Korona menja države i kontinente: Budućnost je i dalje neizvesna, a mnogi strahuju od dolaska zime

Strah od mogućeg drugog talasa sada postoji u mnogim zemljama širom sveta, a "Skaj njuz" donosi opširnu analizu o tome šta se događa u Aziji, SAD, Evropi, Rusiji i Indiji i kako se različite države i kontinenti spremaju za naredne mesece, jer se epidemiji nažalost još ne nazire kraj

U prethodnih sedam meseci korona virusom su zaraženi milioni ljudi. Ovaj virus se pojavio prošle godine u Kini i od tada je u svetu umrlo više od 670.000 ljudi, te je epidemija promenila načine života svih nas.

Preporučujemo

Strah od mogućeg drugog talasa sada postoji u mnogim zemljama širom sveta, a "Sky news" donosi opširnu analizu o tome šta se događa u Aziji, SAD, Evropi, Rusiji i Indiji i kako se različite države i kontinenti spremaju za naredne mesece, jer se epidemiji nažalost još ne nazire kraj.

Početna tačka

Sve je počelo u Kini krajem 2019. godine. Tada je sve ovo bio misteriozni virus, a posle početne konfuzije, Kina je uspela da kontroliše epidemiju tek kada je ona postala pandemija.

Na samom početku su pored Kine i druge azijske države i teritorije, posebno Vijetnam, Tajvan, Hongkong i Južna Koreja, uspešno kontrolisale situaciju, izbegavajući katastrofu koja se dogodila u Evropi i SAD.

Ipak, tamo su sada stigli "drugi", pa čak i "treći talasi". Kina je imala najveći dnevni skok u broju obolelih od aprila, Hongkong je oborio rekord od početka epidemije, a žarišta su buknula i u šest vijentamskih gradova.

Virus je sada bolje proučen, kao i taktike kako bi se zaustavilo njegovo širenje, te vlade nisu gubile vreme za uvođenje novih mera.

Azijske države na taj način izbegavaju da dođe to tačke u kojoj će bolnice biti prebukirane, ali takođe pokazuju se i ostatku sveta da je dug period pred nama. Uspeh u borbi protiv korona virusa može da bude jedino privremen.

Katastrofa u SAD

Iako SAD čine svega 5 odsto svetske populacije, skoro četvrtina žrtava korona virusa pripada upravo ovoj zemlji.

Ovo je ujedno i zemlja u kojoj je bilo najviše političkih i društvenih rasprava o tome kako obuzdati virus.

Čak i sada, šest meseci kasnije, predsednik Donald Tramp nema ponekad isto mišljenje kao i vodeći zdravstveni stručnjaci. Sve je prepušteno guvernerima 50 saveznih zemalja ponaosob koji odlučuju o posebnim merama.

Naširoko je prihvaćeno da se zemlja posle "prve blokade" otvorila prerano, čak i u Kaliforniji koja je u ranoj fazi stupila u blokadu koja je bila delimično uspešna. Cena toga su dnevni rekordi u broju obolelih.

Tramp tvrdi da je broj obolelih toliko visok jer je zemlja uspešna u testiranju, ali broj smrtnih slučajeva pokazuje drugačiju priču u Kaliforniji, Teksasu i Floridi.

Iako postoje naznake da se kriva polako "poravnava", lekari i dalje upozoravaju, a stručnjaci traže potpuni "reset" u pristupu prema epidemiji do oktobra, inače Amerikance čeka užasna zima.

Evropa je zastala

Virus je na Evropu uticaju u svakom mogućem aspektu. Stopa smrtnosti je veoma visoka, a u četiri zemlje ukupno, Španiji, Italiji, Francuskoj i Belgiji, umrlo je preko 100.000 ljudi.

Regioni su ostali sa traumama. Na primer, sever Italije, Katalonija u Španiji, istok Francuske stravično su propatili.

Ekonomski gubici su takođe ogromni, te se sada očekuje recesija. Na račun EU upućene su brojne kritike, napravljen je plan za oporavak, a sever i jug pokazali su se kao izuzetno podeljeni.

Najveća i najbogatija evropska nacija Nemačka uspela je da se izbori sa situacijom mnogo bolje od svojih komšija, verovatno zahvaljujući dogogodišnjim investicijama u jedinice intenzivne nege.

Takođe, zemlje koje su ranije stupile u blokadu na kraju su uglavnom bolje i prošle, dok se Švedska izdvojila kao zemlja u kojoj mera gotovo da nije ni i bilo i zato sada predvodi listu nordijskih zemalja po broju obolelih i umrlih.

Lideri nekih istočnoevropskih zemalja optuženi su za korišćenje ove krize za organičavanje ljudskih sloboda, a nakon relativno mirnog perioda virus je ponovo buknuo, između ostalog, u Portugalu, Španiji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Belgiji.

Mnogi sumnjaju u to da će Evropu pogoditi drugi talas, ali se polemiše o tome da li striktnije mere treba uvoditi jedino na pojedinačne lokacije ili na cele nacije kakve smo videli ranije.

Udar na Rusiju

Virus je kasno stigao u Rusiju, te su zvaničnici imali dovoljno vremena da se pripreme. Granice su zatvorene u martu, uveden je karantin za putnike koji dolaze iz inostranstva, ali onda kada je stigao virus - udario je jako.

Od tada je u Rusiji zabeleženo 830.000 slučajeva i trenutno je četvrta zemlja u svetu po broju obolelih. Iako se broj novoobolelih na dnevnom nivou značajno smanjio, brojka je i dalje veća od 5.000 svakog dana.

Prema rečima predsednik Vladimira Putina, situacija ostaje reška i "mogla bi da ode u bilo kom smeru".

Zvaničnici govore o relativno niskoj stopi smrtnosti od 2,5 odsto i da zahvalnost za to pripada odluci o ranom zatvaranju.

Broj testova je impresivan, pošto je do sada obavljeno 27,5 miliona. Ipak, većina Rusa, pokazuju neke ankete, ne veruje zvaničim statistikama, ali su više nego srećni što je karantinu, uglavno, došao kraj.

Ipak, novonastala "sloboda" dovodi do opasnosti, pošto su barovi i klubovi u zemlji puni.

Sada i Indija obara rekorde

Prvi slučaj korona virusa Indija je prijavila 30. januara. Iako je vlada objavila treću vazu ublažavanja mera restrikcija, zemlja je prijavila u sredu rekordnih 52.249 slučajeva.

Sa preko 1,5 miliona slučajeva, Indija je treća po broju obolelih, iza SAD i Brazila. Ipak, vlada prijavljuje stopu smrtnosti od 2,23 odsto, odnosno umrlo je 35.036 osoba.

Zemlja se navodno još nalaziu prvom talasu i ne vide se znaci da je Indija stigla do svog pika.

Najveća briga u zemlji vlada jer je veliki broj slučajeva prijavljen u manjim gradovima i ruralnim delovima Indije, a zdravstveni sistem bi vrlo lako mogao da uruši.

(N. Z.)