Šest meseci pandemije: Šta sve znamo o korona virusu, šta ne znamo i kada se dogodio veliki preokret

Prošlo je šest meseci otkako je SZO proglasio pandemiju od korona virusa a naučnici i dalje nemaju odgovore na brojna pitanja

Covid-19 je danas deo naših života. Prošlo je tačno šest meseci otkako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju. Neprijatelj je to o kom smo naučili mnogo, iako niko ne zna odgovor na pitanje šta nas čeka ove jeseni i zime.

Preporučujemo

Hoće li se epidemija ponovno razbuktati?

Zbog velikog mešanja ljudi tokom leta, nakon ukidanja prolećnog karantina, broj zaraženih u Evropi naglo raste, prenosi Jutarnji.

Tako je u Francuskoj, Španiji i Velikoj Britaniji i u mnogim drugim zemljama, iako se ne radi o nivoima kakvi su bili na vrhuncu epidemije u martu i aprilu.

- Hiljade novozaraženih na dan, to je puno... To je veoma zabrinjavajuće - ocenio je francuski ministar zdravlja, Olivier Veran, u utorak za radio France Inter.

- Ako tako potraje Ujedinjeno Kraljevstvo doživeće „turbulentno razdoblje u mesecima koji dolaze - rekao je za BBC Džonatan Van Tam, jedan od zvaničnika britanskih zdravstvenih vlasti.

Povećanje broja zaraženih automatski će dovesti do većeg broja teških slučajeva za nekoliko sedmica, upozorio je Veran. Ali pitanje je u kojim razmerama?

Opekavši se na prvom talasu, mnogi lekari strahuju da će bolnice i odeljenja za intenzivnu negu ove jeseni ponovno biti pretrpani, kao u martu. Virus sada cirkuliše najviše među mladima, koji nisu riskantna grupa, ali stariji i oni slabijeg zdravlja neizbežno će biti pogođeni, upozoravaju.

Drugi, manje pesimistični, smatraju da je rizik od preopterećenja bolnica manji nego u proleće, jer ljudi koji spadaju u riskantne grupe poštuju epidemiološke mere.

Najoptimističniji računaju na imunitet stečen u prvom talasu, nadajući se da će on sprečiti drugi talas i omogućiti da se izbegne ponavljanje katastrofe iz marta. Ali to je tek pretpostavka....

Svi, međutim, insistiraju na važnosti poštovanja epidemioloških mera kao što su nošenje maski, često pranje ruku i poštovanje distance.

Reinfekcije i imunitet

Nekoliko slučajeva ljudi koji su ozdravili od koronavirusa i potom se ponovno zarazili zabeleženo je poslednjih sedmica u svetu, što postavlja pitanja o trajnosti imuniteta.

Prvi takav potvrđeni slučaj bio je tridesetogodišnjak iz Hong Konga, koji je bio teže bolestan prvi put nego drugi. Stručnjaci u tome vide tračak nade i znak da je njegov imunološki sistem naučio da se brani nakon prve infekcije.

Naglašavaju ipak da se ne mogu izvlačiti zaključci na osnovu samo nekoliko slučajeva. Naglašavaju i da pravo pitanje nije može li se zaraziti dva puta, nego koliko je čovek zarazan drugi put.

Sve u svemu, imunitet protiv covid-19 još se slabo razume. Naučnici su jako usresređeni na antitela, ali se takođe nadaju da bi drugi tip imunološkog odgovora, koji se temelji na T-limfocitima, mogao da zaustavi epidemiju. Ali, to je tek teorija.

Šta nije sigurno

Uloga dece

Školska godina počela je u mnogim zemljama, ali još se tačno ne zna kakvu deca imaju ulogu u širenju epidemije. Jedno je sigurno: retko obolevaju od korone. Većina razvije tek blagi oblik bolesti ili uopšte nemaju simptome... Ali se ne zna jesu li jednako zarazni kao i odrasli.

