Uključivaće alarm za opasnost: Zemlje EU umrežavaju korona-aplikacije

* Od oktobra bi više zemalja Evropske unije trebalo da umreži već postojeće aplikacije koje građane upozoravaju na rizik od korone * Francuska to neće moći, jer je njena aplikacija nekompatibilna.

Za pušače u Strazburu raj započinje nakon što pređu tzv. Evropski most. Francuzi, naime, cigarete kupuju u nemačkom pograničnom gradu Kelu. Pogranični saobraćaj u Alzasu pritom nije intenzivan samo zbog jeftinijeg duvana. Mnogi Francuzi žive i rade u Nemačkoj – i obrnuto.

Preporučujemo

Granica između Nemačke i Francuske, duga 450 kilometara, više ne predstavlja ograničenje u svakodnevnom životu. Mnoga pitanja su rešena – ali ne i zaštita građana EU-zemalja na osnovu aplikacija za zaštitu od kovida 19, piše Deutsche Welle.

Za razliku od većine drugih EU-zemalja, Francuska je ovog proleća uvela aplikaciju pod imenom „StopCovid“, koja ne koristi usluge Epla i Gugla za praćenje kontakata, a pritom ona pohranjuje sve kontakte korisnika aplikacije na centralni server. To je praksa koju druge zemlje EU odbacuju – zbog zaštite podataka.

Faza uspešnog testiranja

S obzirom na to da tehnologija i zaštita informacija sprečavaju razmenu podataka, Francuska kao država EU s najviše prekograničnih putnika u dogledno vreme neće biti deo Evropskog sistema za upozoravanje na koronu. Taj sistem bi, inače, trebalo da startuje u prvim zemljama EU već u oktobru.

U proteklih sedam dana šest država je, kroz pilot-projekat, testiralo novu infrastrukturu za razmenu podataka – pored Nemačke, to su Danska, Italija, Irska, Češka i Letonija. Prva sedmica testiranja bila je uspešna. Svi sistemi radili su po planu, izjavio je za DW jedan portparol Evropske komisije.

Do sada su aplikacije za upozorenje informisale svoje korisnike samo o riziku koji dolazi od ljudi koji koriste istu aplikaciju. U budućnosti će server Evropske komisije u Luksemburgu da reguliše razmenu ID-adresa zaraženih i između država-članica. Tako će nemačka aplikacija za upozorenje na koronu, nakon susreta s rizičnom osobom odnosno korisnikom neke druge evropske aplikacije, da uključi alarm za opasnost.

Da bi sve to funkcionisalo, korisnici nemačke aplikacije moraju da to u svojoj aplikaciji odobre, saznaje DW od programera. Selektivna upozorenja na opasnost u aplikaciji za svaku pojedinačnu zemlju takođe su tehnički moguća, ali testovi su pokazali da korisnici više vole najjednostavnije moguće opcije odabira.

Prekogranično funcionisanje tehnički uglavnom nije problematično za mobilne telefone, jer sve aplikacije koriste isti Epl odnosno Gugl interfejs. Pametni telefoni zato mogu međusobno da komuniciraju.

Da bi pružile informacije o rizičnim susretima, nacionalne aplikacije će, pored ID-adresa iz sopstvenog sistema, u budućnosti morati da sinhronizuju odnosno proveravaju ID-adrese i ljudi iz drugih zemalja uključenih u mrežu. Pametni telefon korisnika iz Berlina neće primati samo ID zaraženih iz npr Garmiš-Partenkirhena i Zarbrikena, već i iz Kopenhagena, Palerma ili iz Rige. Količina podataka koja se na taj način generiše može veoma da se poveća, u zavisnosti od povećanja broja zaraženih, ali čini se da je i tada ipak moguće upravljati pametnim telefonom i strukturom servera. Uklonjene su inače i političke barijere koje su bile najveća prepreka za razmenu zdravstvenih podataka o zaraženosti širom Evropske unije.

Flop u Francuskoj

Ipak, niko ne likuje zbog stavljanja u pogon ovakve aplikacije. I političari su značajno smanjili svoja očekivanja od takvih aplikacija. Na početku korišćenja francuske aplikacije „StopCovid“, državni sekretar za pitanja digitalizacije Sedrik O upozorio je stanovništvo drastičnim rečima: Ako se aplikacija ne koristi, biće „više zaraženih ljudi, više smrtnih slučajeva i brže ćemo se vratiti u vanredno stanje“. Pretnja je bila od male koristi. „StopCovid“ se u Francuskoj smatra neuspehom.

Do danas je ta aplikacija instalirana manje od 2,5 miliona puta, ali je kasnije deinstalirana 700.000 puta. Aplikacija je upozorila samo otprilike 250 ljudi na rizične kontakte. „Nije opravdala očekivanja“, nedavno je priznao i premijer Francuske Žan Kaste.

Ujedno, ne nazire se ni kraj dileme da li bi aplikacija trebalo da bude obavezna. Pojedini političari zalažu se za to, ali je ta varijanta ipak, čini se, malo verovatna, kao što je malo verovatan i razvoj potpuno nove aplikacije koja bi omogućila veću zaštitu podataka i razmenu sa susednim zemljama.

Aplikacija bolje prošla u Nemačkoj

Za razliku od francuske, nemačka aplikacija je mnogo bolje prihvaćena. Skinuta je 18 miliona puta, ali se i ona suočava sa izazovima. Kako pokazuju istraživanja javnog mnijenja, ljudi su zasićeni aplikacijama. Tehnički problemi verovatno su doveli do toga da te aplikacije ne podržava toliko mnogo ljudi kao u početku.

Statistika pokazuje da aplikacija nije čudesno oružje protiv širenja virusa. Do sada je samo manje od pet odsto svih infekcija signalizirano korisnicima preko telefona, piše „Špigel“. Pored toga, još uvek nisu sve laboratorije koje rade testova povezane sa sistemom.

Pa ipak, još uvek je prerano za konačnu procenu evropskih aplikacija za upozoravanje na koronu. Moguće je da će one moći bolje da pokažu svoju efikasnost ako narednih nedelja broj slučajeva nastavi da raste i ako se veći broj korisnika suoči sa porukama upozorenja.

Luksemburg pokušava bez aplikacije

Francuskim pušačima u Alzasu koji kupuju cigarete s druge strane granice u Nemačkoj, prestaje samo da instaliraju obe aplikacije i aktiviraju odgovarajuću, u zavisnosti od toga gde se nalaze. Paralelni rad obe aplikacije, francuske i nemačke, nije moguć.

A putnici iz Luksemburga, gde se nalazi server za razmenu podataka korona-aplikacija, nemaju izbora. Oni će i dalje moći širenje zaraze da prate na stari način. Ta zemlja, naime ne planira razvoj nikakve aplikacije za upozorenje na koronu, potvrdila je za DW portparolka vlade Luksemburga.

(Telegraf.rs)