Zašto Veliku Britaniju nije zahvatio drugi talas korona virusa iako još nema kolektivni imunitet?

Jedan od razloga zašto do sada ipak nije došlo do drugog talasa u Britaniji jeste dolazak letnjih dana na severnu poluloptu

Uprkos upozorenjima nekih stručnjaka da bi ublažavanje mera ograničenja moglo dovesti do pojave drugog talasa korona virusa, odnosno ponovnog porasta broja infekcija, 11. maja Englezima je bio ponovo dopušten odlazak u parkove i vežbanje u parkovima, u junu su se otvorile prodavnice, 4. julu počeli su opet da rade pabovi, restorani i kafići, a u subotu su ublažene smernice za socijalno distanciranje.

Preporučujemo

Dženi Haris, zamenica vodećeg medicinskog lekara u Engleskoj, rekla je na konferenciji za novinare prošlog četvrtka da uvek postoji mogućnost ponovnog porasta broja zaraženih u Velikoj Britaniji.

Engleska je, naime, ublažila mere brže od ostatka Velike Britanije i velikog dela Evrope. Vlasti smatraju da je taj potez bio opravdan jer infekcije u Velikoj Britaniji opadaju od aprila, kada su dostizale i više od 8.000 slučajeva dnevno, piše New Scientist.

Mogući razlozi

Jedan od razloga zašto do sada ipak nije došlo do drugog talasa u Britaniji jeste dolazak letnjih dana na severnu poluloptu. Neka istraživanja upućuju na to da, kao i kod drugih respiratornih virusa, korona virusi ostaju duže aktivni na površinama kada je vazduh hladniji i manje vlažan. Ipak, još uvek nije jasno hoće li korona virus uistinu imati odliku sezonalnosti kao što, na primer, ima grip, prenosi Index.hr.

Više temperature takođe podstiču ljude da što više vremena provode na otvorenom, gde je verovatnije da će virus biti oštećen sunčevom svetlošću ili odleteti na povetarcu. Jedno kinesko istraživanje pokazalo je da se 98 odsto visokog nivoa prenosa virusa odvija u zatvorenim prostorima.

- Klima može, ali i ne mora biti faktor. Ono što znamo jeste da je širenje virusa otežano na otvorenom - rekao je lekar Gabrijel Skali.

Stručnjaci smatraju da postoje i drugi činioci zbog kojih za sada nije došlo do ponovnog porasta infekcija. Naime, otprilike polovina smrtnih slučajeva povezanih s korona virusom u Velikoj Britaniji odnosila se na štićenike domova za starije, no sada su se u tim ustanovama uvele mnogo rigoroznije mere.

Jedno od mogućih objašnjenja je i to da su građani nastavili da budu oprezni, uprkos ublažavanju mera. Anketa koja je sprovedena nad više od 2.000 stanovnika Velike Britanije upoređivala je stav ljudi prema merama ograničenja na početku aprila s onima na kraju maja i utvrdila je da je odgovornost građana u oba slučaja bila vrlo visoka.

- Građani su se sve vreme držali mera socijalnog distanciranja. Uočili smo neverovatan oprez i jako razumevanje svih mogućih rizika kod većine stanovništva - rekao je Bobi Dafi sa univrziteta King's College London koji je radio na tom istraživanju.

Kolektivni imunitet

U poslednjih par nedelja u nekoliko zemalja koje su ublažile ili ukinule mere ograničenja uočen je ponovni porast slučajeva. Izrael je, na primer, pogodio drugi talas. Ta zemlja je 5. jula izvestila o gotovo 1.000 novih slučajeva i ponovo uvela neke mere ograničenja. Južna Koreja imala je nekoliko novih žarišta koja su potekla iz noćnih klubova i firmi. Ograničenja su ponovo uspostavljena u delovima Španije i u nekoliko američkih saveznih država.

Postoje neke naznake da bi do promene u stopi infekcije moglo doći i u Britaniji. Najnovije brojke britanskog Državnog zavoda za statistiku pokazuju da se polako smanjuju nivo pada infekcija. Dodatno, u gradu Lesteru zabeleženo je novo žarište, zbog čega su ponovno uvedene neke restrikcije.

Koji god da bio razlog zašto za sada nema porasta broja zaraženih u Velikoj Britaniji, sigurno je da tome nije uzrok kolektivni imunitet. Kolektivni imunitet znači da je dovoljno veliki broj stanovništva, oko 60%, preboleo covid-19 i razvio antitela, zbog čega je otežano širenje korona virusa.

Naime, više svetskih studija ukazalo je na to da samo 1 do 10 odsto populacije ima antitela.

- Ne izgleda kao da nas je puno bilo izloženo virusu - rekao je epidemiolog Mark Vulhaus sa Univerziteta Edinburg.

(Telegraf.rs)