Grci i Turci su zahvaljujući jednoj činjenici izbegli mnogo razorniji zemljotres i veću tragediju

Stručnjaci objašnjavaju da je potres mogao biti mnogo jači

Izgleda da je činjenica što se sever ostrva Samos nalazi na blagom uzvišenju tektonskog rascepa, sprečila mnogo veću katastrofu i broj umrlih nakon zemljotresa od 6,7 Rihtera koji je pogodio ovo ostrvo i obalu Turske.

Preporučujemo

Katastrofalan zemljotres nedaleko od grčkog ostrva Samos odneo je živote dva tinejdžera dok je u Turskoj poginulo 76 ljudi, a materijalna šteta je ogromna. Od tada se na ovom području na svakih 17 minuta beleži novi zemljotres u rasponu od 2,4 do 5 stepeni Rihtera.

Deformacije tla u širem području oko epicentra zemljotresa mogu objasniti zašto je ovaj zemljotres mogao biti mnogo jači, navodi profesor geofizike Konsantinos Papazahos sa Univerziteta u Atini.

On objašnjava da se Samos nalazi na severnom kraju rascepa gde je tlo blago uzdignuto, zbog čega se na ovom području obično beleže manji potresi.

- Da je ostrvo drugačije postavljeno, imali bismo obrnut sled događaja, epicentar bi bio bliže ostrvu sa mnogo tragičnijim ishodom. Upravo iz tog razloga, naknadni potresi koji nastavljaju da "lome" pukotinu, očekuje se da će biti manji. Čini se da je geometrija tektonske pukotine sprečila najgori mogući ishod - istakao je.

Satelitski podaci pokazuju da u severnom delu Samosa, ka obali Turske postoji blago potonuće tla od 6-7cm i sumnja se da je severoistočni deo Samosa takođe blago potonuo. Međutim, zapadni i severozapadni deo ostrva pokazuju velika uzvišenja, preko 10cm. Potapanje je počelo ispod površine zemlje na dubini od 13km i nastavilo se u oba smera ka istoku i zapadu, pokrivajući područje od 55 do 60km dužine i 15km širine.

- Dužina od 55 do 60km odgovara zemljotresu od 7 stepeni na Rihterovoj skali. Na tačkama koje prikazuju epicentar, potres je započeo i nastavio se duž cele pukotine - istakao je dodajući da se klizište dogodilo u podvodnom delu na zapadnoj strani rascepa gde je zemlja možda dostigla veću površinu značajno pomerajući morsko dno i tako izazivajući cunami.

Profesor Papazahos i njegov tim nastaviće da istražuju seizomološku aktivnost ovog područja koristeći dodatne analize, GPS, kao i površinska osmatranja.

(Telegraf.rs)