Za njega kažu da Poljskom vlada iz senke: Živi sa 3 mačke, račun delio s majkom, EU mu nije omiljena

Sedamdesetjednogodišnji Jarek, kako od milja zovu Jaroslava Kačinjskog, voli životinje, pogotovo mačke, ali mnogo manje ljubavi i saosećanja ima za neke ljude

"Levičarski fašizam uništava Poljsku", poručio je početkom ove nedelje šef vladajuće poljske stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski, aktuelni zamenik premijera, obrativši se polarizovanoj naciji putem televizije.

Preporučujemo

Povod je bila odluka Ustavnog suda o ograničenju mogućnosti abortusa samo na slučajeve kada je žena životno ugrožena i kada je reč o silovanju ili incestu. "Odluka je u skladu s ustavom", tvrdi Kačinjski, poručujući da su ulični protesti vođeni "anticrkvenim nihilizmom".

"Građani treba da brane crkvu po svaku cenu", rekao je, dajući time zeleno svetlo za napade na hiljade protestantkinja. Sam Jaroslav Kačinjski nema decu, nema ni suprugu ni sestru. Do njene smrti 2013. godine najmoćniji poljski političar živeo je s majkom, a sada stan deli s tri mačke, Fionom, Zarusom i Feliksom, piše Jutarnji list.

Kačinjski preferira da jede sam, ne poseduje vozačku dozvolu, navodno ni kompjuter, a do 2009. godine prema vlastitom priznanju nije imao vlastiti bankovni račun već je štedeo na majčinom.

Aktivista za zaštitu životinja

O njegovom ratu protiv liberalizma pisalo se uzduž i popreko, ali malo je poznato da je aktivista za zaštitu životinja koji je ove godine pokušao da progura zakon o zabrani ubijanja životinja zbog krzna. Zakon koji, među ostalim, ograničava držanje pasa na lancu, i uvodi nove regulative mesnoj industriji, liberalna je opozicija podržala, ali zbog žestokog protivljenja ultradesnih koalicionih partnera poljska se vlada zbog njega gotovo raspala.

- Nemojmo da animalizujemo ljude, a humanizujemo životinje - sumirao je velečasni Tadeuš Ridžik, konzervativni klerik na čelu Radio Marije. Vlada ima prečeg posla od pobačaja.

Sedamdesetjednogodišnji Jarek, kako od milja zovu Kačinjskog, voli životinje, pogotovo mačke, ali mnogo manje ljubavi i saosećanja ima za neke ljude. Zbog imigranata je svojevremeno ratovao s Evropskom unijom, odbijajući sistem kvota zbog izbegličke pretnje "poljskoj kulturi i sigurnosti".

LGBT veća pretnja od komunizma

LGBT zajednica u poslednje dve godine je na tapetu zbog pretnje za "poljsku porodicu i decu". Prema uverenjima stranke Prava i pravde, njihova ideologija je "veća opasnost nego što je bio komunizam". Zapravo se Kačinjski celog života borio protiv nekoga, a danas je to bilo ko ko preti njegovoj ličnoj viziji toga kakva bi Poljska trebalo da bude: tradicionalna, pobožna, katolička, porodična, homogena i heteroseksualna.

U ovoj borbi zakrvio se i s Lehom Valensom, vođom pokreta Solidarnost, u kojem su braća bila visoko pozicionirana, a kasnije su ga napustila jer se predsednik "nije dovoljno razračunao s ljudima iz komunizma".

Bilo koja njegova biografija nepotpuna je bez njegovog brata blizanca Leha. S njim je do njegove smrti 2010. u avionskoj nesreći bio nerazdvojan. Jaroslav je prema mišljenju bliskih osoba uvek bio mnogo radikalniji od brata. Davne 1962, tada 13-godišnji poljski blizanci bili su glavne zvezde dečjeg filma "Dvojica koja su ukrala Mesec". Godinama kasnije "ukrali" su Poljsku - kao fenomen - prva braća na čelu jedne države - Leh, predsednik i Jaroslav, premijer.

Odrasli su u varšavskoj intelektualnoj porodici koja je učestvovala u poljskom pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, završili su pravo i uključili se u politiku. Godinama kasnije Jaroslav će gurati zakon o kriminalizaciji izraza "poljski koncentracioni logori" i ideju da su Poljaci najviše patili u Drugom svetskom ratu, možda više i od Jevreja koji su skončali u gasnim komorama.

Ideja je bila da su druge zemlje stvorile vlastite, umivene verzije svoje prošlosti, a sada to treba da učini i Poljska. Stranka PiS, koju je Jaroslav osnovao 2001, od prvog je dana bila usmerena protiv neoliberalizma. Poljska tada nije postala onakva kakvu su je u komunizmu zamišljali, nije bila "Poljska naših snova", kako kaže naslov Jaroslavove knjige.

U njoj, objavljenoj 2011, Jaroslav iznosi teoriju zavere o Berlinu koji želi aneksiju zapadnih delova Poljske i svašta o tajnoj osovini Angela Merkel - Rusija.

EU - još jedan neprijatelj Poljske

Još jedan neprijatelj za Kačinjskog bila je i Evropska unija, koju nije zanimala poljska teritorija, ali je pokušavala da potčini Varšavu i sprovede kulturno i vrednosno prevaspitanje Poljaka.

Ali, najpoznatija teorija zavere koju je širio Kačinjski je ona da je smrt njegovog brata delo ruskog državnog vrha. Čak 96 meseci zaredom, za svakog poginulog, desetog u mesecu, održavao je bdenja za umrle šireći priču da tragedija nije bila slučajna. Tu je zapravo počeo njegov uspon i dovođenje Poljske u red. Malo-pomalo, razbijanjem levice i popularnim merama poput podizanja penzija, minimalne plate i dečjeg dodatka, Kačinjski, ljubitelj životinja, osamljen nakon smrti majke, došao je do toga da danas u rukama drži celu Poljsku i može da je oblikuje prema vlastitom ukusu.

Protekle decenije, a pogotovo proteklih pet godina, liberalni Poljaci stalno su na ulici. Nezavisno sudstvo, mediji kao aparat državne propagande, agresivne katoličke medijske kuće, neonacisti koji slave na ulicama, a štiti ih policija, razjarene žene koje ustaju protiv zabrane abortusa, zaostali istočni deo, brojna poljska emigracija, sve je to danas Poljska. Ona je i zemlja gde se ponegde proglašavaju "LGBT free zone", a ponegde škole učestvuju u "Duginom petku".

Prema mnogima, borba protiv njegove Poljske leži u rukama aktivista, civilnog društva. Oni se poslednjih godina na ulicama bodre transparentima: "Poljska još nije izgubljena".

Za to vreme Kačinjski ne slušajući raspravu u parlamentu lista - atlas mačaka.

(Telegraf.rs)