Pilot o kom priča ceo svet: Njegova dobrota i jedan mobilni pobedili Marfija i spasli stotine ljudi

Čovek koji je u Kanadi imao samo mobilni telefon uspeo da spasi Afrikance koji su bili zaglavljeni u Kini

Jedan čovek i njegov mobilni telefon spasli su živote stotine ljudi. Možda vam ova priča ne bi privukla toliku pažnju da nije u pitanju više od stotinu ljudi, među kojima su mahom studenati, iz Afrike koji su ostali zarobljeni u Kini u jeku pandemije, a čovek koji ih je spasao se nije makao iz Kanade.

Preporučujemo

Tako počinje priča priča o spasilačkoj akciji Tertijusa Majburga, južnoafričkog pilota koji je sedeći u Kanadi, uz pomoć svog mobilnog telefona, za koji je dopunjavao kredit, uspeo da izbavi oko 100 južnoafričkih studenata i nekoliko desetina akademaca iz Zimbambvea koji su ostali zarobljeni u Kini u trenutku kada korona virus hara svetom.

- Da, ja sam taj. Ja i moj mobilni. Ja sam nov u Kanadi, pa mi ne daju dovoljno kredita - započinje svoju priču Majburg sa osmehom.

Upravo je taj njegov telefon i ograničeni iznos kredita na kartici predstavljao jedinu šansu za zarobljene ljude. On je uspeo da organizuje iznajmljivanje i poletanje jedinog funkcionalnog aviona Er Zimbabvea, da prodre do svih ambasada sveta i sve je to radio sedeći u svojoj trpezariji u domu u Kanadi.

- Svi zarobljeni su počeli mene da zovu jer radim kao pilot civilne avijacije. Svi su imali samo jedno pitanje: "Kako da se iščupamo odavde?" - objašnjava Majburg kako je sve počelo.

On kaže da se sa zabranom letova u Južnu Afriku počelo u martu. Pre korone svako je mogao da pozove aerodrom ili avio-kompaniju, da izdiktira svoje podatke o letu i nakon dan ili dva, dobio bi novu kartu i dozvolu za povratak kući. Međutim, pandemija je sve poremetila. Tako je Majburg dobio zaista nesvakidašnji zadatak - da organizuje čarter letove koji će zaobići međunarodne blokade i da u Južnu Afriku vraća ljude, među kojima je najviše studenata, koji su više od pet meseci zarobljeni u Kini.

Kako bi uspeo u akciji spasavanja, Majburg je iskoristio svoje kontakte kako bi iznajmio Boing 767, koji je nekad koristio predsednik Zimbabvea Robert Mugabe lično, organizovao je pilote i posadu kako bi pomogao ljudima da se vrate svojim porodicama. Majburg priznaje da je u prvi mah video dobru poslovnu priliku, ali da ga je uskoro "slomila priča" svakog pojedinca koji ga je nazvao, pa se na kraju sve pretvorilo u jednu veliku spasilačku misiju.

- Nisu me samo zvali ti koji su zarobljeni, već i njihovi partneri, muževi, žene, verenici koji su bili u Južnoj Africi, ili njihovi roditelji... - priča pilot.

Kako bi sve uspeo da iskoordinira potražio je pomoć Karmen Johani, nastavnice iz Južne Afrike koja živi i radi u Guanžou, koja ga je takođe kontaktirala kada je čula da pokušava da organizuje povratnički let za Johanesburg. Karmen je do tada tri godine boravila u Kini. Ali, kada je krenuo haos oko korone i kada su je Kinezi gurnuli u karantin imala je samo jednu želju - da se vrati kući. Mesecima je pokušavala da pronađe let do Južne Afrike, a onda je stigla do Majburga.

- Do mene je stigla poruka da ako želim da stignem kući, moram njega da kontaktiram. Ne samo ja, već svi koji su zarobljeni u Kini. Čim sam mu poslala poruku znala sam da je čovek od reči i da će, iako je sve organizovao potpuno sam, on biti taj koji će nas na kraju i vratiti u Južnu Afriku - priča Karmen.

Ona je potom sa njim pokrenula akciju izvlačenja ljudi.

- Deo naših državljana je evakuisan u martu iz Vuhana i trebalo je da sledeći let krene sredinom juna. Ali je taj let onda otkazan. Vraćali su naše građane iz drugih zemalja, ali iz Kine ne - priča Karmen.

Južnoafrička aviokompanija je bila voljna da preveze svoje državljane natrag u zemlju, ali tako nešto jednostavno nije bilo moguće.

