Rajkov otac je Srbin, mama Libanka, on iz Beograda pomaže Bejrutu: Jedna žena je zaplakala zbog toga

- Mnogi ljudi su izgubili domove, živote, neki nemaju dovoljno novca ponovo da izgrade svoje kuće tako da sam rekao sebi da želim da pomognem svojoj zemlji - kaže Rajko (31)

Zove se Rajko Trojanović i kaže da je Srbija njegova zemlja. Ali i Liban. Naime, ovaj 31-godišnjak koji se doselio u Beograd pre četiri godine rođen je u Libanu, zemlji koja je ovih dana zavijena u crno posle užasne eksplozije koja je odnela najmanje 137 života.

Preporučujemo

Otac mu je Srbin, a majka Libanka. Priča da mu srpski za sada nije jača strana, ali radi na tome... Razgovarali smo sa Rajkom posle svega što je u utorak zadesilo prestonicu Libana. Kako kaže za “Telegraf.rs”, ostao je u šoku kada je čuo šta se dogodilo.

- Imam članove porodice u Bejrutu, ali srećom, svi su dobro. Međutim, strašno je to što se desilo. Kada čujem da su sva mesta gde sam bio sada oštećena, stvarno sam bio potresen. Čak sam saznao da je oštećena škola u koju sam išao. Srce mi je slomljeno - priča Rajko za “Telegraf.rs”.

Kako kaže, u tom trenutku odlučio je da pokrene humanu akciju te je postavio kutiju za priloge u svojoj pekari, a svaki dinar pomoći poslaće libanskom Crvenom krstu za grad u kome je nekada živeo.

- Mnogi ljudi su izgubili domove, živote, neki nemaju dovoljno novca ponovo da izgrade svoje kuće tako da sam rekao sebi da želim da pomognem svojoj zemlji. Tužno je šta se dešava tamo, pored korona virusa sada i ova tragedija. To je prisna i mala zajednica, svako zna svakoga. Niko nije mogao ni da pomisli da će ovako nešto u tolikoj meri da utiče na zemlju - objašnjava Rajko.

Dolazak u Srbiju i “povratak korenima”

Rajko priča za naš portal da je 2016. godine odlučio da ostane u Srbiji, upozna svoju zemlju i takoreći se “vrati korenima”.

- U Libanu je bila teška situacija i teško je doći do posla. Želeo sam da osiguram svoju budućnost, a u isto vreme upoznam moju zemlju i naučim jezik. Onda sam rekao ocu da ću da ostanem da živim ovde - istakao je Rajko, čiji je otac radio pri Ujedinjenim nacijama.

Pradeda mu je bio ambasador Jugoslavije u Libanu, a otac mu je pohađao Američki univerzitet u toj zemlji. Upravo tamo je upoznao Rajkovu majku.

- Moj otac je Srbin, moje ime je srpsko, zašto da ne živim u Beogradu i upoznam moju zemlju - dodao je on ponosito u razgovoru za naš portal.

Kako kaže, nedostajala mu je hrana iz Libana.

- I onda sam došao na ideju zašto da ne otvorim libansku pekaru. Otvorio sam je pre dve godine i mislim da smo jedina prava libanska pekara u Srbiji. Uvek sam imao osećaj da je Beograd moj dom, a leti sam kao klinac dolazio ovamo - kaže on za naš portal.

Crvena zvezda i jezik

Iako je u Srbiji četiri godine, a i dolazio je u našu zemlju s vremena na vreme, kaže da mu je srpski težak, te da mu je engleski maternji pošto je neko vreme živeo i u Njujorku.

- Moj srpski nije baš sjajan i dalje imam mnogo problema sa padežima. Ovo je težak jezik - ističe on kroz šalu.

- Znam mnogo o Srbiji, moja devojka je iz Srbije, a inače sam i vatreni navijač Crvene zvezde. Preselio sam se ovde i mislim da sam napravio dobar izbor - dodao je Rajko i istakao da planira da nastavi život u našoj zemlji.

Suze Srba zbog Libana

Objašnjavajući kako ljudi ovde reaguju na stravičnu tragediju koja se dogodila u Bejrutu, Rajko nam je ispričao susret sa jednom od mušterija.

- U pekaru je ušla starija osoba sa psom, pogledala je u zastavu i upitala me da li sam odande. Kada sam joj rekao da jesam, počela je da plače i kazala mi je kako joj je žao. A onda su i mene stigle emocije, zasuzile mi oči. Reakcija ljudi ovde je sjajna, mušterije dolaze i pitanju me kako mi je majka, kako mi je porodica. Osetio sam ljubav srpskog naroda - objasnio je on.

Sličnosti sa libanskim i srpskim narodom

Rajko je pola Libanac pola Srbin, ali tvrdi da se ova dva naroda uopšte toliko ne razlikuju.

- Slični su, Srbi u velikoj meri podsećaju na Libance, a ljudi odande iskreno vole Srbe. Srbi i Libanci imaju mnogo više zajedničko nego što se to misli. Mi smo hrabri narodi, ali volimo da uživamo u životu, znamo da unapređujemo sami sebe. Na veliku žalost obe države, brojni faktori su uticali na to da dostignu pun potencijal, ali to vidim kao motivaciju. Da sam bio u Libanu, a ova katastrofa se desila u Srbiji, uradio bih istu stvar koju i činim sada - da pomognem ljudima - izjavio je Ratko za “Telegraf.rs”.

Život posle eksplozije

Rajko je stalno na vezi sa porodicom u Libanu, a kaže za naš portal da ljudi tamo pomažu jedni drugima.

- Neverovatno je koliko se ljudi solidarišu. Osobe trče na mesto eksplozije i žele da pomognu i urade šta mogu i šta je potrebno. Izgubili su veru u vlast, tako da su odlučili da pomognu sami sebi, a moja majka i brat su uključeni u te akcije - ističe ovaj 31-godišnji Srbin/Libanac.

(M. Lj.)