Ko je Šakal odgovoran za prvi teroristički napad u Beču? Imao veze s Titom, priznao smrt 2.000 ljudi

Rođen u Venecueli, školovan u inostranstvu

U sinoćnjem terorističkom napadu u Beču ubijeno je pet osoba - četvoro civila i jedan napadač. U bolnicu je primljeno 17-oro ljudi, dok je sedmoro od njih u kritičnom stanju. Veruje se da iza napada stoji Islamska država, a najveći je u Evropi od 2015. i 2016. godine kada su na udaru islamista bili Pariz i Brisel.

Preporučujemo

U istoriji terorističkih napada u Beču zabeležen je jedan iz 1975. godine, kao prvi za kojim su usledili napadi 1981, 1985, 1989... Taj prvi pripisuje se Iljiču Ramirezu Sančezu, poznatijem kao Karlos Šakal. Reč je o jednom od najozloglašenijih aktera međunarodnog terorizma iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Napad u Beču - Šakalova lična karta

Te 1975. godine grupa terorista oko Karlosa Škala upala je 21. decembra u centralu OPEK-a (Organizacija zemalja izvoznica nafte) u Beču, gde su ubijene tri osobe. Šakal je učestvovao u planiranju tog napada. Predvodio je tim od šest ljudi koji su tom prilikom zarobili 60 talaca. Sutradan su dobili avion kojim su, zajedno sa 42 taoca, odleteli u Alžir, gde je 30 talaca oslobođeno. Zatim je avion u kojem su se nalazili teroristi i preostali taoci odleteo za Libiju gde je pušten deo talaca. Avion je zatim ponovo odleteo za Alžir gde su preostali taoci pušteni, a otmičarima je garantovan politički azil.

Karlos je uskoro napustio Alžir i preko Libije otišao u Aden u Jemenu gde je učestvovao na sastanku lidera NFOP (Nacionalnom frontu za oslobođenje Palestine) na kojem je morao da objasni zašto nije pogubio dva visoka zvaničnika OPEK-a koji su bili među taocima - iranskog ministra za naftu Jamšida Amuzgara i ministra za naftu Saudijske Arabije. Pretpostavlja se da je na ovom sastanku morao da položi račune i za deo novca od otkupa koji je proneverio. Vođa NFOP, Vadi Hadad tada ga je izbacio iz organizacije.

Šakal, što je nadimak koji su mu nadenuli mediji, trenutno se nalazi na odsluženju doživotne zatvorske kazne u Francuskoj. Prema sopstvenom priznanju, umešan je u više od 100 napada u kojima je stradalo najmanje 2.000 ljudi. Uhapsili su ga francuski agenti 1994. u Kartumu u Sudanu i od tada je iza rešetaka u Parizu. Boreći se za "palestinski cilj"  izvršio je i napad u francuskoj prestonici iz 1974. u kojem su dve osobe izgubile život, dok su 34 ranjene.

Bio Titov miljenik?

Poznat je i kao atentator na Šarla de Gola i napadu na izraelske sportiste na Olimpijadi u Minhenu 1972.  Za kratko bio uhapšen u Jugoslaviji, samo da bi ubrzo bio prebačen u Bagdad. Prema podacima Vikiliksa 1976. Šakal je tri dana bio gost komunističke Jugoslavije, predstavljajući se kao profesor iz Alžira. U to vreme za njim je bila raspisana poternica zbog međunarodnog terorizma. Jugoslovenski MUP je navodno obavestio nemačke vlasti o Karlosovoj poseti, ali mu je onda javio da je došlo do zamene identiteta, te da je reč o profesoru iz Alžira. Pripadnici državne bezbednosti su ga navodno tada prerušenog u radnika „Energoprojekta“ ispratili na avion za Irak. Navodno je važio za Titovog miljenika, prijatelja Jasera Arafata, Muamera Gadafija, te saradnika Službe državne bezbednosti Jugoslavije i tajne službe Štazi iz Istočne Nemačke.

U Adenu je započeo formiranje svoje sopstvene terorističke grupe Organizacija Arapske oružane borbe sačinjenu od Sirijskih, Libanskih i Nemačkih pobunjenika. Njegova teroristička grupa je započela svoja dejstva tek 1982. godine i to neuspelim napadom na nukelarnu elektranu. Kada su dva pripadnika grupe, uključujući i Karlosovu ženu Magdalenu Kop, uhapšeni u Parizu, grupa je u znak odmazde izvela više bombaških napada širom Francuske.

Utočište je našao u Siriji, odakle je prognan 1991. godine, odatle u Jordanu, pa Sudanu, sve do izručenja Francuskoj. Oduđen je na doživotnu zatvorsku kaznu u decembru 1997. godine.

Otac ga nazvao po Lenjinu

U zatvoru je imao povremene kontakte sa venecuelanskim predsednikom Hugom Čavezom. Juna 2003. godine. objavio je zbirku svojih tekstova koje je napisao u zatvoru. Knjiga pod nazivom „Revolucionarni islam" u kojoj je pružio podršku Osama bin Ladenu i njegovim napadima na SAD. O njemu je snimljen film „Karlos“, koji je 2010. prikazan na Kanskom festivalu.

Rođen je 12. oktobra 1949. u Venecueli. Studirao je u Londonu i Moskvi.  Njegov otac, marksistički advokat, dao mu je ime Ilič po Lenjinu. Iza sebe ima dva braka.

(Telegraf.rs)