Svetom hara epidemija koja može biti pogubnija i od korone, već je odnela na stotine života

Infodemiji, odnosno širenju lažnih vesti, smo svi izloženi, a na desetine hiljada ljudi širom sveta zahvaćeno je njenim talasom. Mnogi su, verujući u lažne informacije o koroni, naudili sebi ili svojim bližnjima

U prva tri meseca ove godine najmanje 800 ljudi širom sveta umrlo je zbog dezinformacija o korona virusu, objavili su naučnici.

Preporučujemo

Prema rezultatima istraživanja objavljenim u časopisu American Journal of Tropical Medicine and Hygiene oko 5.800 ljudi hospitalizovano je zbog posledica verovanja u lažne informacije na društvenim mrežama, prenosi BBC.

Mnogi su preminuli nakon što su pili metanol ili sredstva za čišćenje na bazi alkohola pogrešno verujući da ti proizvodi štite odnosno leče od virusa.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da se epidemija lažnih vesti odnosno "infodemija" povezana s covidom-19 širi jednako brzo kao i sam virus, a teorije zavere, glasine i stigmatizacija u društvu obolelih doprineli su smrti i povredama ljudi.

Mnoge žrtve su sledile savete koji su nalikovali verodostojnim zdravstvenim savetima - poput toga da se konzumiraju velike količine belog luka i gutaju velike količine vitamina kao način sprečavanja zaraze, navode autori studije.

Pili i životinjski urin

Drugi su konzumirali napitke poput kravljeg urina, što je, upozoravaju naučnici moglo imati ozbiljne posledice po zdravlje tih ljudi.

Naučnici zaključuju da je na međunarodnim telima, vladama i društvenim mrežama da se bore protiv epidemije lažnih informacija.

Tehnološke kompanije koje upravljaju društvenim mrežama izložene su kritikama da sporo i nedovoljno reaguju na taj problem, a i zakonodavna tela spora su u regulisanju odgovornosti za širenje lažnih vesti.

Prema istraživanju koje je sproveo BBC pronađene su veze između dezinformacija o virusu i napada, podmetanja požara ili smrti.

Glasine s interneta dovele do napada i masovnih trovanja

Glasine koje su se širile internetom u Indiji dovele su do napada rulje na žrtve ili masovnih trovanja u Iranu.

Telekomunikacijski inženjeri doživeli su pretnje i napadani su, a telefonski stubovi su zapaljeni zbog teorija zavere koje se šire internetom.

Društvene mreže omogućile su prevarantima da iskoriste pandemiju prodajući neefikasna sredstva protiv virusa, pa su ljudi uplaćivali novac za "čudesne mineralne preparate", a dobijali razvodnjeni izbeljivač.

S približavanjem dana kad će se pojaviti na tržištu prva vakcina protiv korona virusa koji uzrokuje covid-19 protivnici vakcinacije mogli bi putem društvenih mreža da uveravaju ljude da ne prime vakcinu.

- Koristi od vakcinacije mogle bi biti potkopane dezinformacijama - upozoravaju lekari.

Uprkos tome što društvene mreže sada uklanjanju ili označavaju kao netačne sve dezinformacije o korona virusu, nedavna anketa u SAD pokazala je da 28 posto Amerikanaca veruje da američki milijarder Bil Gejts želi uz pomoć vakcine u ljude da usadi mikročipove.

(Telegraf.rs)