Može li Tramp da odbije da prizna poraz i ko će ga skloniti iz Bele kuće ako to sam ne uradi?
SAD bi mogle da se nađu u izbornoj nedelji, a ne noći, a ukoliko se Tramp nađe u vođstvu u nekim državama postoji šansa da se može proglasiti pobednikom pre nego što se izbroji dovoljan broj glasova koji bi mogao da označi njegovu sigurnu pobedu
Čitav svet čeka da čuje ko je pobednik predsedničkih izbora u SAD. To može biti ili Džo Bajden ili ponovo Donald Tramp, a Amerikanci su morali i da razmisle o jednom nebičnom scenariju ukoliko aktuelni predsednik izgubi, ali odbije da prizna poraz.
Razlog zašto se o tome uopšte govorilo je što je i sam predsednik sugerisao da možda neće prihvatiti rezultate izbora 2020. godine. To je ponovio više puta, dovoljno da bar kod nekog podigne uzbunu, piše "Guardian".
Tokom proteklih šest meseci, Tramp je više puta odbio da se obaveže na mirnu tranziciju vlasti, a kada je upitan, tvrdio je da će izgubiti jedino ako izbori budu namešteni.
Ove godine se očekuje da će biti kašnjenja nekih rezultata što predsedniku daje veći prostor da tvrdi da se izbornim rezultatima ne može verovati ili čak i da proglasi pobedu pre nego što se izbroji dovoljan broj glasova.
Još u julu je izgledalo da Tramp postavlja polako teren za potencijalno odbijanje rezultata. U intervjuu sa Krisom Volasom na "Fox News", upitan je da li bi prihvatio rezultate izbora.
- Moram da vidim. Vidi, moram da vidim. Ne, neću reći samo da. Neću da kažem ne - rekao je on tada.
U drugim situacijama on sam je pokrenuo to pitanje.
- Jedini način da izgubimo ove izbore je ako izbori budu namešteni. Zapamtite to. To je jedini način - rekao je Tramp okupljenima na skupu u Oškošu u Viskonsinu u avgustu.
Ponovio je poruku na konferenciji za novinare u Beloj kući u septembru i tokom prve predsedničke debate nedelju dana kasnije.
Međutim, koliko je realna "pretnja" da Tramp zaista odbije da prihvati rezultate?
Kako navodi "Guardian", okolnosti održavanja izbora usred pandemije čine to većom mogućnošću nego na uobičajenim izborima.
Promene u glasačkim navikama olakšale su Trampu iznošenje neutemeljenih optužbi za prevaru, pa čak i stvaranje scenarija u kom bi mogao da se prevremeno proglasi pobednikom.
Rekordni broj Amerikanaca glasao je ranije, a značajan deo je to učinio poštom. Naročito povećan broj tih glasačih listića mogao bi da znači da će trebati više vremena za njihovo brojanje, a samim tim i objavu rezultata.
Kao što su istakli neki stručnjaci, SAD bi zapravo mogle da se nađu u izbornoj nedelji, a ne noći, a ukoliko se Tramp nađe u vođstvu u nekim državama postoji šansa da se može proglasiti pobednikom pre nego što se izbroji dovoljan broj glasova koji bi mogao da označi njegovu sigurnu pobedu.
Verovatnoća da će se to i dogoditi veća je zbog samog trenda da demokratski glasovi dolaze kasnije, jer glasovima iz urbanih sredina, koji su skloniji demokratskom nastrojenju, treba duže da budu izbrojani od onih iz republikanskih područja.
Svako kašnjenje objavljivanja rezultata potencijalno dovodi do toga da jedan od kandidata proglasi ranu pobedu.
Trampova retorika o prevari sa glasovima takođe bi mogla dodatno da zbuni stvari.
U malo verovatnom scenariju u kom bi Tramp odbio da prizna poraz i zaključao se u Beloj kući, odbijajući da preda funkciju, nije odmah jasno ko bi bio zadužen za njegovo uklanjanje.
Bajden je u junu rekao da bi to učinila vojska, dok je general Mark Mili rekao da vojska nema nameru da se meša u tranziciju vlasti.
(Telegraf.rs)