Biblioteka Bila Klintona objavila deklasifikovana dokumenta: Uklanjanje Miloševića podržao i Putin

Smatralo se da je 5. oktobar i uklanjanje tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića stvar iz koje stoji samo zapad, SAD, i NATO. Sada se pokazuje ih je u tome podržala i Rusija

Biblioteka Bila Klintona objavila je novu grupu dokumenata iz vremena Klintonovog predsednikovanja. Među deklasifikovanim dokumentima nalaze se i neki koji bacaju novo svetlo na događaje u Beogradu od 5. oktobra 2000. i njihov karakter.

Preporučujemo

Smatralo se da je 5. oktobar i uklanjanje tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića stvar iz koje stoji samo zapad, SAD, i NATO. Sada se pokazuje ih je u tome podržala i Rusija, piše Danas.

Naravno, ovo je američki zapisnik, a postoji i ruski za koji se ne zna šta sadrži. Ne može da se odbaci i da trenutak u kome su ovi transkripti objavljeni može da ima ima i aktualnu konotaciju povezanu sa srpsko – ruskim i srpsko – američkim i rusko – američkim odnosima.

Razgovor o Jugoslaviji

Američki predsednik pozvao je telefonom posle održanog prvog kruga izbora u SR Jugoslaviji, 30. septembra 2000. ruskog predsednika Vladimira Putina i zamolio da razgovaraju o Jugoslaviji.

Oni su već ranije, na zasedanju Generalne skupštine UN, 6. septembra razgovarali o Jugoslaviji. Tada je Klinton zamolio Putina da lično primi Mila Đukanovića kako bi poslao „snažan signal“ Miloševiću, da zbog bojkota izbora ne pokušava da uvede vojsku u Crnu Goru, uvede vanredno stanje i odloži izbore.

Putin je rekao da će se s Đukanovićem sresti sekretar Saveta bezbednosti, Sergej Ivanov.

U telefonskom razgovoru, Klinton je rekao Putinu da „gotovo svi prihvataju činjenicu da je opozicija pobedila na izborima“.

Klinton se onda obratio ruskom predsedniku: "Mislim da je najbolje da pokušam da nateramo Miloševića da ode, ali mislim da si ti jedina osoba koja to može da učini. Znam da je za tebe teška situacija, ali ono na šta bih te podstakao jeste da mu pošalješ privatnu, a ne javnu poruku, sa zahtevom da želite da ode i jasno stavite do znanja da će Rusija podržati volju ljudi. Mislim da bi to javno trebalo reći. Čini mi se da imamo izbor između nasilne i mirne tranzicije. Jedina država na svetu koja u tome može da odigra odlučujuću ulogu jeste Rusija, jer znaju da treba da vam se obrate nakon što se sve ovo završi da bi nastavili da imaju solidne odnose“.

Putin je rekao da će on biti „apsolutno iskren“ i da neće biti potrebno da se proverava dalje ono što bude rekao, dodajući da je delovao u skladu sa sporazumom koji je postignut na Okinavi.

Putin je obavestio Klintona da je razgovarao s nemačkim kancelarom Šrederom i da će „biti druga osoba koja saznaje ove informacije“.

- Predložio sam da imamo sastanak u Beogradu između jednog od naših visokih predstavnika, poput savetnika za nacionalnu bezbednost ili ministra spoljnih poslova i predstavnika opozicije, ali je on (Koštunica) odbio takav sastanak. On je odbio kontakt sa nama, ali u osnovi ćemo vas obavestiti o našoj poziciji. Već smo mu jasno saopštili naš stav da ne želimo da budemo saterani u ugao ili da budemo primorani da podržimo posebno nedemokratska rešenja situacije - rekao je Putin.

Zatim je dodao da je "pravo vreme da Milošević napusti scenu“: "Želim da bude jasno da ne odstupamo ni sa jednog pravca u saradnji sa vama kao našim partnerom. Ali želeo sam da znate da je pravo vreme da on (Milošević) napusti scenu. Nisam siguran da će to učiniti“, zaključio je ruski predsednik.

On je zatim razrađivao ideju da opozicija pristane na drugi krug, ali da bude sigurno da će Koštunica da pobedi u drugom krugu.

- Miloševiću bi preostala samo jedna šansa, to je izborna krađa, a niko ne može sa sigurnošću da kaže da će pokušati da pribegne toj akciji ili garantuje da neće - primetio je Putin.

On je predložio da Moskva pruži veoma jasnu podršku kandidatu opozicije.

- Mogli bismo pozvati lidera opozicije u Moskvu. Tada bi se ovde s njim sastao Ivanov, naš ministar spoljnih poslova. Verovatno bih i ja mogao da ga pozovem i razgovaram s njim telefonom. Dok bi bio ovde u Moskvi, mogao bi da izjavi da je spreman da izađe u drugom krugu izbora, pod uslovom da Milošević dozvoli verifikaciju, a možda čak i međunarodne posmatrače, kako na nivou biračkih mesta, tako i prebrojavanja glasova. Taj stav bi imao apsolutno zvaničnu i jasnu podršku sa naše strane - rekao je Putin.

