Tramp ili Bajden - za koga Kinezi navijaju da pobedi na izborima u SAD?

Kineska vlada bila je oprezna u zvaničnim nastupima da ni u jednom trenutku ne pokaže simpatije niti prema Trampu, niti prema protivkandidatu Bajdenu

Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama su sve bliži, a oči svetske javnosti uprte su u dvojicu kandidata - aktuelnog predsednika Donalda Trampa koji je u pohodu na drugi mandat i predstavnika Demokrata, Džoa Bajdena.

Preporučujemo

Mnogi stručnjaci smatraju da će pobednik izbora koji će biti održani 3. novembra u velikoj meri uticati na dešavanja u svetu. Ono što posebno privlači pažnju jeste da li će izbori uticati na već jako zategnute odnose dveju sila, Kine i SAD.

Naime, Tramp je ranije u više navrata ratoborno napadao Peking da je odgovoran za širenje korona virusa, čak je oslovio tu infekciju kao “kineski virus”. Kina je, sa druge strane, odbacila tvrdnje prvog čoveka Amerike i istakla da je to pokušaj da Tramp skloni odgovornost sa sebe i svali je na Peking.

Situaciji nisu pomogle ni tenzije u Južnom kineskom moru, gde je Peking više puta protestovao zbog “provokantnih vojnih manevara” američke mornarice u tom regionu. Takođe, prošlog meseca je registrovan veliki broj osmatračkih letova američkih aviona u blizini kineske granice, što su neki analitičari shvatili kao pripreme SAD za eventualni rat.

Nije sve tako crno

Poznati kineski akademik Jao Jang, sa druge smatra, da odnosi Kine i SAD nisu nepovratno oštećeni i smatra da bi oni mogli da se poboljšaju ako Bajden pobedi na izborima.

On smatra da Peking ne može više “da bude povučen” u međunarodnim pitanjima pošto je kineski uticaj preveliki. Jang ističe da odnosi dveju sila “nisu u ćorsokaku” uprkos tenzijama.

- Ne verujem da je veći deo SAD protiv Kine. Stvari bi mogle da se promene ako Bajden pobedi na izborima i trebalo bi da budemo spremni za njegovo preuzimanje funkcije predsednika Amerike - kazao je Jang, dekan Nacionalne škole za razvoj u okviru Univerziteta u Pekingu, prenosi South China Morning Post.

“Daće vaše poslove Kinezima”

Aktuelni predsednik SAD je nedavno na mitingu u Nevadi napao protivkandidata, istakavši da bi vodio “mlaku” politiku prema Pekingu.

- Ako glasate za Bajdena, on će vaše poslove prepustiti Kini. Predaće vašu budućnost virusu. Zatvoriće vas u kuće - kazao je tada Tramp.

Međutim, dugo se spekuliše o finansijama Donalda Trampa i porezima koje (ne) plaća, a onda je "New York Times" objavio informaciju da predsednik SAD ima bankovni račun u Kini, te da je od 2013. do 2015. godine - u toj zemlji platio skoro 190.000 američkih dolara poreza.

Ova informacija je odjeknula svetom, jer Tramp i njegovi saveznici oštro napadaju demokratskog kandidata za predsednika na predstojećim izborima, Džoa Bajdena, zbog njihove "popustljivosti" prema Kini . Primera radi, optužili su i Džoovog sina, Hantera Bajdena, da je otvorio bankovni račun zajedno s jednim biznismenom iz Kine.

Najveća ekonomska sila oko 2030.

Kineska vlada bila je oprezna u zvaničnim nastupima da ni u jednom trenutku ne pokaže simpatije niti prema Trampu, niti prema protivkandidatu Bajdenu, čak i u momentima kada su se odnosi sa ovom silom pojavili kao tema kampanje obojice političara. Zvanična politika Kine jeste da nema interes da se meša u unutrašnja pitanja Amerike.

- Kina bi trebalo da postane sila koja određuje pravila, a ne da bude zemlja koja prati. Međutim, Kina još uvek nije spremna za novu ulogu - kaže Jang.

Naime, prema istraživanju Nacionalne škole za razvoj, Kina bi trebalo oko 2030. godine da smeni SAD na mestu najveće ekonomske sile i da će do 2049. godine činiti 24 odsto svetskog ekonomskog autputa. Stručnjaci smatraju da će taj autput u jednom trenutku usporiti, ali bi Kina trebalo da održi ekonomski razvoj od 2,6 odsto godišnje do 2050. godine.

Problemi Kine

Uprkos ovim “ružičastim prognozama”, Kina se susreće sa brojnim problemima, kao što je opadanje radne snage i sve starije stanovništvo.

Zamenik direktora na kineskoj Akademiji za socijalne nauke Du Jang kazao je da Kinezi kao narod stare mnogo brže od ostalih velikih ekonomija, a to može u velikoj meri da utiče na ekonomski rast u narednih pet godina.

(Telegraf.rs)