Ko će pobediti u globalnoj trci za pronalazak vakcine protiv korona virusa?

Trenutno trku predvodi britanska grupa sa Oksforda i AstraZeneka. Testiran je veliki broj ljudi i kako se čini zasad sve ide dobro

Svet se sa pandemijom korona virusa bori više od sedam meseci. Sve će, kako se čini, potrajati dok ne dođemo do vakcine na kojoj rade brojni naučnici. Trenutno oni rade na više od 150 potencijalnih vakcina protiv Kovida-19.

Preporučujemo

Nikada ranije se nije dogodilo da ovoliko naučnih timova radi na pronalasku leka koji bi mogao da spase živote miliona ljudi.

Trenutno trku predvodi britanska grupa sa Oksforda i AstraZeneka. Testiran je veliki broj ljudi i kako se čini zasad sve ide dobro, piše Sky news.

Faze razvoja

Kako smo naveli, trku predvodi Univerzitet Okford i AstraZeneka. Oni su stigli do treće faze razvoja i nalaze se na listi od nekoliko desetina timova koji rade na ovom posebnom zadatku. Zasad su samo tri tima stigla do treće faze i još niko nije dobio licencu.

Pre same prve faze ide pretkliničko istraživanje. U tom slučaju, jedinjenje koje je stvoreno kao mogući kandidat za vakcinu daje se životinjama ili se pomoću računarskog modeliranja utvrđuje da li bi moglo da deluje na ljude.

Kroz fazu 1 vakcina se daje malom broju ljudi, obično do 100, i tako se utvrđuje da li je uopšte bezbedno da ona bude upotrebljena na većem broju ljudi. Već kroz fazu 2 potencijalna vakcina se daje veće, broju ljudi, do nekoliko hiljada, i tako se otkriva da li stvara imunost i stoga, može li da bude efikasna u sprečavanju širenja zaraze. U ovoj fazi se mogu utvrditi i glavni neželjeni efekti. Faza 3 obuhvata mnogo širu studiju, potencijalno hiljada ljudi, koja bi sagledala nivo zaštite koju bi vakcina obezbedila za društvo uopšte. Utvrđuje se takođe i mnogo širi spektar neželjenih efekata.

Sledeća faza je licenciranje, koje podrazumeva ispitivanje koje bi utvrdilo da li ovu potencijalnu vakcinu treba primeniti u široj javnosti. O tome odlučuju državni organi, kakva je Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) u Velikoj Britaniji. Ukoliko se utvrdi da je bezbedna - sledi distribucija u zdravstveni sistem.

Glavni favoriti

Prvi je Univerzitet Okford i AstraZeneka koji su trenutno na trećoj fazi. U tu fazu istraživanje je ušlo u maju, a istraživanje je sprovedeno na ljudima u Brazilu, države koja je među najteže pogođenim epidemijom korona virusa.

Brojni stručnjaci tvrde da Okford prednjači u trci i predviđaju da će biti prvi koji će napraviti funkcionalnu vacinu koja će biti spremna za ditribuciju u roku od godinu dana.

Nekoliko država potrošilo je milione kako bi obezbedile materijal za vakcinu, a rad na njoj baziran je na prethodnoj proizvodnji vakcine protiv MERS-a, još jedne smrtonosne zarazne bolesti koja napada respiratorni sistem.

Farmaceutski koncern "AstraZeneca" planira da do kraja godine na tržište izbaci vakcinu protiv korona virusa, koja će, kako je najavio predsednik kompanije Paskal Sorio, koštati 2,50 evra.

Kineska biotehnička kompanija "Sinovak" dobila je odobrenje da započne sa trećom fazom istraživanja takođe u Brazilu nakon što je početkom ovog meseca obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju da je spremna za testiranje. Ne očekuje se da će istraživanje da bude gotovo pre oktobra 2021. godine.

I američka biotehnička kompanija "Moderna" saopštila je da se njihova potencijalna fakcina pokazala uspešnom na grupi od 45 volontera i da je uticala na poboljšanje imunog sistema protiv Kovida-19. To je rezultat istraživanja iz faze 1, a sa fazom 2 započelo se u maju, te će u nju biti uključeno više ljudi.

Očekuje se da će još veća grupa, od 30.000, da bude uključena u fazu 3 i to ovog meseca. "Modernu" je podržala američka vlada sa skoro pola milijardi dolara.

Uključen ceo svet

I dok se uglavnom govori o ovim testiranjima koja su najdalje stigla, važno je napomenuti da je u trku za vakcinom uključen veliki broj zemalja, ali da se većina i dalje nalazi na pretkliničkom ispitivanju.

Na primer, pretkliničko istraživanje sproveli su Brazil, Argentina, Španija, Francuska, Italija, Švajcarska, Holandija, Belgija, Slovačka, Rumunija, Danska, Finska, Turska, Kazahstan, Egipat, Nigerija, Tajland, Vijetnam.

Do faze 1 stiglo se u Kanadi, Rusiji, Australiji, Južnoj Koreji, Japanu. Nemačka je u fazi 2, dok su do faze 3 stigli SAD, Velika Britanija, Švedska i Kina.

Kada je reč o balkanskim zemljama, osim Rumunije, nijedna druga nije uključena ni u kakvo istraživanje još uvek.

Licence

Pre nego što vakcina bude obezbeđena javnosti, ona mora da dobije licencu. Za to će biti zadužene posebne agencije vlada širom sveta, a u prošlosti se pokazalo da tim regulatornim telima u ponekim slučajevima treba i nekoliko godina za taj posao. Ipak, profesor Deni Altman sa Imperijal koledža objašnjava za Sky news da se taj period može svesti na nekoliko meseci.

Vremenski rok mogao bi da zavisi od takozvane studije u kojoj će ljudima biti data vakcina, a onda će namerno da budu zaraženi kako bi se videlo kako će reagovari. Ovakve studije su kontroverzne iz etičkih razloga.

Drugi način da se ubrza dobijanje licence je da se testiranje izvrši u zemljama sa visokom stopom zaraze. Testiranje je problematično u Evropi jer stopa infekcija relativno opada, a reprodukcioni broj je manji nego na početku epidemije.

Na kraju, efikasnost vakcine zavisiće i od načina na koji je ona distriburiana. Na primer, u Britaniji ne bi trebalo da bude problema jer će nju distribuirati NHS, ali postoje zemlje u kojima je zdravstveni sistem fragmentisan.

Pogledajte koju grešku Srbi masovno prave s maskom, a tako se mogu zaraziti korona virusom:

(N. Z.)