Primirje u Nagorno-Karabahu trajalo samo tren: Dva minuta iza ponoći ponovo krenulo granatiranje
Azerbejdžan tvrdi da su Jermeni dva minuta nakon ponoći prekinuli primirje
Jermenija i Azerbejdžan optužile su jedna drugu za nepoštovanje dogovora o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu. Obe strane su se dogovorile da primirje počne u nedelju u ponoć, ali dogovor, po svemu sudeći nije ispoštovan.
Portparol Ministarstva odbrane Jermenije tvrdi da je Azerbejdžan prekršio sporazum samo četiri minuta nakon ponoći ispaljući rakete i bojevu municiju. S druge strane, Azerbejdžan tvrdi da je Jermenija krenula sa pucnjavom dva minuta nakon ponoći.
Ovo nije prvi put da se krši primirje. Isto se dogodilo i prošle subote, kad je navodno postignut sporazum pod budnim okom Rusije. Međutim, sukobi su se ubrzo nastavili.
Sukobi traju već nedeljama oko sporne teritorije. Iako nema zvaničnih podataka o stradalima, veruje se da je preminulo nekoliko stotina ljudi i u pitanju su najgori sukobi u poslednjih šest godina na ovom području.
Tokom jučerašnjeg dana obe države nastavile su da trguju optužbama zbog kršenja primirja uz posredovanje Rusije, koje je dogovoreno prošlog vikenda.
Koji je najnoviji sporazum?
Obe države su potvrdile humanitarno primirje, mada je dato nekoliko drugih detalja. Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana saopštilo je da je odluka zasnovana na izjavama predsednika SAD-a, Francuske i Rusije, koji predstavljaju OEBS-ovu Minsku grupu - telo osnovano 1992. godine, a kojim su predsedavale tri države za posredovanje u sukobu oko Nagorno-Karabaha.
Ana Nagdalian, portparolka jermenskog ministarstva spoljnih poslova dala je istu izjavu u tvitu, dodajući da pozdravlja napore ka "prekidu vatre i deeskalaciji napetosti" u zoni sukoba.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je pregovarao o sporazumu prošlog vikenda, razgovarao je u subotu sa kolegama iz obe zemlje i rekao da treba da "striktno poštuju" raniji sporazum. Francuski predsednik Emmanuel Macron složio se, rekavši da će njegova zemlja "pomno obratiti pažnju" na prekid vatre.
Šta se zaista događa na terenu?
- Neprijatelj je ispalio artiljerijske granate u severnom pravcu od 00:04 do 02:45, a rakete u južnom smeru od 02:20 do 02:45 - napisala je portparolka jermenskog ministarstva odbrane Šušan Stepanian na Tviter-u.
Kasnije je rekla da je Azerbejdžan u nedelju ujutro pokrenuo napad na jugu Nagorno-Karabaha.
- Ima žrtava i ranjenih na obe strane.
U razgovoru za BBC, jermenski ministar spoljnih poslova Zohrab Mnatsakanian rekao je da njegova zemlja nije odgovorna za prekid primirja i optužio Azerbejdžan da nije zainteresovan za deeskalaciju.
- To je upravo politika Azerbejdžana ... razmena krivice i dobijanje dozvole za nastavak agresije - rekao je Mnatsakanian.
U međuvremenu, Hikmat Hadžijev, šef spoljne politike u predsedništvu Azerbejdžana, optužio je Jermeniju za obnovljenu borbu.
- Jermenija zloupotrebljava i pogrešno tumači trenutni režim prekida vatre kako bi ojačala svoje pozicije i zauzela nove teritorije Azerbejdžana - rekao je Hadžijev za BBC.
- Juče su upali u zasedu grupe azerbejdžanskih oružanih snaga i pokušali da ih ubiju. To su pitanja na koja jermenska strana treba da odgovori - dodao je on.
Azerbejdžan je optužio Jermeniju za raketni udar u ranim satima u subotu u kojem je ubijeno najmanje 13 civila i povređeno 45 u mestu Ganja, gradu daleko od linija fronta. Ranija izjava Ministarstva spoljnih poslova optužila je Jermeniju za "namerno i neselektivno gađanje civila".
Jermenski zvaničnici negirali su napad i optužili Azerbejdžan za napad na civilna područja.
Stepanian je na Fejsbuku objavila video za koji je rekla da pokazuje razaranje u regionu Nagorno-Karabah, optužujući oružane snage Azerbejdžana da raketama napadaju civile u oblastima, uključujući glavni grad Nagorno-Karabaha, Stepanakert.
Konflikt dve zemlje
Odnosi između dve nekadašnje sovjetske republike zategnuti još od 1991. godine kada je jermenska vojska okupirala Nagorno-Karabah, teritoriju koju je međunarodna zajednica priznala kao deo Azerbejdžana.
Konfliktu se ne još ne vidi kraj, a donete su četiri rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dve Generalne skupštine UN u kojima se straži hitno povlačenje jermenskih trupa sa te teritorije Azerbejdžana, koju većim delom nastanjuju Jermeni. Nagorno-Karabah se jednostrano otcepio od Azerbejdžana, ali nije međunarodno priznat kao država.
(Telegraf.rs)