- Bile su nam za let potrebne dozvole obe zemlje. Mi smo imali dozvolu Južne Afrike za poletanje, ali je reakcija kineskih vlasti izostala - saopštila je portparolka južnoafričke avio-kompanije.

Kako je počela jedna od najneverovatnijih akcija spasavanja

Tada su na scenu stupili Majburg, Karmen i gore pomenuti Boing 767. Tu su radile i diplomatske veze iz Zimbabvea, koje su nekako uspele da dogovore sa Kinom povratak njihovih državljana i usputno dostavljanje "nekih Kineza". Samo ulazak građana Zimbabvea u avion bi omogućio i građanima Južne Afrike da polete, i tako je usledila nezaboravna avantura.

Boing je poleteo iz Hararea, prestonice Zimbabvea, za Johanesburg, a odatle za Bangkok a potom je sleteo u Kuala Lampur. Tamo su u avion ukrcali kineske pomorce koji su mesecima bili zarobljeni u Maleziji. Upravo je njihova pomorska kompanija dosta pomogla ovu misiju, jer su finansirali veći deo puta, koji nije bio nimalo jeftin.

Iz Kuala Lampura su potom poleteli za Guangžou, a potom su morali natrag za Maleziju jer im nije bilo dozvoljeno da vrše "domaće letove" unutar granica Kine. Tek onda su mogli da lete za Vuhan gde su ukrcali većinu državljana Južne Afrike, a potom su mogli da krenu natrag u Johanesburg.

Kako im prilikom putovanja "ne bi bilo dosadno" prste je umešao i "drug Marfi", pa se u Bangkoku pokvario jedan od motora na avionu, što je čitavu misiju produžilo za još dve nedelje. Majburg je iz džepa morao da plati po još hiljadu dolara za svakog putnika koji je pokušao da se dočepa svoje domovine - trebalo je platiti njihov smeštaj i obroke. Iako je na letu bilo oko 100 putnika, svi su se zbližili i postali kao familija, delili su i dobro i zlo.

Mnogi su u tom dugom putu ostali bez novca, pa su jedni druge finansirali koliko su mogli.

- Znate ono kad sedite i samo čekate da vidite šta je sledeće što će da krene po zlu. Tako da, kada je crkao motor na avionu mi smo samo počeli da se smejemo, ništa drugo nismo mogli da uradimo. Govorili smo: "To nam je što nam je" - priseća se Karmen.

Kako motoru nije bilo spasa, čekali su da stigne novi. A i on je putovao, baš kao i nesrećni putnici. Iz Harare u Amsterdam, pa potom u Luksor, Taipei i onda tek u Bangkok.

Sve to vreme Majburg je sedeo u Kanadi, ali nijednog trenutka nije želeo da otkaže misiju i da vrati mučene ljude u Kinu ili da ih ostavi.

- Kako ja mogu miran da sedim u bašti, pijem viski i pečem roštilj kada znam da su ti ljudi zaglavljeni tamo negde. Nema odmora i opuštanja, činio sam sve što sam mogao - priča Majburg.

Dok su putnici čekali da motor stigne, Majburgova kreditna kartica je "ušla u crveno". Imao je samo jedan cilj, da izvuče ljude i obezbedi im da stignu kući bezbedno i da dokaže da njegova misija nije pokrenuta samo da bi zaradio. Čitava akcija se otegla do polovine jula, kada su nakon više meseci čekanja i nekoliko nedelja agonije Karmen i stotine studenata krenuli put svog doma.

- Kada smo poleteli iz Kuala Lampura svi smo se raspali. Kao da nam je neko skinuo tonu tereta sa leđa. Kada smo sleteli kući to je bilo nestvarno, svi smo plakali - priča Karmen.

Vlasti Južne Afrike saopštile su za CNN da su učinile apsolutno sve da pomognu svojim državljanim koji su ostali zarobljeni u inostranstvu. Bili su uključeni u dobijanje dozvola za poletanje i sletanje i organizovali su karantin za svoje građane. Svi putnici sada provode dve nedelje u jednom objektu istočno od Johanesburga u karantinu. Ekipa iz aviona se dopisuje putem WhatsApp, jer ne smeju da budu fizički jedno uz drugo. Sada im sve ovo lakše pada, jer znaju da su u svojoj državi.

- Višemesečna agonija je gotova i sve to zahvaljujući jednom čoveku, kojeg nikad nisam upoznala. Nazvala sam ga svojim anđelom čuvarom, jer on je bukvalno to. On je bio jedini koji je mogao da nam pomogne i to je učinio - rekla je Karmen.

(I. N.)