- Kada se pojave simptomi, deca izlučuju jednaku količinu virusa kao i odrasli i jednako su zarazni kao i oni. Ne zna se u kojoj meri asimptomatska deca mogu da zaraze druge - ističe Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

Nekoliko istraživanja pokazalo je da izgleda da deca retko prenose bolest, možda zato jer imaju manje simptoma (budući da kašljanje ili kijanje povećavaju rizik od prenosa virusa).

Mnogi stručnjaci upozoravaju ipak da treba razlikovati decu od adolescenata, koji su po zaraznosti sličniji odraslima.

Vakcina: brzo i dobro, je li to moguće?

Pronalazak delotvorne i sigurne vakcine smatra se najboljim načinom za zaustavljanje pandemije. Ali ne zna se kada će se to dogoditi, uprkos mnogobrojnim najavama njegova skora otkrića u globalnoj trci s golemim finansijskim ulozima.

U zadnjem izveštaju od srede, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) navodi 35 potencijalnih vakcina koje su u fazi kliničkih ispitivanja na ljudima širom sveta.

Devet ih je u poslednjoj fazi ili će to biti uskoro. To je tzv. treća faza kada se proverava delotvornost vascine na hiljadama dobrovoljaca.

Sjedinjene Države, Rusija i Kina vode bitku na daljinu i ubrzavaju procedure u nadi da će prvi razviti vakcinu, čak pre kraja ove godine.

Ali stručnjaci upozoravaju da se ne meša brzina i brzopletost, jer bi preskakanje faza moglo da prouzrokuje probleme sa sigurnošću vakcine.

Koliko je poštovanje procedure važno pokazuje primer jednog od projekata koji su najdalje odmakli, koji sprovode laboratorija AstraZeneca i Univerzitet u Oksfordu, a koji je u utorak privremeno zaustavljen. Razlog: pojava „potencijalno neobjašnjive bolesti”, možda ozbiljne nuspojave vakcine, kod jednog učesnika ispitivanja.

Evropska agencija za lekove (EMA) smatra da bi „moglo potrajati najmanje do početka 2021. da neka vakcina protiv covid-19 bude spremna za odobrenje i da bude raspoloživa u dovoljnoj količini” za korišćenje širom sveta.

A u najgorem slučaju, moguće je da vakcina nikada ne bude pronađena.

Šta znamo

Maske i aerosoli

Preokret je spektakularan: maske su u martu smatrali beskorisnim, a danas ih preporučuje većina zdravstvenih organizacija u svetu, među kojima i SZO.

U međuvremenu, otkriveno je da se covid-19 vrlo verojatno prenosi i sitnim česticama raspršenim u zraku koji izdišu oboleli (aerosolom), a ne samo većim kapljicama koje se izlučuju kod kijanja, kašljanja ili govorenja u blizini i prljavim rukama.

Još se ne zna tačno koji udeo ima takav način prenošenja bolesti u dinamici epidemije, ali mnoga istraživanja govore da je značajan.

U tom slučaju fizička distanca nije dovoljna i maska postaje neophodna, tim više ako se nalazimo u zatvorenim prostorima, s puno ljudi i slabom ventilacijom. Takva se mesta sada smatraju najriskantnijima, a neke zemlje uvele su obavezno nošenje maski i na ulici.

Lekovi

Danas se o lekovima više zna, zahvaljujući kliničkim ispitivanjima. Samo jedna vrsta lekova pokazala je da smanjuje smrtnost, a to su kortikosteroidi, koji suzbijaju upale. Ali oni su indicirani samo za „teške i kritične oblike” bolesti, naglašava SZO.

Antivirusni lek remdesivir smanjuje trajanje bolničkog lečenja, ali njegova korist je relativno skromna.

S druge strane, hidroksiklorokin, koji je preporučivao američki predsednik Donald Trump, I u Francuskoj profesor Didier Raoult, nije se pokazao delotvornim.

(Telegraf.rs)