Šta se krije iza Trampove odluke da povuče trupe iz Nemačke?

Troškovi osoblja svih američkih snaga u Evropi su 2019. godine iznosili 30 milijardi dolara

Najava povlačenja dela američkih vojnih snaga iz Nemačke nije iznenađenje. Bivši američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel i njegov šef Donad Tramp već godinu dana prete da će „kazniti“ Nemačku jer ne izdvaja dovoljno novca za odbranu.

Preporučujemo

Nemačka vlada je o tome obaveštena na dan objavljivanja odluke, odnosno u ponedelja. Drugi NATO-saveznici čak nisu zvanično ni obavešteni. Tri minuta – koliko je američki predsednik na konferenciji za novinare posvetio toj temi – ostavljaju mnoga otvorena pitanja. Ovo su neki od odgovora.

Koliko vojnika će SAD povući iz Nemačke?

Predsednik Tramp rekao je da je sada u Nemačkoj stacionirano 52.000 američkih vojnika i da će on taj broj „da prepolovi na 25.000“. Ali trenutno u Nemačkoj ima 34.500 vojnika SAD i oko 17.000 civila koji rade za vojsku. Ukoliko se ostane pri broju od 25.000, onda to znači povlačenje 9.500 vojnika. Stvaran broj Amerikanaca u Nemačkoj, međutim, ionako stalno varira – neki novi dolaze, drugi odlaze, održavaju se manevri…

Koje američke trupe su u Nemačkoj stacionirane?

Američka vojska ima u Nemačkoj veliku vazduhoplovnu bazu u Ramštajnu. Ona služi pre svega kao baza za akcije na Srednjem Istoku, u Avganistanu, Iraku i Africi. U Landštulu se nalazi velika vojna bolnica, u Vizbadenu i Štutgartu komandne centrale za akcije u Africi i Evropi, u Grafenveru je najveći vojni poligon NATO, a u Rajndalemu stacionirana je jedna eskadrila borbenih lovaca F-16, piše “Dojče vele”.

Te snage su deo odbrambene strukture NATO u Evropi. Većih borbenih snaga za odbranu Nemačke u zemlji ni nema – za razliku od tvrdnji američkog predsednika. Ove sadašnje baze je prema oceni američkih vojnih stručnjaka moguće premestiti negde drugde – ali to bi bilo veoma skupo. Vojno i strateški, njihovo slabljene nema smisla.

Zašto Amerikanci povlače vojnike?

Donald Tramp označava Nemačku kao „delinkventa“, što može da se prevede i kao „zločinaca“, ali i kao onaj koji ne izvršava svoje obaveze. Tramp ne krije da se u ovom slučaju radi o političkoj kaznenoj akciji. „Smanjićemo na 25.000, pa ćemo da vidimo kakva je reakcija“, rekao je američki predsednik u ponedeljak. Prema njegovom mišljenju, Nemačka svojim izvoznim suficitom i kupovinom ruskog gasa već decenijama vara Sjedinjene Države. Očigledno je da bi Berlin, ovim povlačenjem vojnika, trebalo da bude prisiljen da promeni svoju trgovinsku politiku prema SAD, navodi taj portal.

Ko plaća te vojnike?

U NATO vlada načelo da svaka zemlja sama plaća troškove stacioniranja svojih vojnika bilo gde. Troškovi osoblja svih američkih snaga u Evropi su 2019. godine iznosili 30 milijardi dolara. To je malo manje od pet odsto svih izdataka Pentagona.

Tvrdnja Trampa da Nemačka duguje Sjedinjenim Državama milijarde za stacioniranje vojnika dakle nije tačna. Svako plaća za sebe – Nemačka recimo snosi troškove boravka svojih vojnika u Avganistanu, oni se ne plaćaju iz nekakvog budžeta NATO.

Imaju li zemlje-članice dugove kod NATO?

Tvrdnja predsednika Trampa da su Nemačka i druge zemlje članice Saveza godinama varale NATO i da mu duguju milijarde, nije tačna. Svaka zemlja ima sama svoja budžetska izdvajanja za odbranu. NATO nije nikakav klub u kojem članice plaćaju članarinu. Sam savez ima relativno skroman zajednički budžet od oko 2,1 milijarde evra godišnje za troškove Glavnog štaba i infrastrukturu. Od sledeće godine, Nemačka za to izdvaja isto kao i SAD – po 16 odsto. Ostatak se po ključu deli između drugih 27 zemalja-članica.

Šta je s ciljem da se za odbranu izdvaja dva odsto državnog proizvoda?

Godine 2014, dakle pre dolaska Trampa na vlast, dogovoreno je da zemlje-članice NATO do 2024. svoje izdatke za odbranu podignu na dva odsto ukupnog nacionalnog proizvoda. Nemačka će taj cilj ostvariti najranije 2031. Trenutno je to postiglo osam članica NATO. Utoliko je Trampov prigovor tačan.

Ali kada se pogledaju ukupni izdaci za odbranu, Nemačka je na drugom mestu u NATO – odmah iza SAD. Ali to nisu nikakvi „dugovi“. O novcu se unutar NATO vode sporovi manje-više od osnivanja Saveza.

Ko šta obračunava i uračunava?

Poređenje izdataka za odbranu među pojedinim zemljama Alijanse teško je izvesti, jer svako plaća nešto drugo unutar svog budžeta za odbranu. I to ne mora nužno da ima veze s vojnom spremnošću NATO. Grčka i Turska imaju velike izdatke, jer se vojno međusobno drže u šahu. Francuska preko budžeta odbrane plaća i svoje vatrogasce. U Nemačkoj su tu uključene penzije bivših službenika Bundesvera – i vojnih i civilnih.

SAD za vojsku izdvajaju 3,42 odsto nacionalnog dohotka, ali samo polovina toga namenjena je jedinicama stacioniranim po svetu, pa dakle i NATO-troškovima u užem smislu. To iznosi oko 1,7 odsto nacionalnog dohotka – a to nisu onih dva odsto.

(Telegraf.rs)