Prošli su pola sveta da dođu do Evrope i traže azil: Sada će ih poslati u Moldaviju ili Maroko

Dokumenti u koje je Guardian imao uvid sugerišu da vlada već nedeljama radi na "detaljnim planovima" koji uključuju procene troškova izgradnje kampova za azilante na južnoatlantskim ostrvima, a tu su i drugi predlozi poput Moldavije, Maroka i Papua Nove Gvineje

Dauning Strit će razmotriti mogućnost slanja azilanata iz Velike Britanije u Moldaviju, Maroko ili Papua Novu Gvineju, a prema dokumentima u koje je Guardian imao uvid, cilj je i da se izeglice drže u "ofšor" centrima za procesuiranje zahteva za azil.

Preporučujemo

Ti dokumenti sugerišu i da su zvaničnici Forin ofisa odbili da razmotre predloge koji se tiču obrada zahteva za azil u inostranstvu, koje bi uključivalo i predlog da se centri izgrade na južnoatlantskim ostrvima Asension i Sveta Helena.

U dokumentima, označenim kao poverljivi i zvanični, a koji su nastali ranije ovog meseca, sažeti su saveti zvaničnika Ministarstva inostranih poslova, od kojih je Dauning strit tražio "davanje saveta o mogućim pregovorima o prekomorskom obrađivanju azila sličnom australijskom u Papua Novoj Gvineji i Nauruu".

Australijski sistem obrade tražioca azila na pacifičkim ostrvima košta 13 milijardi australijskih dolara godišnje i privukao je kritike grupa za zaštitu ljudskih prava, UN, pa čak i Vlade Velike Britanije.

"The Financial Times" je u sredu izvestio da je ministar unutrašnjih poslova Priti Patel zatražio od zvaničnika da razmotre obradu zahteva za azil na pomenutim ostrvima, koji su prekookeanska britanska teritorija. Izvori iz ministarszva brzo su odvratili Patela od predloga, a i Dauning strit je odbio da razmišlja o tome.

Ipak, dokumenti u koje je Guardian imao uvid sugerišu da vlada već nedeljama radi na "detaljnim planovima" koji uključuju procene troškova izgradnje kampova za azilante na južnoatlantskim ostrvima, a tu su i drugi predlozi poput Moldavije, Maroka i Papua Nove Gvineje.

Sugeriše se i da bi predlozi Velike Britanije išli dalje od australijskog sistema, koji se zasniva na "presretanju migranata van australijskih voda", omogućavajući Australiji da nema nikakve imigracione obaveze prema pojedincima. U dokumentima se navodi da bi predlozi Velike Britanije podrazumevali preseljenje tražilaca azila koji su "stigli u Ujedinjeno Kraljevstvo i čvrsto su u nadležnosti UK u smislu Evropske konvencije o ljudskim pravima iz 1998. godine".

Ideja je da bi Maroko, Moldavija i Papua Nova Gvineja mogle da budu pogodna odredišta za centre za obradu azila u Velikoj Britaniji, a u jednom dokumentu se navodi i da je zahtev stigao do premijera.

Šta sve piše u dokumentima?

Prvo se navodi da bi obrada u "ofšor" centrima bila veoma skupa jer su ostrva udaljena. Procenjeni trošak je 220 miliona funti (280 miliona dolara).

Na put zatim staju brojne diplomatske i praktične prepreke, te da je malo verovatno da će se bilo koja severnoafrička država, uključujući Maroko, saglasiti da ugosti tražioce azila preseljene iz Velike Britanije.

- Nijedna severnoafrička država nema potpuno funkcionalni sistem azila, Maroko ne bi imao resurse (niti sklonos) da plati obradu zahteva - navodi se.

Čini se da ni Moldavija ne bi bila pravi izbor, jer zvaničnivi Ministarstva spoljnih poslova ističu brojne probleme u toj istočnoevropskoj zemlji.

Ističu se i brojne političke i logističke prepreke za slanje tražioca azila u Papua Novu Gvineju koja ima krhki zdravstveni sistem.

Na pitanje da li zaista ovakva ideja postoji, portparol premijera Borisa Džonsona je naveo da Velika Britanija razmatra "australijski princip" "ofšor" centara za obradu zahteva za azil.

Rekao je da Britanija ima "dugu i ponosnu istoriju" primanja tražioca azila, ali da mora da reaguje pogotovo što migranti ilegalno prelaze iz Francuske malim čamcima.

- Razvijamo planoce kako bismo reformisali našu politiku o azilantima i ilegalnim migrantima, te tako da pružimo zaštitu onima kojima je potrebna i sprečimo zloupotreu sistema i kriminal - rekao je.

(Telegraf.rs)