tok 2, Navaljni

Postoje još tri pitanja u vezi s kojima Kremlj čeka signale iz Bele kuće pod Bajdeom: Belorusija, trovanje Alekseja Navaljnog i Evropa, a posebno Nemačka.

Hoće li nova američka vlada da poveća pritisak na Lukašenkov režim? S Putinove tačke gledišta, to će pokazati da li je novi predsednik spreman da se suprotstavi želji Moskve da kontroliše postsovjetski prostor, uključujući i Ukrajinu.

Da li će Bajden isto tako da osudi pokušaj ubistva vođe ruske opozicije Navaljnog, kao što je to uradila Evropska unija? Putin veruje da je Obamina administracija podržala demonstrante tokom moskovskih protesta 2011/12, u nadi da će sprečiti njegov povratak u Kremlj. S obzirom na to da je Kremlj ospednut strahom u pogledu „promene režima“, što zahtevaju SAD, Bajdenov stav i stav Amerikanaca u slučaju Navaljni je za Putina tema od velikog značaja.

To isto važi i za stav nove američke vlade o projektu gasovoda Severni tok 2. Trampova administracija, uz podršku Kongresa, vrši ogroman pritisak na Angelu Merkel da odustane od tog skoro završenog projekta. Gasovod je za Kremlj instrument ekonomskog pritiska na Ukrajinu, jer će on Kijevu oduzeti značajan deo prihoda od tranzita ruskog gasa.

Berlin se do sada opirao Trampovom pritisku. Više evropskih političara mi je reklo da bi za Angelu Merkel mnogo lakše bilo da postigne kompromis s Bajdenom, nego sa aktuelnim američkim predsednikom, kojeg u Nemačkoj baš i ne vole.

Ako bi se to dogodilo, bio bi to žestok udarac Putinu. Ali, ovde se radi o tome da li će Bajden gasovod da postavi kao problem ili će jednostavno preći preko toga. Na sva ta pitanja odgovori će stići veoma brzo, odnosno odmah po preuzimanju funkcije. Doduše, samo pod jednim uslovom: da ta sporna pitanja ne zatrpa američka unutrašnja politika ili ideološke borbe unutar Demokratske stranke. A to bi zapravo Vladimiru Putinu bilo najdraže.

(Telegraf.rs)