U Španiji bukti rat balkanskih bandi za prevlast na narko-tržištu: Otmice, pucnjave, požari

Jedna od velikih poteškoća u praćenju begunaca iz država bivše Jugoslavije jeste to što oni lako dobijaju lažne dokumente

Više od stotinu bandi i opasnih kriminalnih grupa iz Srbije, Crne Gore, BiH, Albanije, Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije trenutno je aktivno na teritoriji Španije i u drugim delovima Evrope, piše španski list "Pais".

Preporučujemo

Pozivajući se na podatke španskog Obaveštajnog centra za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, list navodi da se organizovane kriminalne grupe sa Balkana često kriju u Španiji.

Neimenovani izvori iz policije tvrde da se "srpske bande sada bore sa holandskim i francusko-alžirskim kriminalnim grupama za prevlast na tržištu za krijumčarenje droge u Španiji", te da se dešavaju pucnjave, otmice i druga nasilna dela, kao što je nedavni požar u hotelu "Sisu butik" u Marbelji.

- Policijski izveštaji pokazuju da su prve kriminalne grupe stigle u Španiju na kraju rata na Balkanu, odnosno 2001. godine. U izveštajima se navodi da su albanske kriminalne grupe, koje se bave krađama iz industrijskih parkova i kuća bogatih vlasnika, stigle u zemlju pre bandi iz Srbije i Crne Gore - navodi se u izveštaju lista "Pais".

Izvori iz španske civilne garde objasnili su da su "državljani Srbije i Crne Gore deo međunarodne mreže koja se bavi krijumčarenjem droge i oružja, što ih čini još opasnijim".

Oni tvrde da su državljani Srbije i Crne Gore počeli da rade na jahtama i trgovačkim brodovima velikih kompanija, a da su na kraju otišli u Brazil kako bi preuzeli ceo posao od izvornih izvršilaca.

"Pais" se u izveštaju poziva i na hapšenje crnogorskog državljanina Ljubomira Krivokapića 22. avgusta u Barseloni, tvrdeći da nije slučajnost što je policija došla po njega niti je slučajnost što njegov dosije vodi do Kotora.

Naime, Krivokapić je optužen da je iz vatrenog oružja ubio muškarca u vozilu 31. maja 2016. u mestu Dobrota, koje pripada opštini Kotor.

- Jedna od velikih poteškoća u praćenju begunaca iz država bivše Jugoslavije jeste to što oni lako dobijaju lažne dokumente. Oni budu optuženi pod jednim imenom i onda se vrate u zemlju sa drugim identitetom i počine nova krivična dela - ističe izvor iz odeljenja za borbu protiv droge pri civilnoj gardi.

(Telegraf.rs/Srna)