Amerika je 2018. otvorila ambasadu u Jerusalimu: Zašto je ta odluka toliko kontroverzna

Trampovu odluku da prizna Jerusalim kao glavni grad odbacili su brojni svetski lideri. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitan sastanak gde je čak 14 od 15 zemalja članica osudilo ovaj potez

Pre skoro tri godine predsednik SAD Donald Tramp objavio je da zemlja čiji je on lider priznaje Jerusalim kao prestonicu Izraela. Osim toga, Tramp je tog 6. decembra 2017. godine najavio i plan premeštanja američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim što je izazvalo negodovanje širom sveta.

Preporučujemo

Trampovu odluku da prizna Jerusalim kao glavni grad odbacili su brojni svetski lideri. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održao je hitan sastanak gde je čak 14 od 15 zemalja članica osudilo ovaj potez.

Velika Britanija, Francuska, Švedska, Italija i Japan bili su među zemljama koje su kritikovale odluku, ali je ipak bilo zemalja koje su podržale. Gvatemala je, na primer, navela da će ispratiti ovaj korak i premestiti ambasadu, dok su Paragvaj, Češka, Rumunija i Honduras takođe razmišljali o tome.

Palestinski zvaničnici objavili su da odluka jednostavno poništava učešće SAD u mirovnim pregovorima, dok su širom Zapadne obale i pojasa Gaze izbili nasilni protesti.

Američka ambasada u Jerusalimu otvorena je 14. maja 2018. godine, baš na 70. godišnjicu donošenja Deklaracije o nezavisnosti Izraela. Protesti u Gazi završili su bacanjem suzavaca, a poginulo je 58 Palestinaca.

O Trampovoj odluci se i danas priča, posebno zbog toga što je nedavno objavljeno da će i Srbija, nakon sastanka u Vašingtonu, preseliti svoju ambasadu u Jerusalim. Osim Srbije, to će uraditi i takozvano Kosovo.

Zašto je premeštanje ambasade toliko bitna stvar?

Premeštanje ambasade SAD u Jerusalim zvanično je potvrdilo priznavanje ovog grada za prestonicu Izraela. Time je prekršen 70 godina star mirovni konsenzus, te narušeni mirovni pregovori između Izraelaca i Palestinaca.

Da bi se sve to objasnilo, potrebno je vratiti se malo u istoriju. Plan podele Ujedinjenih nacija sastavljen 1947. godine predviđao je Jerusalim kao zaseban "međunarodni grad". Ipak, rat koji je usledio nakon proglašenja nezavisnosti Izraela godinu dana kasnije podelio je grad. Kada su se borbe završile 1949. godine, granica primirja, često nazivana Zelena linija jer je bila ucrtana zelenim masilom, videla je zapadni deo pod kontrolom Izraela, a istočni, koji uključuje i Stari grad, pod kontrolom Jordana.

Tokom šetodnevnog rata 1967. godine Izrael je okupirao Istočni Jerusalim. Od tada je sav grad pod vlašću Izraela. Grad obeležava "Dan Jerusalima" krajem maja ili početkom juna, ali Palestinci, kao i mnogi u međunarodnoj zajednici i dalje vide Istočni Jerusalim kao glavni grad buduće palestinske države.

Pre 1980. brojne zemlje imale su svoje ambasade baš u Jerusalimu, uključujući na primer Holandiju i Kostariku.

Ipak, u julu 1980. Izrael je usvojio zakon kojim je Jerusalim proglašen ujedinjenom prestonicom Izraela. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odgovorio je rezolucijom kojom je osudio aneksiju Istočnog Jerusalima i proglasio to kršenjem međunarodnog prava.

Sve ambasade su premeštene. Kostarika i El Salvador su poslednje dve zemlje koje su 2006. godine prebacile ambasade iz Jerusalima, pridruživši se tako ostalima u Tel Avivu, gde ih je ukupno bilo 86.

Neki konzulati jesu ostali u Jerusalimu. Američki je ostao u zapadnom delu grada, ali druge države kao što su Britanija i Francuska, na primer, imaju konzulate u istočnom delu, koji zapravo služe kao glavno predstaništvo na palestinskoj teritoriji.

Amerika zapravo nikada nije imala ambasadu u Jerusalimu, to je oduvek bio Tel Aviv.

Situacija postaje složenija 1989. godine kada je Izrael počeo da iznajmljuje SAD zemljište u Jerusalimu za novu ambasadu. Zakup na 99 godina koštao je 1 dolar godišnje.

Američki Kongres je 1995. godine usvojio zakon kojim se od Amerike zahteva da preseli ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Pristalice su navele da bi SAD trebalo da poštuju izbor Izraela po kom je Jerusalim glavni grad i priznati ga kao takav.

Ipak, svi predsednici SAD od 1995. godine, Bil Klinton, Džordž Buš i Barak Obama, obili su to da učine, govoreći o interesima nacionalne bezbednosti. Sve do Donalda Trampa.

Odgovor Izraelaca i Palestinaca

Izraleska vlada je pohvalila Trampovu odluku, dok su predstavnici Palestinaca naveli da bi preseljenje ambasade u Jerusalim bilo kršenje međunarodnog prava.

Predsednik Mahmud Abas obratio se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i jordanskom kralju Abdulahu u nameri da promene Trampovo mišljenje. To se nije dogodilo.

Palestinske vlasti saopštile su da će prekinuti odnose sa svim državama koje budu otvarale ili premeštala ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, javlja turska agencija Anadolija.

To je na Tviteru objavio generalni sekretar Izvršnog odbora Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Saib Urejkat, ne pominjući Srbiju koja je najavila premeštanje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalem i tzv. Kosovo koje je najavilo priznavanje Izraela i otvaranje ambasade u Jerusalemu.

- Pozivamo sve države da poštuju međunarodno pravo. Kršenje međunarodnog prava nije pokazatelj moći, već slabosti - poručio je Urejkat.

Premeštanje ambasade Srbije iz Tal Aviva u Jerusalim deo je sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, koji je potpisan u petak u Beloj kući sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

(N. Z.)