Ako svet hitno nešto ne uradi, za 20 godina smeće će pokriti teritoriju veliku kao Britanija

Taj broj je zapanjujuć kaže doktor Kostas Velis sa Univerziteta u Lidsu, ali dodaje da postoji "tehnologija i prilika da se zaustavi plima"

Ukoliko hitno nešto ne preduzememo, procenjuje se da će u našoj prirodi do 2040. godine da završi čak 1,3 milijarde tona plastičnog otpada.

Preporučujemo

Taj broj je zapanjujuć kaže doktor Kostas Velis sa Univerziteta u Lidsu, ali dodaje da postoji "tehnologija i prilika da se zaustavi plima". Izveštaj je objavljen u časopisu "Science".

- Ovo je prva sveobuhvatna procena onoga što bi mogla da bude slika sveta za 20 godina. Teško je zamisliti toliku količinu, ali ako biste mogli da zamislite svu tu plastiku položenu na ravnu površinu ona bi 1,5 put prekrila područje Velike Britanije - rekao je on.

Kako dodaje, sve je veoma složeno sračunati jer je plastika svuda i u svakom delu sveta različita u načinu na koji se postupa prema njoj.

Da bi ovaj složen proces pretvorili u brojke, istraživači su pratili proizvodnju, upotrebu i odlaganje plastike širom sveta. Tim je stvorio model za predviđanje buduće zagađenosti plastikom.

S obzirom na trenutni trend proizvodnje plastike i nedovoljno velike promene u recikliranju, za 20 godina proizvelo bi se 1,3 milijarde tona. S obzrom na ovo, istraživači su projektovali skoliko bi različite intervencije uticale na taj broj: prilagodili su model kako bi povećali recikliranje, smanjili proizvodnju i zamenili plastiku drugim dostupnim materijalima.

Vini Lu iz američkog fonda koji je finansirao istraživanje navodi za BBC da je od vitalnog značaja da se postigne svako moguće rešenje.

- Ako to učinimo, možemo smanjiti količinu plastike koja odlazi u okean do 2040. za 80 odsto - rekla je ona.

Ali, čak i ako se preduzmu sve izvodljive akcije, Velis kaže da je model pkazao da će u naredne dve decenije biti dodatnih oko 710 miliona tona plastičnog otpada.

Jednostavnog rešenja nema jer čak 2 milijarde ljudi nema pristup odgovrajućem odlaganju otpada.

- Oni moraju da se otarase smeća, tak da nemaju izbora nego da ga spale ili bace - kaže Velis.

I uprkos tome što igraju veliku ulogu u smanjenju otpada, oko 11 miliona skupljača sirovina nemaju gotovo nikakva prava i rade u katastrofalnim uslovima.

(Telegraf.rs)