Skandal zbog kiparskih "zlatnih pasoša", počele da pljušte ostavke

Kipar doneo odluku o ukidanju "zlatnih viza", više poslanika podnelo ostavke

Kipar potresa veliki skandal zbog "zlatnih pasoša", koje su delili oligarsima i političarima. Kako javlja Protothema, doneta je odluka o ukidanji "zlatnih viza", a nekoliko poslanika, koji su pregovarali o obezbeđivanju zlatnog pasoša za jednog "kineskog begunca", podnelo je ostavku.

Preporučujemo

Kako su saopštili nadležnih, program "zlatnih viza" biće obustavljen od 1. novembra, zbog brojnih zloupotreba.

Podsetimo, pre nekoliko godina je otkriveno da je Kipar delio "zlatne pasoše", odnosno da su kiparske vlasti prodavale pasoše visokim zvaničnicima i političarima koje je Evropska unija označila kao osobe visokog rizika u pogledu pranja novca i korupcije.

Na listi stranih državljana koji su ih kupili najmanje je devet ruskih oligarha čija imovina vredi više od milijardu dolara, a tu je i najbogatija žena u Aziji, kao i mnogi pripadnici poslovne i političke elite Rusije, Kine, Vijetnama i Avganistana, koji su u istočnom Mediteranu potražili utočište za svoj sumnjivo stečen kapital.

Situacija se dodatno zakuvala kada je isplivao video snimak u kom se vidi kako pojedini kiparski zvaničnici pokušavaju da obezbede pasoš za jednog kineskog begunca, koji je u odsustvu osuđen na sedam godina robije zbog pranja novca.

Potom se krenulo u proveru zlatnih pasoša, jer kiparska revizorska institucija sumnja da je hiljade njih izdato bez odgovorajuće dozvole prema šemi "državljanstvo za investicije".

Kiparska revizorska kuća, nezavisno telo, saopštilo je da njena istraga navodi da je vlada prekoračila svoja ovlašćenja prilikom odobravanja državljanstava ne samo pojedincima, već i njihovim porodicama.

- Ovlašćenje dato Savetu ministara važi za strane poslovne ljude i investitore, a ne za članove porodica - navodeno je u prošlonedeljnom izveštaju.

Sa druge strane, ministarstvo unutrašnjih poslova Kipra nadležno za izdavanje pasoša, optužilo je revizore da su prekoračili svoja ovlašćenja istragom i navelo da će sačekati ishod odvojene istrage koju bi pokrenuo državni tužilac i onda reagovati ako treba.

Pasoš dobilo više od 1.000 Rusa

Na osnovu 1.400 poverljivih dokumenata u koje je istraživački tim Al Džazire imao uvid, utvrđeno je da su u periodu od 2017. do 2019. godine 2.544 osobe, po ceni od nešto više od dva miliona evra, dobile državljanstvo ove članice Evropske unije. Iako nisu obelodanjena sva imena, katarska televizija je objavila da je pasoš ove države u prethodnom periodu dobilo više od 1.000 Rusa i oko 500 kineskih građana.

Da bi spasao ekonomiju od finansijske krize, Kipar je 2013. godine uveo program investiranja u zamenu za dobijanje državljanstva. Od tada se u kiparsku ekonomiju slilo osam milijardi dolara, uglavnom ruskog novca.

Taj kiparski program stalno je bio na meti kritika u Briselu, jer su se u EU bojali da bi ova članica mogla da postane "sporedna vrata" za sve one koji, uprkos poreklu novca, žele da mu omoguće sigurnost u EU, kao i slobodu kretanja i poslovanja za sebe.

Veruje se da su ovaj pasoš pazarili ovaj pasoš kako bi oprali svoj novac.

- Ne želimo trojanskog konja u EU - rekla je svojevremeno bivša potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova komentarišući ovaj slučaj.