– Ukoliko Milošević odbaci takav stav, tada ćemo bez ikakvog oklevanja osuditi njegove postupke. Sama činjenica da je lider opozicije bio u poseti Moskvi i ovde vodio razgovore na najvišem nivou, pokazala bi našu vrlo jasnu podršku i verovatno bi mu donela pet do sedam odsto glasova. Mislim da u takvoj poziciji nemamo šta da izgubimo, ali dobici su vrlo jasni. Želeo bih ponovo da podvučem sa naše strane, ovo bi se svuda smatralo vrlo jasnom i nedvosmislenom podrškom opoziciji - precizirao je Putin.

Nakon što je Putin još detaljnije elaborirao ove ideje, Klinton je upitao:

– Znači, verujete da bi ga, ako ga pozovete i on to prihvati, to poslao jasan signal podrške poštenim izborima i da vam nije problem da on postane predsednik?

Putin je odgovorio: "Apsolutno“.

Klinton: Da pitam i ovo. Mislim da ovo ima vrednost, sve dok ne daje vremena Miloševiću da ukrade izbore. Ali želim da ti postavim još jedno pitanje. Kako ćemo ga izvući odatle?

Putin: Misliš, kako da ga sklonimo?

Klinton: Da. Ako se plaši da ode s vlasti?

Putin: Mislim da mogu popričati s njim i preneti mu da međunarodna zajednica neće ovo zameriti i neće biti akcije protiv njega. Ali želeo bih da razgovaram o ovome dalje i mislim da mu ovo treba ponovo objasniti.

Klinton: Ali da li bi mogao da ostane u Srbiji? Da li bi ga pustili negde drugde?

Putin: Mislim da bi bilo bolje da ostane u Srbiji.

Klinton: Da, i ja takođe, samo ne znam kakva je tamo klima.

Putin: Iskreno, ne znam, naravno, ali možda bi želeo da ode. To je mogući potez s njegove strane, ali ne znam. Mi ne želimo takav poklon. Zašto ga ne bismo poslali u Ameriku?

Klinton: Da, znam na šta misliš. Da razmislim o ovome. Jedino zbog čega se brinem je da kasnije ne želimo da izgledamo kao da smo prevareni da bismo mu pomogli da ukrade izbore. Takođe ne bih mu pružio to kao izgovor da uvede vojno stanje, pa moramo ubediti vojsku da ne pristaje na to. Ako bi želeo da napadne Crnu Goru, to je drugi izgovor za odlaganje izbora. Veliki problem je…

Putin: (Prekidajući): Verujem da ste u pravu što takva opasnost zaista postoji. Međutim, smatrao bih da ako lider opozicije dođe ovde i Rusija izrazi svoj stav bez ikakvih neizvesnih izraza, da se Milošević ne bi usudio na takav plan ili akciju sa svoje strane.

Klinton: Pa, slažem se da bi bilo teže, otežao bi mu krađu izbora.

Putin: Pa, kao što sam rekao, naravno da ne možemo da garantujemo ovo sto posto, ali ono što možemo je da mu postavimo zahteve i ako se on ne povinuje, tada će opozicija imati više opravdanja u odluci da ne izađe na drugi krug izbora. Moći ćemo da kažemo „Da, zahtevi opozicije su sasvim opravdani“. To bi bilo apsolutno u skladu sa našom unutrašnjom političkom pozicijom. Na našim izborima opozicija bi bila prisutna u svim fazama izbora, uključujući brojanje glasova.

Klinton je potvrdio da bi "sigurno pomoglo“ to što predlaže ruski predsednik. Putin je posumnjao da će ponovni razgovor s Miloševićem „rezultirati da dobrovoljno pristane na ponovno brojanje i povuče se. Verujem da za to nema šanse“, zaključio je ruski predsednik. Onda je je naveo da mu je „Koštunica rekao da će ponovo pokušati da uveri Miloševića da je potrebno ponovno brojanje glasova“, Putinu se to činilo kao uzaludan pokušaj.

Klinton je rekao da ga ohrabruje to što je čuo i da je važno da zna (Milošević) da mu Rusija neće dozvoliti da se izvuče sa krađom izbora.

Putin: Važno je da ne bude u mogućnosti da to iskoristi kao keca iz rukava i da pokušava da spekuliše sa našim stavom. Važno je da svi u Jugoslaviji steknu jasnu sliku o našoj poziciji. To je važno.

Dvojica predsednika su se na kraju dogovorila da ostanu u kontaktu ovim povodom i da prouče još neka rešenja, tako da je mogućno da ovo nije poslednji razgovor o Miloševićevoj sudbini i događajima od pre 20 godina, 5. oktobra 2000.

(Telegraf.rs)