Nemačka se sprema za najgori scenario: Zbog korone bi mogli da ostanu bez vlade?

Pandemija korone direktno utiče na nemačku vladu. Posle ministra zdravlja Jensa Špana, mogli bi da se zaraze i drugi članovi Vlade. Šta se onda događa? Da li postoji plan za vanrednu situaciju?

„S obzirom na situaciju, za sada sam sasvim dobro. Srećom, simptomi prehlade se nisu pogoršali“, kaže Jens Špan (40), ministar zdravlja Nemačke, u video-poruci objavljenoj u nedelju na Fejsbuku.

Preporučujemo

Prošle sedmice (21. oktobra) je bio na sednici vlade. Svi su primetili da je promukao, ali ništa više od toga. Kad se pojavio bol u grlu, odmah je napravio PCR-test na koronu, koji je bio pozitivan. Potom se povukao u karantin.

Na pitanje DW koliko će trajati karantin, portparol Ministarstva zdravlja odgovorio je da će se ministar pridržavati pravila svojih zdravstvenih vlasti. Dakle, verovatno 14 dana. Između ostalog i kao primer drugima.

Saradnici iz užeg kruga ministra još nisu zaraženi. Međutim, potvrđeno je da suprug Jensa Špana ima koronu – kao i državni sekretar iz Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju, koji je dva dana pre poslednje sednice vlade ručao s ministrom.

Otkako se to saznalo, u ministarstvima je napeto. Pitanje je koliko se učesnika sednice zarazilo i šta će se dogoditi ako zbog korone bude odsutno još više članova kabineta?

Vlada kao žarište zaraze?

Svake srede ministri Savezne nemačke vlade sastaju se u konferencijskoj dvorani kancelarskog ureda u Berlinu i razgovaraju o aktuelnim pitanjima i zakonima koji su u pripremi. Jens Špan je prvi ministar koji se razboleo od kovida 19. Neki ministri u poslednje vreme nisu bili na sednicama, ali iz opreza, a ne zato što su i sami bili bolesni.

Tako je na primer ministar spoljnih poslova Haiko Mas (SPD) bio u karantinu jer je jedan njegov telohranitelj bio pozitivan na koronu. U slučaju ministra privrede Petera Altmajera (CDU), pozitivan test imao je zaposleni njegovog Ministarstva koji je bio prisutan s njim na sastanku ministara trgovine EU u Berlinu. Altmajer se za svaki slučaj dobrovoljno izolovao. A savezni ministar rada Hubertus Hajl (SPD) bio se povukao u svoj ured, jer je na telefonu primio upozorenje putem aplikacije za koronu.

Vlada nastavlja sa sednicama

Da li oboljenje Jensa Špana znači da će vlada ubuduće održavati samo video-konferencije kako bi smanjila rizik od zaraze? Portparol je to jasno demantovao. U odgovoru na upit DW on je rekao: „Sastanci kabineta i dalje će se održavati, uz poštovanje strogih higijenskih propisa o zarazi.“

To znači da između dva ministra uvek ostaju dve prazne stolice. Tu su i zaštitne pregrade od pleksiglasa, kao i posebno osetljivi mikrofoni, kako niko ne bi morao da govori glasno i time ubrzao širenje aerosola u prostoriji.

Savezna vlada se ne raspušta

S druge strane, vlada trezveno saopštava: „Savezni kabinet se sastaje u skladu s higijenskim pravilima kojima je cilj da osiguraju da čak i ako neko kasnije ima pozitivan test na koronu, drugi ministri ne moraju da idu u karantin.“

Naglašava se da je dvoranu za konferencije proverio berlinski zdravstveni ured, tako da „testiranje cele Vlade zbog zaraze ministra Jensa Špana apsolutno nije potrebno“.

Karl Lauterbah poslanik Socijaldemokrata (SPD) i stručnjak za zdravlje, takođe smatra da Vladi nije potrebna karantin.

- Svi članovi vlade su relevantni za sistem. Zbog toga ministri jednostavno moraju nastaviti da rade, s maskom.

Međutim, postoje izveštaji očevidaca koji kažu da su članovi Vlade skinuli maske na prethodnom sastanku, nakon što su se pozdravili.

Plan za vanredne situacije

Šta činiti u slučaju da se kancelarka razboli? To je regulisano članom 69. Ustava. Ona može da imenuje zamenika koji će tada obavljati njene poslove.

Ali šta ako se i on razboli? Tada važi ono što važi i za sve ministre u vladi: postoji redosled zamenika. Prvo na red dolaze državni sekretari ministarstava. Dok se oni svi izređaju, može da potraje – samo Ministarstvo privrede ima pet državnih sekretara.

Posle njih su na redu šefovi pojedinih odeljenja – najpre oni s najdužim radnim stažem ili s najviše godina.

Za vanredne situacije predviđena je i procedura za usvajanje zakona. Tada bi se oformio „Parlament za hitne slučajeve“, koji bi imao 48 poslanika, proporcionalno aktuelnom odnosu snaga. Bundestag trenutno ima 709 poslanika. Nemačka bi dakle i dalje imala sve neophodne demokratske institucije.

(Telegraf.rs)