Oduzimali "zlatne pasoše"

Mnogi Rusi koji su dobili kiparsko državljanstvo zaradili su novac preko političkih i ekonomskih veza, a neki od njih bili su na važnim pozicijama u vlasti. Na pritisak EU, vlada u Nikoziji je prošle godine „politički izloženim osobama” iz drugih zemalja zabranila da kupuju „zlatne pasoše”, prenela je Politika. Nikozija je u julu donela i novi propis, po kojem se ipak može ukinuti državljanstvo svakoj osobi za koju se utvrdi da narušava kiparski nacionalni interes.

Među uticajnim Rusima koji su dobili kiparsko državljanstvo su bivši zamenik ministra ekonomskog razvoja Igor Reva, nekadašnji član ruskog parlamenta Vadim Moškovič, a na listi se nalaze i svojevremeni šef podružnice državne železnice Vitalij Evdokimenko, kao i Vladimir Kristenko, poreklom iz porodice koja se hvali jakim političkim vezama, dok je njegova maćeha aktuelna zamenica premijera Rusije.

Ali, među Rusima kojima je Kipar postao „druga domovina” je i grupa bogatih poslovnih ljudi koja je nekada bila dobro povezana, a sad je u Putinovoj nemilosti. Većina ih je optužena za finansijski kriminal, ali kiparski pasoši pomogli su im da ostanu van ruskog dometa. Na toj listi je i bivši čelnik „Gasproma” Nikolaj Gornovski, koga Moskva traži zbog zloupotrebe položaja, ali Velika Britanija za sada odbija da ga izruči. Zatim, Jurij Obodovski, ruski bankar, tražen zbog podmićivanja i korupcije u vezi sa ugovorom za državne železnice. Među onima koji imaju kiparski pasoš su i braća Aleksej i Dmitrij Ananijev, koju su ruske vlasti optužile za proneveru u banci koju su osnovali.

Pozivajući se na istraživanje o „kiparskim papirima”, honkonški dnevnik „Saut Čajna morning post” piše da kinesku „listu” na Kipru predvodi Jang Huejan, glavna vlasnica holdinga „Kantri garden”, čije bogatstvo se procenjuje na 20 milijardi dolara. „Forbs” je Huejanovu proglasio za najbogatiju ženu Azije, a na listi najimućnijih žena na svetu nalazi se na šestom mestu. Od 500 Kineza koji su kupili kiparski pasoš, za sada je objavljeno osam imena, i svi spadaju u grupu „politički izloženih osoba”. Pre svega zato što su oni ili članovi njihovih porodica na lokalnom nivou članovi „Narodne političke konsultativne konferencije Kine”, takozvanog politički savetodavnog tela.

Kako piše „Saut Čajna morning post”, prema zakonu koji je stupio na snagu u julu, svi zaposleni u javnom sektoru mogu biti otpušteni ako su bez odobrenja stekli strano državljanstvo ili mesto prebivališta.

Od aktivnih stranih političara koji su dobili kiparsko državljanstvo najpoznatiji je predsednik donjeg doma avganistanskog parlamenta Mir Rahman Rahmani. On ne samo što je kupio kiparske pasoše za sebe, svoju suprugu i tri ćerke, već je za svoju porodicu nabavio i putne isprave karipske države Sent Kits i Nevis. Bivši general Rahmani pre ulaska u politiku bio je „uspešan biznismen”, koji je posredovao u sklapanju ugovora između vlade u Kabulu i američke vojske, koji se odnose na transport i nabavku goriva.

Na listi onih koji su trgovinom uticajem i političkim vezama stekli dovoljno novca da kupe kiparski „zlatni pasoš” su i član vijetnamskog kongresa Fam Fu Kvok, ali i Taha Mikati, brat bivšeg libanskog premijera Nadžiba Mikatija, bivši član ukrajinskog parlamenta Volodimir Zubki, Muhamed Džamil, član Agencije za strana ulaganja u Saudijskoj Arabiji, Apurv Bagri, predsedavajući Agencije za finansijske usluge Dubaija.

(Telegraf.rs)